Penušavci i muzika za bolje pamćenje

Najnovija naučna istraživanja upućuju na to da tri čaše šampanjca nedeljno mogu pomoći boljem pamćenju.

Da li poreklo penušavca pravi razliku?

Dobro nam je poznato da se šampanjcima mogu nazivati samo određena penušava vina. To su vina dobijena tradicionalnom metodom i proizvedena u oblasti Šampanja u Francuskoj. Zato odmah moramo da pojasnimo rezultate ovog istraživanja. Oni se odnose na sva penušava vina, bez obzira na njihovo poreklo. Jedini uslov je da su nastala fermentacijom grožđa sorti Pinot Noir i Pinot Meunier.

Naučnici tvrde da su za bolje pamćenje odgovorne fenolne kiseline. Ovo jedinjenje se nalazi upravo u dve pomenute sorte crnog grožđa od kojih se pravi penušavac.

Testiranje na ljudima tek predstoji

Za sada su istraživanja rađena samo na pacovima. Ipak, rezultati su odlični, pa se istraživači nadaju brzom sprovođenju testova i na ljudima. Prema najavi, od 60 penzionera će se očekivati da tokom tri godine redovno piju penušava vina.

Profesor biohemije Jeremy Spencer sa Reading Univerziteta kaže da bi redovna doza mogla značajno pomoći. Tri čaše penušavog vina nedeljno mogu delovati preventivno kod moždanih disfunkcija, kakve su Alchajmer i demencija.

On je takođe istakao: „Demencija najverovatnije počinje u četrdesetim i razvija se do osamdesetih godina života. To predstavlja postepeni pad moždanih aktivnosti. Zato je veoma bitno da ljudi što pre počnu da koriste prednosti jedinjenja iz ovih penušavih vina.“

Dramatičan porast proteina odgovornih za memoriju

Prema rečima profesora Spencera, rezultati su dramatično dobri. Nakon samo šest meseci redovnog konzumiranja, dogodilo se povećanje proteina zaduženih za memoriju od čak 200%. Ovo dokazuje da umerena upotreba penušavih vina ima značajnu ulogu u poboljšanju kognitivnih funkcija.

Predstavnik Udruženja ljudi sa Alchajmerom rekao je da je ovo veoma interesantno istraživanje. Ono je posebno privlačno za sve koji uživaju u čaši dobrog penušavca. Ipak, on napominje da je još rano za slavlje. Ovo je prvi put da se uspostavlja veza između penušavih vina i smanjenja rizika od demencije. Zato je potrebno još puno istraživanja da bi se ona i potvrdila.

Muzika kao proveren lek za bolje pamćenje

Informacija da nam i muzika može pomoći u poboljšanju pamćenja nije nova. Podsetićemo na jedno istraživanje naučnika sa Univerziteta u Londonu. U tom istraživanju su osobama sa dijagnostifikovanom senilnošću postavljana pitanja o njihovim ličnim životima. Ispitivanje je vršeno u četiri različite situacije:

1. Zvuk u pozadini: Vivaldi – Zima
2. Zvuk u pozadini: Graham Fitkin – Hook
3. Zvuk u pozadini: buka iz kantine
4. Potpuna tišina

Ustanovljeno je da su ispitanici odgovarali tačno na više pitanja kada se u pozadini čuo neki zvuk nego u tišini. Još bolje rezultate su postizali ako se u pozadini čula muzika. Da li im je muzika bila poznata ili ne, nije činilo razliku.

Inače, senilnost je delimično uzrokovana uništavanjem sinapsi. Naučnici tvrde da muzika može uspešno pomoći u obnavljanju ovih izgubljenih veza.

Spojite penušava vina i dobru muziku

Kada povežemo ove dve situacije, dolazimo do zanimljivog zaključka. Neophodno je što pre početi sa ritualom ispijanja čaše penušavog vina uz obavezno uparivanje sa muzikom. Našu preporuku za penušava vina možete pogledati na linku (naša preporuka).

Među nama, klasična muzika se generalno pokazala kao najučinkovitija u svim istraživanjima ovog tipa.

Izvor: womenandwineserbia.com, Foto: Freepik