Istraživanje: Ko su srpski vinski turisti?
Svedoci smo svemena u kome vinski turizam postaje sve značajnija grana turizma Srbije. Nakon višedecenijske stagnacije, ova grana turizma u našoj zemlji doživljava pravu ekspanziju te se kao logično nameće pitanje kome se obraćamo kada promovišemo našu vinsku turističku ponudu?
Uvreženo mišljenje da je vinski turizam relativno nova vrsta turizma na području Srbije i Balkana uopšteno, palo je u vodu nakon objave našeg teksta o istoriji vinskog turizma Srbije. Kada govorimo o ruti Carigradski vinski drum, koja povezuje Beograd i Istanbul, odnosno Srbiju, Bugarsku i Tursku, govorimo o regionima u kojima se ljudi bave vinogradarstvom hiljadama godina. Ipak, sve tri zemlje, kao vinske turističke destinacije, tek odnedavno se pojavljuju na vinskoj mapi sveta. Postojanje vinske rute, zasnovane na upečatljivoj zajedničkog prošlosti, bogatom kulturno istorijskom nasleđu, sličnoj a opet sasvim različitoj gastronomiji, vinogradarstvu koje neguje sasvim različit autohtoni sortiment ali i potpuno različite stilove vina internacionalnih i regionalnih sorti, kulturnoj, verskoj i etnološkoj različitosti, u mnogome može olakšati promociju vinskog turizma u sve tri zemlje. Uopšteno, vinske rute, kao jasno definisane turističke trase, pomažu lakšem brendiranju vinske destinacije, dok istovremeno turistima olakšavaju orijentaciju i kretanje. Dalje, činjenica je i da jasno definisane vinske rute obogaćuju turistički proizvod, stvaraju veću angažovanost ljudi u ruralnim sredinama, produžavaju turističku sezonu, ubrzavaju ekonomski razvoj, olakšavaju promociju, podižu imidž, revitalizuju selo i sl.
Primarni ciljevi svakog biznisa, pa i vinskog turizma jesu opstanak, profitabilnost i rast. Da bi ove ciljeve ispunile, vinarije zainteresovane za vinski turizam, moraju izgraditi vrednosno dobar i profitabilan odnos sa poseticioma. To je moguće postići na više načina, a vinske rute su verovatno jedan o najperspektivnijih jer, iako vino jeste najvažnija komponenta vinskog turizma, vinski turizam je mnogo više od prostog uživanja u čaši dobrog vina. Ovaj fenomen, dvojac najvećih svetskih teoretičara na polju vinskog turizma, Hall i Mitchel nazvali su „turistički teroar“, a sve u pokušaju da objasne fizičku, kulturološku i prirodnu specifičnost koja jedan vinski region ili u našem slučaju rutu, čini jedinstvenim turističkim doživljajem.
Istovremeno, ako znamo da je segmentacija tržišta jedan od najvažnijih segmenata svake marketing kampanje, pred marketing timove se stavlja jedan novi izazov i otvara pitanje: kome se obraćamo? Upravo iz tog razloga, uradili smo ovo istraživanje s ciljem da otkrijemo ko su vinski turisti u Srbiji, kakve su im navike, koje kanale komunikacije koriste i koliko novca su spremni da izdvoje za vikend putovanja?
O istraživanju
Istraživanje (1084 ispitanika) je zasnovano na anketnom ispitivanju potencijalnih vinskih turista. Upitnik se sastojao od 19 pitanja, zatvorenog tipa: 7 pitanja odnosilo se na stvaranje uvida u demografsku sliku ispitanika, 5 pitanja daje pregled navika i motiva za putovanja, 4 se odnosi na navike po pitanju dolaženja do informacija za putovanja kao i samoj organizaciji putovanja, dok su se poslednja 3 pitanja ticala isključivo vinskog turizma. Anketa je distribuirana isključivo elektronski, putem maila i društvenih mreža i isključivo na teritoriji Srbije. Upitnik je kreiran korištenjem GoogleForms, specijalizovanog internet alata za prikupljanje podataka putem interneta. Kako bi se izbegla situacija u kojoj jedan korisnik odgovara više puta, upitniku se sa svake mail adrese moglo pristupiti samo jednom. Odgovori su prikupljani tokom septembra meseca 2019. Upitnik se popunjavao anonimno.
Uzorak čini ukupno 1084 ispitanika, od čega su 64% žene, a 36% muškarci. Razloge za dvotrećinsku dominaciju žena u ovom uzorku ispitanika vredi tražiti u oblasti ponašanja potrošača gde je dokazano da su žene sklone manje rizičnim izborima kada su posao, novac ali i njihove porodice u pitanju, iz čega se veoma lako može zaključiti da žene snose veći deo odluke o izboru destinacija za odmor i putovanja. Nešto više od polovine ispitanika ima između 20 i 40 godina (53%), a značajan broj je i onih u kategoriji od 40 do 60 godina (40%). Višu ili visoku stručnu spremu ima 42% ispitanika, 32% ispitanika ima zvanje mastera ili magistra, a trećina ispitanika (32%) srednju stručnu spremu. Anketu je popunilo i 27 doktora nauka, što čini 2,5% ukupnog uzorka. 81% ispitanika je zaposleno, što korespondira sa starosnom kategorijom, ali i stabilnim mesečnim prihodima.
