Predstava SIRANO – Recenzija

Jugoslovensko dramsko pozorište je “moje” pozorište. Dragan Mićanović je moj omiljeni glumac još od vremena kada je u crvenom jugu počeo da dolazi u JDP kao mladi i stidljivi glumac koji prvom rečenicom i pogledom osvoji scenu. Gorčin Stojanović je moj prijatelj preko trideset godina.

SIRANO je zbog svega navedenog predstava koju sam sa nestrpljenjem čekala da odgledam.

Sirano de Beržerak

Sirano de Beržerak je stvarna ličnost. Svetskoj javnosti je najpoznatiji po drami koju je napisao Edmond Rostand 1897. godine. Sirano je bio svestrana osoba koja je promenila svet na svoj način. Postao je poznat kao dramatičar, pesnik, duelista i slobodni mislilac sa provokativnim stavovima.

Rođen je u Parizu 1619. godine. Gardijskom korpusu se pridružio sa 19 godina. Ipak, nekoliko godina kasnije napustio je vojsku da bi se posvetio pisanju. Tako je postao jedna od najuticajnijih ličnosti francuske kulture. Edmond Rostand je u svom delu romantizovao njegov život.

Priča o tajnoj ljubavi

Nema osobe koja nije čula za Sirana, njegov nos, tajnu ljubav i patnju. Sva ta osećanja pretočio je u stihove koje je pisao za drugoga.

Sirano je bio zaljubljen u svoju rođaku Roksanu. To joj nikada nije direktno rekao zbog svog fizičkog izgleda. Roksana je bila zaljubljena u njegovog prijatelja Kristijana de Nuleta. Kako Kristijan nije bio vešt sa rečima, Sirano mu se ponudio kao pomoć u pisanju. Kroz napisane reči, Sirano je iskazao svoju ljubav prema Roksani tako da ona ostane tajna.

Kristijan i Roksana su učestalo razmenjivali pisma. Ona mu je jednom rekla da ga je ranije volela zbog lepote, a sada zbog njegovih reči i duše. Fizički izgled joj više nije bio bitan.

Spoznaja prekasne istine

Kristijan gine, a Roksana nastavlja da tuguje godinama. Sirano joj svakog vikenda dolazi u posetu. Nikada joj ne govori o svojim osećanjima, iako je to obećao Kristijanu.

Tek kada biva smrtno povređen, on traži da pročita poslednje Kristijanovo pismo koje Roksana čuva. Kako zna sve reči napamet i izgovara ih sa mnogo emocija, Roksana prekasno shvata istinu. Po drugi put u životu izgubila je ljubav.

Adaptacija, režija i scena

Gorčin Stojanović je adaptirao tekst i doneo drugačiji pristup. Preplitanje prošlosti i sadašnjosti je interesantno urađeno uz dve glumice koje glume Roksanu. Ovo nekima u početku može biti pomalo zbunjujuće. Zbuniće Vas i promena dužine i boje nosa Sirana u nekim scenama. O tome ću sa Gorčinom popričati, pa ću dopuniti tekst.

Režija je u Gorčinovom specifičnom stilu. U jednom momentu uzdigne glumca i izazove oduševljenje, a zatim ubaci detalje kojima tu možda nije mesto. Dragan Mićanović kao Sirano je neverovatan. Ipak, dve bele figure koje stoje pored njega meni smetaju. Preterana mi je i krčmarica koja je u jednoj sceni laka devojka, a na ratištu sve izgleda kao silovanje. Bez tih scena se moglo, mada je nekima to možda pojačalo utisak ratnog beznađa.

Kostimi i muzički ritam

Scena je ogoljena i mračna, sa namerom da se akcenat stavi na emocije i likove. Meni nedostaju savršene scene kakve smo nekada imali u predstavama. To je, nažalost, trend koji se nastavlja jer novca nema, pa je gluma u prvom planu.

Lana Cvijanović je ulepšala sve svojim fantastičnim kostimima. Na taj način je nadomestila nedostatak scenografije.

Gorčin je umešao prste i kada je muzika u pitanju, pa tu nemam nikakve zamerke. Obratite pažnju na ritmične zvuke u delu sa ratovanjem.

Gluma i maestralni izvođači

Gluma je težak posao, naročito u ovakvim ulogama. Dragan Mićanović je neverovatan kao Sirano i mislim da niko drugi ne bi tako dočarao glavnog junaka. Svaka scena, tekst i pogled jasno prikazuju borbu čoveka sa samim sobom.

Ono čime se mi bavimo u “Siranu” je otvaranje nekih važnih pitanja: Da li je moguće imati i slobodu i ljubav? Može li se biti istinski slobodan bez ljubavi? Da li je moguća ljubav bez slobode? Da li je sloboda stvar srca, a ljubav dejstvo uma? Da li treba žrtvovati ljubav zbog slobode, ili slobodu zbog ljubavi? Gde je tu moć? Da li se mora žrtvovati ljubav i sloboda zarad moći? Da li je moguće imati i moć, i slobodu, i ljubav, ili moć isključuje sve to? I zašto je tako komplikovano i teško doći do slobode? – istakao je Stojanović.

Gorčin Stojanović

Neko glumi rukama, drugi mimikom ili glasom, a kod Mićka je to duša. Obratite pažnju na njegove oči i videćete u njima sve: dobrotu, hrabrost, romantičnost i nesebičnost. On glumi iz srca i to svaki gledalac oseti.

Podela uloga i glumački ansambl

Anita Mančić glumi grofa De Giša. To joj nije prva muška uloga u karijeri, ali ona je u svakom zadatku odlična. Drago mi je da izlazi iz kalupa dosadašnjih uloga. U svakoj sceni je sjajna i šarmantno se igra sa tekstom.

Marija Vicković je standardno dobra i uočljiva je hemija između nje i Dragana Mićanovića. Ona je uvek pomalo distancirana i naizgled hladna, ali odlična na sceni.

Scena sa mladim kadetima koji golih grudi pokazuju svoje veštine i mišiće je nešto novo. Mene je iz nekog razloga podsetila na predstavu Poslednji dani čovečanstva.

Ostali glumci u predstavi su Nina Martinović, Joakim Tasić, Nebojša Milovanović, Marko Janketić, Slobodan Tešić, Katarina Velović, Stefan Jevtović, Lazar Đukić, Teodor Nikolić, Luka Antonijević, Luka Radosavljević, Maja Kolundžija Zoroe, Hristina Tatić, Ivan Blagojević, Luka Sević, Vukašin Jovanović, Ana-Marija Stamenković, Sara Pavlović i Nikola Vasić / Viktor Radišić. Za neke od poznatih glumaca, poput Janketića, upitno je šta ovde rade jer zaslužuju veće uloge.

Zaključak

Sirano je predstava koju morate pogledati. Nemaju svi mogućnost da uživaju u bravurama ovako maestralnog glumca u jednoj od najpoznatijih uloga na svetu. U predstavi ima momenata koji vam mogu biti dosadni. Ima uspona i padova u dešavanjima, kao i malo više simbolike. Ipak, sve je to manje bitno. Potrudite se da dođete do karata, odvojite tri sata svog vremena i uživajte u ovoj posebnoj predstavi.

Foto: Nebojša Babić | JDP