Pohod bušara – karneval na mađarski način

Ukoliko želite da osetite karnevalsku atmosferu, ne morate putovati do Rio de Žaneira, pa čak ni Venecije.

Zaputite se do Mohača u Mađarskoj, gde se održava pohod mohačkih bušara. Zastrašujuće maske ispraćaju zimu i dočekuju proleće, a posetioci mogu da budu deo jednog od najživopisnijih mađarskih narodnih običaja.

Zbogom mesu

Karnevalski period u Mađarskoj traje od Bogojavljanja, koje katolička crkva slavi 6. januara, pa do Pepelnice. Ovaj praznik označava početak Uskršnjeg posta i ove godine se obeležava 14. februara. Karneval prethodi postu, što se vidi i po samom nazivu. On potiče od latinske fraze „carnem levare“ (ukinuti meso). U ovom periodu organizuju se manifestacije kojima se nekada „terala zima“. Mnogi od tih običaja opstali su do danas. Oni su idealna prilika za posetioce da uživaju u karnevalskoj atmosferi i upoznaju zanimljive tradicije.

Pohod bušara

Pohod bušara jedna je od najupečatljivijih karnevalskih tradicija u Mađarskoj. Baranjski Šokci njime već vekovima ispraćaju zimu. Ovaj običaj je od 2009. godine pod zaštitom Uneska kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa. Tradicionalno se održava u Mohaču. Bušare su ljudi odeveni u ovčije runo koje vezuju lancima, konopcima ili kaiševima. Nose zastrašujuće drvene maske oslikane životinjskom krvlju, pantalone punjene slamom i vezene čarape. Monstruozne bušare svakog februara prave veliku buku klepetušama, čegrtaljkama, zvonima i trubama. Tako simbolično ispraćaju zimu. Povorka počinje iskrcavanjem bušara sa Dunava i njihovim pohodom na grad. Prema legendi, prve bušare su svojim strašnim izgledom uplašile Turke i oterale ih iz Mohača. Ipak, ova priča nikada nije istorijski potvrđena. Verovatnije je da su običaj doneli Šokci kada su se naselili u Mađarskoj. Nekada su bušare išle od kuće do kuće i dobijale poklone u hrani i piću. Vremenom je njihov pohod prerastao u zvaničnu i veoma posećenu gradsku manifestaciju.

Završnica festivala

Ceo festival kulminira na Pokladnu nedelju. Ove godine to je 11. februar. Tada bušare prelaze Dunav, puštaju zimski kovčeg niz reku i kreću u pohod na grad. Sa dolaskom noći kovčeg spaljuju na velikoj lomači u centru Mohača, na Trgu Sečenji. Običaj prate tradicionalni uzvici „bao-bao“, muzika tamburaša i zvuci gajdi. Zastrašujuće bušare prate i „lepe bušare“. To su najčešće devojke u tradicionalnoj šokačkoj nošnji koje ih vode kroz grad. U povorci učestvuju i „Jankelesi“. Oni su obučeni u pocepanu odeću i sa vrećama na glavi. Njihov zadatak je da drže ljude podalje od bušara, posebno decu koja im se rugaju. Danas se tradicionalnim običajima pridružuju i radionice izrade maski, programi za decu, koncerti i nastupi folklornih društava.

Čak i žene piju vina

Suština ovog običaja je „transformacija“. Tokom proslave dozvoljeno je ono što inače nije, ali identitet mora ostati skriven. Zbog toga neki učesnici menjaju više maski tokom proslave. Posle pokladne nedelje tradicionalno su održavane i „ženske poklade“. Tada su žene mogle da se zabavljaju kao muškarci. To se posebno odnosilo na pravo da neograničeno piju. Kako kaže stara pesma: „Čak i žene piju vina“.

Karnevalska trpeza

Ako odlučite da posetite ovu manifestaciju, zaboravite na dijetu. Karneval prethodi postu i zato je vreme bogate hrane. Prema starom verovanju, što se više pojede tokom poklada, to će biti bolji rod. Na trpezi se nalaze mesne supe, gulaš i jela od pasulja. Posebno su popularna „pijana“ mesa pečena u vinu. Pripremaju se piletina, patka, goveđe pečenje u crvenom vinu i teletina. Neizostavne su i krofne. Nekada su ih devojke poklanjale svojim izabranicima.

Foto: NTO Mađarske