Kada smo kod mesečnih prihoda i novca generalno, zanimljivo je istaći šarolikost ispitivanog uzorka u kome 30% ispitanika kaže da ima prihode od 40 do 60.000 mesečno, 18% njih prima 60 do 80.000, 17% od 20 do 40.000 dinara, 17% preko 100.000, 10% 80 do 100.000, dok 7% ispitanika prijavljuje manje od 20.000 dinara mesečnog prihoda. Dalje, 52% njih živi u bračnoj zajednici, a 85% ispitanika je iz gradskih sredina.
Kada su putne navike u pitanju, kao najčešće destinacije 44% ispitanika navodi more, 33% gradove, dok su planine na trećem mestu (12,5%), ruralne sredine na četvrtom (8%), a banje na poslednjem (3%). Najveći broj ispitanika na putovanja odlazi sa supružnikom i decom (38%) što je logično obrizom da je 52% njih u braku, 27% na odmor ide samo sa partnerom odnosno partnerkom, dok su prijatelji kao saputnici stavljeni na treće mesto (23%). Nije zanemarljiv ni procenat onih koji na odmore putuju sami (9%) što može biti zanimljiva tržišna niša organizatorima putovanja, posebno ako se uzme u obzir činjenica da svega 13% ispitanika uvek koristi usluge turističkih agencija za organizaciju putovanja. Zanimljivo je istaći i da 17% ispitanika usluge agencija koristi samo za organizaciju godišnjih odmora, ali ne i za vikend putovanja. 37% njih povremeno, a čak 33% nikada ne koristi usluge turističkih agencija. Ove odluke otvaraju brojna pitanja na temu turističkih agencija jer bi svakako bilo zanimljivo identifikovati razloge za njihovo izbegavanje. Takođe, nije beznačajan profit koji agencije na ovaj način gube posebno ako se uzme u obzir da je cena organizovanog putovanja često niža od pojedinačnih. Razloge za sklonost ka samostalnoj organizaciji putovanja treba tražiti i u, zahvaljujući internetu, lakoći pristupa informacijama, web platformama za hotelske rezervacije, kupovinu avio karata i ulaznica itd.
Dalje, kao sasvim logičan izbor, nameće se i sklonost ka putovanjima sopstvenim vozilom, kada su vikend putovanja u pitanju (73%), dok svega 18% bira organizovani i 9% javni prevoz. Ovakvi izbori otvaraju i pitanje bezbednosti kada je vinski turizam u pitanju jer, znamo da vožnja i vino ne idu zajedno. Veoma je verovatno da je ovo problem o kome treba voditi računa kada su generacije milenijalaca u pitanju jer, kako istraživanja pokazuju, pripadnici dolazeće iGeneracije mnogo više značaja pridaju bezbednosti kako na internetu tako i u realnom životu. Ovo znači da je za očekivati da će mlađi naraštaji možda biti više otvoreni za kolektivna putovanja posebno ako uzmemo u obzir da i među njima postoji kritična masa zainteresovanih za vinski i gastro turizam. Takođe, potreba za srednjoročnim i dugoročnim projekcijama razvoja vinskog turizma, pitanje prevoza i organizacije putovanja ovo pitanje stavlja u prvi plan kada je način ostvarivanja profita od vinskog turizma u pitanju, posebno sa aspekta posrednika u vinskom turizmu.
Strategija razvoja turizma za period od 2016. do 2025. godine koju je usvojila Vlada Republike Srbije, vinskog turistu prepoznaje kao turistu koji troši više. Istina, ova činjenica nije bila dovoljna da vinski turizam kao grana turizma uopšte uđe u pomenutu Strategiju, dok s druge strane, naučna istraživanja jasno svedoče ovakvom stavu po pitanju vinskih turista. Kada je Srbija u pitanju, 42,5% ispitanika navodi da je za jedno vikend putovanje spremno da potroši svega do 5.000 dinara po osobi. 33% ispitanika smatra da je do 10.000 dinara realnije, 15% njih je spremno da za istu stvar izdvoji do 15.000 dinara, a svega 10% njih spada u kategoriju ljudi više platežne moći tj. onih koji bi za vikend putovanje izdvojili više od 15.000 dinara. Ako to povežemo sa činjenicom da, kako su naveli ranije, u najvećem broju slučajeva ljudi putuju u paru (27%) ili porodično (38%), onda je logična odluka da troše manje novca po osobi jer novac svakako dolazi iz istog budžeta.
Kada je vinski turizam u pitanju, 58% ispitanika priznaje da nema nikakva iskustva kada su posete vinarijama u pitanju, 39% je nekad bilo u nekoj vinariji, dok 3% ispitanika sebe smatra dobrim poznavaocem vinskih turističkih potencijala u Srbiji. Daljim uvidom, 76% izjavljuje da bi veoma rado posetilo neku od srpskih vinarija zato što od svojih putovanja pre svega očekuje „interesantan, originalan i saznajni doživljaj“ (70%). Ostalih 24% ispitanika kategorički odbijaju posete vinarijama jer smatraju da vino nije njihova oblast interesovanja.
Odgovor na pitanje kako komunicirati vinsku turističku ponudu, ispitanici su dali odgovarajući na pitanje o tome kako se informišu o turističkim ponudama, gde je velika većina njih izjavila da do informacija dolazi isključivo preko društvenih mreža (49%), 23% putem štampanih i elektronskih medija, 20% koristi neke druge izvore, dok svega 5% njih informacije dobija u turističkim agencijama.
Izvor: womenandwineserbia.com
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook | Instagram | Twitter | Threads | Linkedin Za pitanja ili predloge o saradnji možete nas kontaktirati na navedenu mail adresu: marketing@palilula.info |