Izbor loznih podloga – nova saznanja

Palilula.info 2. oktobar 2022.

Činjenica da dobro vino nastaje u vinogradu nam je već svima dobro poznata. Međutim, malo se pažnje obraća na jednu drugu, takođe izuzetno značajnu stvar, a to je da zdrav vinograd počiva na dobrom izboru podloga na koje se kalemi plemenita vinova loza. Izbor loznih podloga ima veliki značaj na kvalitet grožđa, pa samim tim i vina, a jednom napravljena greška ne može se skoro nikako ispraviti.

„Tri puta meri, a jednom seci“ stara je izreka koja svoju primenu nalazi i u procesu donošenja odluka o podizanju vinograda. Pogrešan izbor podloga za vinovu lozu, baš kao i pogrešan izbor sorti, naknadno se može promeniti samo krčenjem i zatim ponovnim sađenjem vinograda što je, složićemo se, veoma skupa greška. S druge strane, pravilan izbor podloga, u praksi znači: povećanu otpornost i tolerantnost na zemljišne štetočine, filokseru i nematode, dobar afinitet sa odabranim sortama vinove loze, tolerantnost na sadržaj kreča u zemljištu, bolju adaptaciju na zemljišne i klimatske uslove, pozitivan uticaj na agrobiološke i tehnološke osobine odabranih sorti vinove loze i na kraju, bolji kvalitet vina.

Sve do pojave filoksere, u Evropi šezdesetih godina XIX veka, vinova loza se gajila na sopstvenom korenu. Otkrivši da je pošast stigla iz Amerike, zajedno sa tamošnjim sortama vinove loze koja je, kako se ispostavilo, bila otporna na ovu biljnu vaš, vinogradari su pronašli način da se sa istom izbore. Na američku podlogu, kalemili su evropske plemenite sorte vinove loze i tim sadnim materijalom podizali nove vinograde. Prvi rasadnik u Srbiji osnovan je u Smederevu 1882. godine te je iz njega krenula nova era srpskog vinogradarstva. Ipak, nauka se nije zaustavila na ovim, za prvu ruku, dobrim rešenjima za spas skoro svih vinograda Evrope. Tragajući za novim, boljim rešenjima, naučnici su proizveli 100 različitih podloga vinove loze, od kojih svaka ima određene specifičnosti, prednosti i mane. Od tih 100, kako je pokazalo nedavno istraživanje Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju u Novom Sadu i Centra za vinogradarstvo i vinarstvo u Nišu, u Srbiji se danas koriste 22 lozne podloge. U Rasinskom okrugu (regija Tri Morave), koji je bio konkretan predmet istraživanja, svega 13. U Rasinskom okrugu na podlozi Berlandieri x Riparia Kober 5BB je zasnovano gotovo 89% površina vinograda, što uz dodatak od 6% Kober 5 BB i SO4 čini ukupno 94,4% svih vinograda Rasine. Kada je u pitanju cela Srbija, situacija je nešto drugačija. Berlandieri x Riparia Kober 5BB je i dalje najzastupljenija lozna podloga, na osnovu površine vinograda, što čini oko 73%,  a na drugom mestu je Berlandieri x Riparia SO4 sa oko 18% zastupljenosti. Ukoliko znamo da sve lozne podloge imaju određene prednosti i mane, koliko je ovo dobar izbor za neki konkretan vinograd, može se sagledati konkretnije kroz pregled osobina najzastupljenije lozne podloge u Srbiji.

Berlandieri x Riparia Kober 5BB
Neke botaničke osobine:
• Biljka vinove loze su velike bujnosti.
• Koren je snažan i prodire u dublje slojeve pod uglom geotropizma od 50°.
Uticaj na bujnost plemenite loze:
Utiče na značajnu bujnost okalemljenih sorti vinove loze, što može imati negativne posledica kod bujnih sorti na plodnijim zemljištima.
Uticaj na sazrevanje i kvalitet grožđa:
• Ima relativno kratak vegetacioni period.
• Doprinosi redovnom plodonošenju i relativno ranijem sazrevanju grožđa.
Zemljišta:
• Uspeva na različitim zemljištima, ali joj najviše odgovaraju duboka, plodna, rastresita i krečna zemljišta.
• Jedna od najpogodnijih podloga za srednje teška i umereno vlažna zemljišta, dobro je adaptibilna za različite tipove zemljišta.
• Dobro podnosi kreč u zemljištu – čak do 40% ili do 50% ukupnog, odnosno 20–21% fiziološki aktivnog kreča. Po nekim autorima, može izdržati i do 60% kreča u zemljištu.
Ostale osobine:
• Preporučuje se za severna vinogradarska područja, a svrstava se u podloge koje nisu pogodne za zemljišta, odnosno terene s dužim periodima suše. Dobro se prilagođava glinovitim zemljištima.Potencijalno preporučena teritorija – oko 65%
• sa različitim tipovima zemljišta;
• sa različitim ekspozicijama terena …Potencijalno umereno preporučena teritorija– oko 11%
1. tereni sa težim zemljištem, i to (kartografske jedininice): podzol i pseudoglej ravničarski srednje dubok;
2. tereni sa nagibom iznad 12° gde je zemljište potencijalno erodirano i plitko na kojima se mogu javiti dugoročne suše;
3. kod kojih je CuT više od 150 do 200 mg/kg (nepogodno u okviru CMST modela).

Potencijalno nepreporučena teritorija – oko 17%
1. terni sa veoma teškim zemljištima sa mogućim visokim podzemnim vodama (kartografske jedinice): aluvijani nanos nekarbonatan, aluvijum, aluvijum glinoviti, aluvijim oglejani, aluvijum zabareni, deluvijum, deluvijum (koluvijum eutričan s prevagom zemljišnog materijala;
2. sa CuT više od 200 mg/kg.

Sa ciljem razmene informacija, istraživači su pripremili e-izdanje vodiča kao i radnu verziju monografije koja se može besplatno preuzeti OVDE. Takođe, napravljen je i WEB aplikacija/portal – GDi „Rejonizacija vinogradarskih područja Rasinskog okruga po osnovu prisutnih podloga vinove loze“ koju može pogledati OVDE.

Projekat „Utvrđivanje kvaliteta zemljišta Rasinskog okruga kao osnove za izbor odgovarajućih loznih podloga za podizanje vinograda namenjenih proizvodnji vinskog grožđa“ finansiran je od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

Izvor: Žene i vino
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Threads i Linkedin.
Izbor loznih podloga – nova saznanja
Copy link