Filmske Recenzije: Relatos salvajes/Wild Tales (2014)

Filmovi koji dolaze iz Argentine su po pravilu temperamentne, eksplicitne drame koje se najčešće bave socijalnim temama, odnosno međuljudskim odnosima. Takav je slučaj i sa filmom Wild Tales, koji je pokupio brojne filmske nagrade, između ostalih Baftu i bio je nominovan za Oskara u kategoriji stranih filmova.

Ova argentinska crna komedija je osvojila skoro 50 nagrada na prestižnim filmskim festivalima i bila nominovana za Oscara u kategoriji „Najbolji film na stranom jeziku“ i Zlatnu palmu u Cannesu 2014. godine, a ono što ćemo videti vrlo lako možemo zamisliti da se događa u stvarnom životu.

Režiser i scenarista Demian Sifron (Damián Szifrón) se ovoga puta pozabavio divljaštvom i granicama ljudskog stpljenja, odnosno prikazivanjem priča u kojima nagomilana frustracija prouzrokuje reakcije i ponašanja koja je moderna civilizacija morala da prevaziđe.

“Ono što nas odvaja od životinja je naša sposobnost da se obuzdamo,” rekao je Šifron u jednom intervjuu.

Životinja ne može da se obuzda i osuđena je na svoje instinkte. Nasuprot tome, mi imamo bori se ili beži mehanizam, ali to dolazi sa visokom cenom. Većina nas je frustrirana jer mora da se obuzdava, ali neki ljudi izgube kontrolu i eksplodiraju. Ovo je film o ljudima koji eksplodiraju, i svi možemo da razumemo zašto. Svaki put kad čitam o nekome ko je navodno uradio nešto iracionalno ili varvarski, razmišljam kako mi ta osoba uopšte nije strana.

Film je podeljen na šest delova i svaki ima drugačije likove, mesta dešavanja i različite dužine trajanja. Iako su očigledno različite, sve imaju epilog koji plod nagomilane frustracije, nebitno da li istu stvara porodica, društvo, vlada ili nešto četvrto. Svaki deo se bavi određenom situacijom koja može dovesti do eksplozivnog ponašanja sa nesagledivim posledicama, počevši od surrealne scene u avionu koja nas brzo uvlači u film, preko scena u restoranu i na autoputu u pustinji, pa sve do venčanja. Tematski različite, sve one deluju koherentno i duboko povezano, a sigurno je da bi i svaka ponaosob pokupila neku nagradu na festivalima kratkometražnih filmova.

Ovih šest priča pokazuju različite načine na koje divljaštvo opstaje u najvišim nivoima civilizacije, bez obzira na društveni stalež, zanimanje, godine ili pol. Autor svoje ideje predstavlja na taj način da civilizacija stvara eksplozivne reakcije, umesto da civilizacija služi kako bi suzbila takvo ponašanje. On u ovom projektu bukvalno glorifikuje ljudsko gubljenje kontrole nad sobom i svojim ponašanjem, naročito u modernom životu punom stresa, prikazujući kako otpuštanje zveri često regeneriše čoveka, pa je čak šta više i poželjno. Osim erupcije frustracije, može se reći da je i tema osvete jedna od bitnih u filmu.

Predstavljanje jedne teme sa više različitih priča često nije najsrećnije rešenje, jer se prekida uobičajeni filmski tok (nema konvencionalnog narativa), a to se naročito odnosi na to ako svaki deo potpisuje drugi autor – jedna priča će se isticati po nečemu, dok će neke biti nepotrebne. Autor je uspeo da izbegne sve zamke i “Wild Tales” deluje kao skladna celina, sve priče su posebne na svoj način i svaka prikazuje široki spektar socijalnih pitanja. Likovi su veoma zanimljivi, a opet svako od njih deluje kao neko koga znamo iz svakodnevnog života i lako ih je zamisliti u tragi-komičnim scenama iz filma.

Prva priča

Prva priča u filmu “Wild Tales”

Ona je najkraća, ide pre uvodne špice i skoro cela se događa u avionu. Dvoje putnika u avionu započinju razgovor i dolaze do zaključka da oboje poznaju čoveka po imenu Pasternak: žena (María Marull) je njegova bivša devojka, a čovek (Darío Grandinetti) je muzički kritičar koji je oštro ocenio njegov nastup. Nekoliko putnika se javlja da i oni poznaju Pasternaka. Zapravo, svi putnici u avionu su povezani sa Pasternakom na neki način, a njihovi odnosi su se loše završili. Stjuardesa ubrzo otkriva da je Pasternak šef kabine aviona i da se zaključao u kokpitu. Šta se događa na kraju? Sigurno ništa lepo.

