Seiza: Tradicionalni japanski način sedenja

Seiza (正座) je način sedenja duboko ukorenjen u japanskoj tradiciji i bio je obavezan u hramovima i svetilištima, na dvorovima feudalaca i u svim slučajevima kada se sedelo na podu. Pravilno sedenje zahteva da kolena dodiruju pod, a da se stopala polože po podu sa tabanima gore i onda sedne na njih. Takvo sedenje praktikuje se i tokom treninga u japanskim tradicionalnim borilačkim sportovima.

Pošto u savremenom Japanu sve ima manje prilika za dugo sedenje na podu, mlade generacije počele su da se odvikvavaju od nečega što je za starije generacije bilo normalno, pa im sada sve teže pada da dugo sede u toj formalnoj poziciji.

Duboko ukorenjen u japanskoj kulturi i simbolizuje ne samo fizičku praksu, već i filozofiju, etiketu i duhovnost. 

Istorija i evolucija Seize

Iako se danas često povezuje sa formalnim događanjima i ceremonijama, Seiza je zapravo ima dugačku istoriju, koja datira još iz perioda Heian (794–1185). U tom vremenu, način sedenja odražavao je društvene norme i hijerarhiju, pri čemu je sedenje na podu bilo uobičajeno, a Seiza je postajala simbol discipline i samoposmatranja. Sedenje na ovaj način bilo je prepoznatljivo u okviru aristokratskih krugova i budističkih monaških zajednica, gde je ukazivanje poštovanja kroz držanje tela imalo duboko spiritualno značenje.

U periodu Edo (1603–1868), Seiza je postala još više popularizovana među različitim društvenim slojevima, kao znak poštovanja ka autoritetima, gostima ili starijima. Tokom ovog perioda, razvoj i širenje japanskih umetnosti, kao što su put čaja (sado) i borilačke veštine (budo), uključivali su sedenje u Seiza poziciji, čime se učvrstila njena prisutnost u japanskom društvu.

Kako Seiza izgleda i koje su karakteristike?

Seiza zahteva da osoba sedi na kolenima tako što povuče noge unazad, a stopala se postavljaju ispod butina. Kolenima se dodiruju pod, a leđa su uspravna. Ruke su obično postavljene na bedra, dok se u nekim situacijama može primeniti i dodatna formacija ruku, zavisno od okolnosti. Ovaj položaj može izgledati jednostavno, ali zahteva veliku fleksibilnost i snagu, jer može biti izuzetno neprijatan za one koji nisu navikli da provode dugo vremena u ovoj poziciji.

Za ljude koji nisu odrasli u ovoj tradiciji, sedenje u Seiza poziciji može biti izazovno zbog napetosti u kolenima i zglobovima, a kod osoba sa smanjenom fleksibilnošću, ovo sedenje može izazvati bol. Uprkos tome, Seiza se smatra izrazom discipline, samopouzdanja i kulture poštovanja, zbog čega je često praktikovana u ceremonijama i formalnim susretima.

Seiza u svakodnevnom životu i ceremonijama

U svakodnevnom životu, Seiza se i dalje koristi u formalnim prilikama, kao što su posete zvaničnicima, ceremonijama venčanja i raznim obredima. Iako se u modernom japanskom društvu sve više koristi sedenje na stolicama, Seiza ostaje znak dubokog poštovanja, kako prema tradiciji, tako i prema sagovorniku.

Seiza je posebno važan u okviru japanskih kulturnih i religijskih ceremonija. Tokom ovih rituala, sedenje u seizi doprinosi stvaranju atmosferе poštovanja, ozbiljnosti i ravnoteže.

U japanskim budističkim hramovima, seiza se koristi tokom različitih verskih ceremonija, uključujući molitve i meditacije. Seiza je način na koji se odražava disciplina tela i uma, jer donosi smirenost i prisutnost u trenutku.

U borilačkim veštinama kao što su aikido, judo i kendo, Seiza je deo etikete koja se uči već od najranijih dana i povezana je sa razumevanjem discipline i poštovanja učitelja i kolega.

Zdravstveni aspekti sedenja u Seiza poziciji

Iako Seiza nosi duboko ukorenjenu simboliku, fizičke posledice njenog prakticiranja ne mogu se zanemariti. Sedenje u ovoj poziciji, naročito duže vreme, može biti izazovno za zglobove, naročito kod starijih osoba ili onih sa fizičkim problemima poput artritisa. Naime, česta primena Seize može dovesti do neprijatnosti u kolenima, zglobovima, pa čak i bolova u leđima.

Mnoge škole i kulturni centri u Japanu nastoje da očuvaju ovu tradiciju kroz obuku mladih generacija, koje se uče pravilnom sedenju i razumevanju važnosti ovog oblika poštovanja.

Seiza u savremenom Japanu i umetnosti

Danas, iako je sedenje na stolicama postalo standard, Seiza je i dalje prisutna u mnogim aspektima japanskog života, naročito u umetnosti i performansima. U tradicionalnom japanskom pozorištu, kao što je kabuki, ili čak u savremenim plesnim i dramskim predstavama, Seiza pozicija ima značajnu simboliku. Pored toga, mnogi japanski umetnici i dizajneri smatraju Seizu inspiracijom za dizajn interijera, nameštaja i modernih stilova života, jer ona nosi sa sobom estetiku minimalizma i harmonije koja je utemeljena u japanskoj filozofiji.

Seiza u globalnom kontekstu

Dok Seiza ostaje neodvojiva od japanske kulture, interesovanje za ovaj način sedenja u poslednjim decenijama raste i u zapadnom svetu. Mnogi praktikuju Seizu kao oblik meditacije ili čak kao način da poboljšaju telesnu fleksibilnost. Neki savremeni japanski dizajneri su čak stvorili “seiza-stolice” koje omogućavaju ljudima da se upuste u tradicionalni japanski način sedenja, a da pri tome ne moraju da sede na tlu.

Seiza, dakle, nije samo fizički način sedenja, već i način života koji je duboko ukorenjen u japanskoj tradiciji, etiketi i duhovnom razumevanju. Iako u modernom društvu sedenje na stolicama postaje sve češće, Seiza ostaje snažan simbol poštovanja, discipline i kulturnog identiteta, koji se prenosi kroz generacije, i to ne samo u Japanu, već i širom sveta.

Izvor: Japanorama.rs/Palilula.info, Foto: Healthline.com