Istorija srpske kinematografije ispisana je krupnim imenima glumaca uz čije uloge smo rasli, smejali se, uzdisali, sazrevali. U toj istoriji, nešto sitnijim slovima upisana su i imena glumaca koji su se ovekovečili manjim ulogama, sporednim ulogama, epizodama.

Zablistao iz senke

Jedan od tih glumaca, glumac bez i jedne velike uloge ali glumac koji je u svakom filmu nepogrešivo našao svoje mesto i zablistao je naš Grk, Petar Lupa kako je ovde kod nas dobio ime.

Petar Lupa kao dečkić u Klisuri 1924-25. (drugi sa leve strane) – Foto: Privatna arhiva

Petros Lupas = Petar Lupa

Petar Lupa rođen je kao Petros Lupas (loupas znači vuk) 20. juna 1920. u selu Klisuri, pored grada Kastorije, u Grčkoj. Ova teritorija nalazi se blizu makedonske granice.

Poreklo i porodica

Rođen je u porodici imućnih cincara. Otac Dimitrios bio je pravoslavni sveštenik, a majka Hrisanti poticala je iz bogate porodice zlatara. U miraz je donela veliko gazdinstvo na koje su komunisti kasnije bacili oko.

Prelazak u Beograd

Po smrti oca, sa svojih 7 godina, napušta Klisuru i dolazi kod ujaka u Bitolj, a potom u Beograd, gde i ostaje zauvek. Vlast u tadašnjoj FNRJ preimenuje ga u Petar Lupa, ime pod kojim ga znaju generacije ljubitelja filma.

Petar sa majkom, sestrom i očuhom u Beogradu (Zvezdara) – Foto: Privatna arhiva

Imao je dvojno državljanstvo sve do 1965. godine, kada mu je oduzeto pravo na grčko, uslovljavajući ga jugoslovenskim zbog penzije. Živeo je nenametljivo, okružen porodicom. Oboleo je od karcinoma pluća i upokojio se 6.12.1997. godine.

Brakovi

Petar Lupa sa prvom suprugom Radmilom – Foto: Privatna arhiva

Imao je dva braka. Prvu suprugu Radmilu, rodom iz Vranića, upoznao je u partizanskoj četi (bio je i u četnicima). Sa njom je dobio četvoro dece: Jelicu (preminula kao beba), Blagoja-Bucu, Tomislava i Nadeždu.

Potomstvo i drugi brak

Njegov sin Blagoje-Buca takođe je zaplovio filmskim vodama baveći se režijom. Nakon smrti prve supruge, Petar upoznaje Miru sa kojom stupa u brak. Iz te zajednice rođeni su Slobodan i Snežana.

Petar je bio izuzetno privržen svojoj porodici i dočekao je čak sedmoro unučića i jednu praunuku. Njegov život van kamera bio je skroman, dok je na platnu ostavljao neizbrisiv trag svojim karakterističnim likom.

Petar Lupa sa drugom suprugom Mirom i decom – Foto: Privatna arhiva

Kumstvo​

Venčani kum mu je bio reditelj Vojislav Kokan Rakonjac, koji je krstio Slobodana i Snežanu. Njegova supruga bila je Milena Dravić, koja im je takođe bila kuma.

Logor i ideologija

Tokom Drugog svetskog rata bio je zatočen u logoru u Brandenburgu, odakle je uspeo da pobegne. Peške je iz Nemačke stigao do Beograda sa braćom Kojović, sa kojima se kasnije i okumio.

Nije bio pristalica komunističke ideologije. Često je ironično citirao parole o „pasulju sa mesom“, tvrdeći da će borci dobiti samo pasulj, a elita meso. Zbog svojih stavova je nekoliko puta bio i hapšen.

Od bombona do bioskopa

Nakon rata, položio je majstorski zanat za izradu bombona i imao sopstvenu proizvodnju „Mini“ na Zvezdari. Vlast mu je kasnije zabranila rad, pa se zaposlio u bioskopu „Union“ kao cepač karata, a kasnije i upravnik.

Kino klub i prvi koraci

Zahvaljujući Kokanu Rakonjcu, postaje član Kino Kluba Beograd. Prvi filmovi u kojima se pojavio bili su kratkometražni: „Sreća malih miševa“ i „Vrteška“. Sam je napisao scenario za nikada realizovan film „Oči ostaju iste“.

Saradnja sa Žikom Pavlovićem

Živojin Žika Pavlović angažovao je Petra u velikom broju svojih filmova („Povratak“, „Kad budem mrtav i beo“). Lupa se savršeno uklopio u estetiku „crnog talasa“ svojim autentičnim i majstorskim epizodama.

Nezaboravne uloge i „Ko to tamo peva“

Najveću popularnost stekao je u Šijanovom remek-delu „Ko to tamo peva“ tumačeći lik popa. Iako epizodna, ova uloga ga je ovekovečila kod širokih narodnih masa kao deo najboljeg srpskog filma svih vremena.

Kraj karijere i priznanja

Poslednju rolu ostvario je 1993. u filmu „Tri karte za Holivud“. Iako nikada nije dobio glavnu ulogu, Petar Lupa je bio i ostao enigma i dragulj srpske kinematografije – glumac koji je svakim kadrom dokazivao da ne postoje male uloge.

