Istraživanje: Ko su srpski vinski turisti?
Svedoci smo vremena u kome vinski turizam postaje sve značajnija grana turizma Srbije.
Nakon višedecenijske stagnacije, ova grana u našoj zemlji doživljava pravu ekspanziju. Logično se nameće pitanje kome se obraćamo kada promovišemo našu vinsku turističku ponudu.
Uvreženo mišljenje da je vinski turizam nova vrsta turizma palo je u vodu nakon našeg teksta o istoriji vinskog turizma Srbije. Ruta Carigradski vinski drum povezuje Beograd i Istanbul, odnosno Srbiju, Bugarsku i Tursku. Ljudi se u ovim regionima bave vinogradarstvom hiljadama godina. Ipak, sve tri zemlje se tek odnedavno pojavljuju na vinskoj mapi sveta. Postojanje rute olakšava promociju jer se zasniva na zajedničkoj prošlosti, bogatom nasleđu i različitim sortimentima. Vinske rute pomažu lakšem brendiranju destinacije i turistima olakšavaju orijentaciju. Jasno definisane rute obogaćuju turistički proizvod i ubrzavaju ekonomski razvoj.
Primarni ciljevi svakog biznisa jesu opstanak, profitabilnost i rast. Vinarije zainteresovane za vinski turizam moraju izgraditi dobar odnos sa posetiocima. To je moguće postići pomoću vinskih ruta jer je vinski turizam mnogo više od čaše vina. Dva najveća svetska teoretičara ovaj fenomen zovu turistički teroar. Taj teroar obuhvata fizičku i kulturološku specifičnost regiona.
Segmentacija tržišta je ključni deo svake marketing kampanje. Pred marketing timove se otvara pitanje kome se zapravo obraćamo. Zbog toga smo uradili istraživanje da otkrijemo ko su vinski turisti u Srbiji. Želeli smo da saznamo njihove navike, kanale komunikacije i budžete za putovanja.
Rezultati istraživanja o vinskim turistima
Istraživanje je obuhvatilo 1084 ispitanika putem elektronske ankete. Upitnik se sastojao od 19 zatvorenih pitanja o demografiji, navikama i vinskom turizmu. Odgovori su prikupljeni tokom septembra 2019. godine na teritoriji Srbije.
Uzorak čine 64% žena i 36% muškarci. Žene donose veći deo odluka o izboru destinacija jer biraju manje rizične izbore. Više od polovine ispitanika ima između 20 i 40 godina. Visoku stručnu spremu ima 42% ispitanika, dok 32% ima master zvanje. Većina učesnika, tačnije 81% njih, jeste zaposlena.
Šarolikost uzorka se vidi i po mesečnim prihodima. Oko 30% ispitanika ima primanja od 40 do 60.000 dinara. Većina ispitanika živi u gradskim sredinama i u bračnoj zajednici.
Kada je reč o putnim navikama, 44% ispitanika najčešće putuje na more. Gradove bira 33% ispitanika, a planine 12,5%. Najveći broj ljudi putuje sa supružnikom i decom. Tek mali procenat ljudi uvek koristi usluge turističkih agencija. Većina putnika se oslanja na sopstvenu organizaciju putovanja.
Internet i web platforme omogućavaju lak pristup informacijama o putovanjima. Zbog toga se 73% ispitanika odlučuje za putovanja sopstvenim vozilom. To otvara pitanje bezbednosti jer vožnja i vino ne idu zajedno. Mlađe generacije inače posvećuju mnogo više pažnje ličnoj bezbednosti.
Strategija razvoja turizma prepoznaje vinskog turistu kao velikog potrošača. U Srbiji je 42,5% ispitanika spremno da potroši do 5.000 dinara za vikend. Trećina ispitanika izdvaja do 10.000 dinara po osobi. Budžet se uglavnom deli sa partnerom ili porodicom.
Većina ispitanika nema iskustva sa posetama vinarijama. Čak 58% ispitanika priznaje da nikada nije posetilo vinariju. Ipak, njih 76% bi rado posetilo srpske vinarije. Oni od putovanja očekuju originalan i saznajni doživljaj.
Kada je reč o informisanju, 49% ljudi koristi društvene mreže. Elektronski i štampani mediji privlače 23% ispitanika. Turističke agencije imaju minimalan udeo u informisanju o ponudama.
Izvor: womenandwineserbia.com