Druga priča

Druga priča u filmu “Wild Tales”

Ona se događa jedne kišne noći, u restoranu pored puta. Konobarica (Julieta Zylberberg) prepoznaje jednog gosta kao mafijaša koji je uništio njenu porodicu i doveo do samoubistva njenog oca. Kuvarica (Rita Cortese) joj predlaže da ga otruje otrovom za pacove. Dalje neću otkrivati, ali utisak je da bi ova priča dobila još na snazi da je trajala malo duže, no nije to nimalo loše.

Treća priča

Treća priča u filmu “Wild Tales”

Ona se događa na putu. Diego (Leonardo Sbaraglia) vozi kroz pustinju i pokušava da pretekne stariji auto koji mu ne dozvoljava da prođe. Kada uspe da ga pretekne, Diego opsuje drugog vozača i nastavlja da vozi dalje, ali njegova sreća je kratkog veka jer će ubrzo da mu pukne guma, a čovek kojeg je opsovao ga sustiže i kreće njihovo ludilo.

Četvrta priča

Četvrta priča u filmu “Wild Tales”

Rikardo Darin (Ricardo Darín) je svakako najpoznatije glumačko ime u ovom projektu (The Secret in Their Eyes). On tumači stručnjaka za eksplozive kome je frustracija na ivici pucanja (detonacije). On nakon posla odlazi da kupi tortu za ćerkin rođendan, ali po izlasku iz poslastičarnice shvata da mu je auto odneo „pauk”, i to na mestu koje nije bilo označeno za zabranjeno parkiranje. Odlazi da se žali, insistirajući da nije bilo znaka za zabranjeno parkiranje. Shvata da je uzaludno, palaća kaznu i odlazi kući, ali propušta ćerkinu rođendansku zabavu. I tu nije kraj… Sledećeg dana, problemi se nastavljaju, a sve to će mu uništiti privatni život, brak, posao… Nakon neuspešnog pokušaja da dobije novi posao, otkriva da mu je auto opet odnet. Iznerviran, plaća kaznu, stavlja eksploziv u auto i kreće na put osvete zbog koje će postati neka vrsta nacionalnog heroja.

Peta priča

Peta priča u filmu “Wild Tales”

Tinejdžer je pijan očevim autom udario trudnu ženu i pobegao sa lica mesta, te sada to treba srediti zataškavanjem ili kako god. Njegovi roditelji (Oscar Martínez i María Onetto) prave plan da njihov baštovan preuzme odgovornost, a zauzvrat će dobiti pola miliona dolara. Međutim, stvari će se uskoro zakomplikovati…

Šesta priča

Šesta priča u filmu “Wild Tales”

Ovde je reč o jednom bogatom venčanju. Mlada, Romina (Erica Rivas), koja možda nije savršeno lepa, ali dolazi iz finansijski stabilne kuće, saznaje da ju je mladoženja Ariel (Diego Gentile) prevario sa devojkom koja je gošća na njihovom venčanju, i kreće na put osvete. Dakle, pičvajz počinje već na venčanju.

“Wild Tales“ je sjajan miks moderne drame i crne komedije koji se u šest priča bavi temom koja je poznata svima nama. Poseduje elegentan vizuelni utisak, odličan scenario i iskusnu režisersku ruku koja naizmenično ostavlja utisak holivudskog trilera i art-haus filma – ovaj argentinac je svakako vredan vašeg vremena.

Kada se podvuče crta, “Wild Tales” je izvanredan film, odlično režiran i još bolje napisan. Nasmejaće vas, zgroziti, šokirati, iznervirati, oraspoložiti… Damián Szifron zaslužuje reči hvale, kao i vrhunski argentinski glumci koji su itekako sposobni da odigraju ovakve likove, te je gluma zbog njihovog kvaliteta na visokom nivou. Iako film traje malo duže (puna dva sata), vreme brzo prolazi, što je siguran znak da gledalac uživa.

Izvor: Marko Jovanović/fathipster.net, filmskerecenzije.com, myfilmo.com, Foto: grapevine.is