Filmografija

Dobitnik je nekoliko priznanja, ali dokumentacija o njima je nažalost izgubljena tokom selidbi. U svojoj bogatoj karijeri ostvario je uloge u preko 40 filmova i brojnim serijama.

Hobi i kolekcionarstvo

Osim filma, strastveno je voleo numizmatiku, filateliju i staro oružje. Godinama je redovno posećivao sastanke kolekcionara u Galeriji fresaka i putovao u Novi Sad radi razmene dragocenih predmeta.

Redovno je godinama, utorkom odlazio u „Galeriju Fresaka“ gde su se okupljali kolekcionari i gde se tamo prodavalo, razmenjivalo i kupovalo. Takođe su se održavale u hotelu „Slavija“, „Jugoslavija“.

Nedeljom je posećivao Novi Sad, gde su takođe sastančili kolekcionari, a veoma često odlazio je i u Zagreb, Split, Skoplje. U Splitu je bivao gost na ručku kod Borisa Dvornika, sa kojim se družio.

Putovanja i prijateljstva

Slobodan Dimitrijević mu je takođe bio porodični prijatelj. Među brojnim prijateljima iz sveta umetnosti, ponajviše je drugovao sa Pavla Vuisićem, Milanom Srdočem, Zoranom Radmilovićem, Borom Todorovićem, Ljubomirom Ćipranićem… a od muzičara sa Nedžadom Salkovićem i porodicom Bilkić.

Muzika

Voleo je muziku.. svirao samouko harmoniku, više nego dobro.. lepo i tačno pevao.. bio je jedan od mnogih beogradskih boema, voleo kafanu, društvo, pesmu… po prirodi bio je živahan.

Ljubimci

Stan mu je uvek bio pun kućnih ljubimaca. Jako je voleo životinje. Imao je brojne „drugare“: pse, mačke, papagaje, kanarince, kornjače, akvarijum, ježeve, hrčke, žabe, zmije, morske prasiće, slepog miša…

Anegdote

Petar Lupa, zet Milan, supruga Mira, prija Milica u Bloku 45 – Foto: Privatna arhiva

Jednom je prilikom, po magli, vraćajući se iz kafane kući, sišao iz tramvaja na stanici u bloku 70 umesto u 45. Ušao je u tuđi stan na istom spratu i broju kao njegov i zatekao nepoznatog čoveka. Na pitanje „Ko si ti i šta radiš u mome stanu?“, čovek ga je prepoznao, nasmejao se i otpratio ga do njegove prave zgrade.

Voleo je sve ljude, svih nacija… uvek je govorio da je nevažno kako se neko zove ili krsti, već šta nosi u grudima…

Ratne anegdote

Omiljen u društvu, znao je često da razveseli okruženje svojom prostodušnošću i smislom za humor. Ipak, nosio je i teška sećanja. Bio je razočaran manipulacijama oko boračkih penzija i lažnih logoraša, jer je on sam prošao pravu golgotu.

Ratno iskustvo

Bio je ranjen u zadnjicu prilikom povlačenja. Snežana se seća njegove priče o komandiru koji je naredio juriš dok je sam ostao iza stabla. Kada ga je tata upitao zašto ne juriša, ovaj je odgovorio da neko mora i da komanduje. Pera je odmah potražio zaklon, ali je tada pogođen.

Skrivanje kod Vanče

Nakon ranjavanja je dezertirao. Dugo ga je skrivao prijatelj rumunskog porekla, pekar Vanča, u džakovima brašna na tavanu pekare. Njihovo prijateljstvo ostalo je neraskidivo do kraja života.

Vanča, sestra Olga, kćerka Nadežda i supruga Mira – Foto: Privatna arhiva

Priča o nemačkom vojniku Williju / Milošu

Za vreme okupacije, pomogao je nemačkom vojniku Williju Shindleru da dezertira. Dao mu je ime Miloš i predstavljao ga kao nemog brata. Kako bi jednom zavarao patrolu, Pera je počeo da „tuče“ Miloša jer je ovaj prosuo ugalj. Nemcima je scena bila smešna i pustili su ih bez legitimisanja.

Epizoda sa Zoranom Radmilovićem

Zoran Radmilović je jednom slučajno zaključao suprugu Dinu u stanu i odneo ključ na snimanje. Petrova supruga Mira je otišla na set da mu javi, a on joj se zahvalio tako što joj je pomogao da kupi ogromnu jelku na Bajlonijevoj pijaci i prevezao je svojim „renoom 4“.

Život na reci

Kada su se preselili u blok 45, mnogo vremena su provodili na Savi, na splavu Paje Vuisića. Dok su muškarci pili pivo, a žene razgovarale, deca su se kupala u bazenu pored splava. Upravo su na Pajinom splavu Petrova deca naučila da plivaju.

Petar Lupa sa sinovima Blagojem, Tomislavom, kćerkom Snežanom i unukom Nemanjom – Foto: Privatna arhiva

Poslednji dani i smrt

Petar Lupa preminuo je od raka 6. decembra 1997. godine u Beogradu.

Živojin Žika Pavlović je toliko poštovao Peru da je prekršio običaj svoje krsne slave kako bi došao na sahranu. Zamolio je goste da sačekaju dok on isprati svog omiljenog glumca u večnost. Nažalost, i sam Pavlović je preminuo nepunih godinu dana kasnije.

Izvor: Snežana Janković Lupa, Palilula.info, Filmske radosti, Autori: Branko Radaković/Dejan Rakić