Predstava SIRANO – Recenzija

Indijanka Danka 19. april 2024.

Jugoslovensko dramsko pozorište je “moje” pozorište. Dragan Mićanović je moj omiljeni glumac još od vremena kada je u crvenom jugu počeo da dolazi u JDP kao mladi i stidljivi glumac koji prvom rečenicom i pogledom osvoji scenu. Gorčin Stojanović je moj prijatelj preko trideset godina.

SIRANO je zbog svega navedenog predstava koju sam sa nestrpljenjem čekala da odgledam.

Sirano

Sirano de Beržerak je stvarna ličnost koji je svetskoj javnosti najpoznatiji zbog drame koju je napisao Edmond Rostand 1897. godine. Sirano je bio svestrana osoba koja je promenila svet na neki svoj način. Postao je poznat kao dramatičar, pesnik, duelista i slobodni mislilac sa spisima i provokativnim stavovima i mišljenjima.

Rođen je u Parizu 1619. Gardijskom korpusu se pridružio kada je imao 19 godina ali je nekoliko godina kasnije napustio vojsku da bi se posvetio pisanju. Postao je jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti francuske kulture.

Edmond Rostand je napisao delo koje romantizuje život Sirana de Beržeraka.

Priča

Nema osobe koja nije čula za Sirana, njegov nos, tajnu ljubav i patnju pretočene u stihove koje je pisao za drugoga.

Sirano je bio zaljubljen u svoju rođaku Roksanu ali joj to nikada nije direktno rekao zbog svog fizičkog izgleda. Roksana je bila zaljubljena u njegovog prijatelja Kristijana de Nuleta. Kako Kristijan nije bio vešt sa rečima, Sirano mu se ponudio kao pomoć u pisanju. Bar na neki način, kroz napisane reči, Sirano je iskazao svoju ljubav prema Roksani tako da ona ostane tajna.

Kako su Kristijan i Roksana učestalo počeli razmenjivati pisma, ona mu je jednom rekla da je ranije volela njega zbog lepote, a sada se zaljubila u njegove reči, dušu i da joj fizički izgled nije bitan.

Kristijan gine a Roksana nastavlja da tuguje godinama dok joj Sirano svakog vikenda dolazi u posetu. Nikada joj ne govori o osećanjima (iako je obećao Kristijanu da će to uraditi) i prošlosti sve do momenta kada bude smrtno povređen, tražeći da pročita poslednje Kristijanovo pismo koje Roksana čuva.

Kako zna sve reči i izgovara ih sa toliko emocija, Roksana prekasno shvata da je po drugi put u životu izgubila ljubav.

Adaptacija, režija i scena

Gorčin Stojanović je adaptirao tekst i doneo mu jedan malo drugačiji pristup. To preplitanje prošlosti i sadašnjosti je interesantno urađeno uz dve glumice koje glume Roksanu. Ovo nekima može biti pomalo zbunjujuće u početku.

Zbuniće Vas i promena dužine i boje nosa Sirana u nekim scenama ali o tome ću sa Gorčinom popričati pa ću dopuniti tekst.

Režija je onakva kakvu Gorčin specifično radi. U jednom momentu će neverovatno uzdići glumca i dok se vi oduševljavate emocijama koje imate, ubaciće neke detalje kojima možda tu mesto i nije. Napominjem da ovde govorim o svom viđenju i da je sigurno dosta onih koji misle drugačije. Jednostavno, Dragan Mićanović kao Sirano je neverovatan i u momentima kada dve bele figure (nazovimo ih maske pozorišta koje se smeju i plaču, kao Siranovo sakrivanje emocija iza junaštva i podsmehivanja na svoj izgled) stoje pored njega kako bi verovatno istakli sve još više, meni smetaju! Preterana mi je i krčmarica koja je u jednoj sceni laka devojka svih vojnika, a onda na ratištu sve to izgleda kao silovanje. Scene bez kojih se svakako moglo ali ne sporim da je nekima možda to pojačalo utisak ratnog beznađa.

Scena je ogoljena i mračna sa namerom da se verovatno stavi akcenat na emocije i likove. Meni strašno fale savršene scene koje smo nekada davno imali u predstavama i to je na žalost, verovatno trend koji će se nastaviti. Para se nema a gluma je to što je najbitnije.

Lana Cvijanović je ulepšala sve svojim fantastičnim kostimima i na taj način nadomestila nedostatak scenografije.

Gorčin je umešao prste i kada je muzika u pitanju i tu nemam nikakve zamerke. Obratite pažnju na neverovatno ritmične zvuke u delu sa ratovanjem.

Gluma i glumci

Gluma je težak posao, naročito kada imate ovakve uloge. Ne kaže se bez razloga da su pojedini likovi veliki izazovi čak i poznatim glumcima. Dragan Mićanović je neverovatan kao Sirano i mislim da niko drugi ne bi ovako dočarao glavnog junaka. Svaka scena, tekst, pogled… sve je jasno prikazalo unutrašnje borbe čoveka koji se bori sam protiv sebe.

Ono čime se mi bavimo u “Siranu” je otvaranje nekih važnih pitanja: Da li je moguće imati i slobodu i ljubav? Može li se biti istinski slobodan bez ljubavi? Da li je moguća ljubav bez slobode? Da li je sloboda stvar srca, a ljubav dejstvo uma? Da li treba žrtvovati ljubav zbog slobode, ili slobodu zbog ljubavi? Gde je tu moć? Da li se mora žrtvovati ljubav i sloboda zarad moći? Da li je moguće imati i moć, i slobodu, i ljubav, ili moć isključuje sve to? I zašto je tako komplikovano i teško doći do slobode? – istakao je Stojanović.

Gorčin Stojanović

Neko glumi rukama, drugi mimikom ili glasom a kod Mićka je to duša. Obratite pažnju kada budete gledali predstavu na njegove oči i videće u njima sve. Dobrotu, hrabrost, romantičnost i nesebičnost. On glumi iz srca i to će svaki gledalac osetiti.

Anita Mančić je grof De Giš. To joj nije prva muška uloga u karijeri ali to i nije bitno jer je ona u svakoj ulozi odlična. I drago mi je da ovde izlazi iz tog kalupa poslednjih uloga. Odlična je u svakoj sceni a dozvoljava sebi i da se igra sa tekstom jako šarmantno. Ali… da li je baš ona morala biti Giš i da li je moguće da nije bilo glumca za ovaj lik?

Marija Vicković je standardno dobra i uočljiva je ta neka hemija između nje i Dragana Mićanovića. Ona je uvek pomalo distancirana i naizled hladna ali odlična.

Scena sa mladim kadetima koji golih grudi pokazuju svoje veštine i mišiće je ono što sigurno niste videli u drugim verzijama ove priče. Mene je podsetilo na predstavu Poslednji dani čovečansta iz nekog razloga.

Ostali glumci su Nina Martinović, Joakim Tasić, Nebojša Milovanović, Marko Janketić, Slobodan Tešić, Katarina Velović, Stefan Jevtović, Lazar Đukić, Teodor Nikolić, Luka Antonijević, Luka Radosavljević, Maja Kolundžija Zoroe, Hristina Tatić, Ivan Blagojević, Luka Sević, Vukašin Jovanović, Ana-Marija Stamenković, Sara Pavlović i Nikola Vasić / Viktor Radišić. Za neke od poznatih glumaca je upitno šta ovde rade (Janketić npr.) jer zaslužuju više.

Zaključak

Sirano je predstava koju morate pogledati jer nemaju svi mogućnost da uživaju u bravurama ovako maestralog glumca u jednoj od najpoznatijih uloga na svetu.

Ima u predstavi momenata koji vam mogu biti dosadni, ima i uspona i padova u dešavanjima, kao i malo više simbolike. Sve je to nebitno!

Potrudite se da dođete do karata, odvojite tri sata svog vremena i uživate u jednoj malo drugačijoj predstavi.

Foto: Nebokša Babić | JDP
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook | Instagram | Twitter | Threads | Linkedin
Za pitanja ili predloge o saradnji možete nas kontaktirati na navedenu mail adresu: marketing@palilula.info
Saradnik na portalu Indijanka Danka
Indijanka Danka ili Danica Manojlović je utrla put mnogim ženama u svetu IT-ja i gejminga u Srbiji. Jedini nosilac nagrade IT Award za najuspešniju ženu u Srbiji, finalista kampanje godine u Londonu organizacije Women in Games, autor i voditelj prve emisije o gejmingu kod nas, direktorka prve gejmig televizije u Srbiji i saradnik nekih od najpoznatijih kompanija na svetu. Blogerka, zaljubljenik u kulturu i majka.
Na društvenim mrežama
Copy link