Bitno je koliko dugo dete dnevno igra igrice

Koliko dugo dete dnevno igra igrice jedno je od pitanja oko kojih se roditelji verovatno najčešće raspravljaju. Nekada se insistiralo na vrlo jednostavnom pravilu da je manje uvek bolje, dok se poslednjih godina sve više govori o tome šta dete igra, sa kim, zbog čega i kako gejming utiče na ostatak njegovog dana. Novo veliko istraživanje iz Japana sada pokazuje da ni vreme ipak ne treba potpuno izbaciti iz te priče.

Naučnici su analizirali podatke 28.126 dece i uporedili koliko su igrala sa sedam godina sa njihovim ponašanjem godinu dana kasnije. Rezultati nisu pokazali da je svako igranje problem. Naprotiv, kod dece koja su uz video-igre provodila manje od sat vremena dnevno primećena je manja povezanost sa povlačenjem iz društva. S druge strane, dva ili više sati dnevno bilo je povezano sa češćim sukobima sa prijateljima i odbijanjem odlaska u školu.

Studija je objavljena 17. oktobra 2026. u japanskom časopisu Journal of Epidemiology, a prvi ju je preneo Adria Gamer.

Promena za godinu dana

Istraživanje je koristilo podatke velikog nacionalnog praćenja dece u Japanu. Autori su posmatrali koliko su učesnici igrali video-igre kada su imali sedam godina. Zatim su, kada su napunili osam, proveravali četiri vrste problema: povlačenje iz društva, svađe sa prijateljima, odbijanje odlaska u školu i lošiji uspeh.

Naučnici su proveravali da li su ista ponašanja postojala već sa sedam godina. U računicu su uključili i pol deteta, prijateljstva, braću i sestre, obrazovanje majke, njene godine pri porođaju i pokazatelje razvojnih teškoća. Time su pokušali da što bolje odvoje povezanost sa vremenom provedenim uz igre od drugih okolnosti koje mogu da utiču na ponašanje deteta. To istraživanje čini mnogo zanimljivijim od jednostavnog upitnika u kojem se roditelji pitaju koliko dete igra i da li ima probleme.

Najpre je zabeleženo vreme provedeno uz igre, a zatim je provereno šta se dešava godinu dana kasnije.

Do sat vremena nije problem

Jedan rezultat se posebno izdvaja jer ne podržava ideju da je najbolje da dete uopšte ne igra. U poređenju sa decom koja nisu igrala video-igre, ona koja su igrala manje od jednog sata dnevno imala su oko 14 odsto niže izglede za povlačenje iz društva godinu dana kasnije. To ne znači da će igrice učiniti dete društvenijim. Studija nije proveravala zbog čega se pojavila ta razlika, a postoji mnogo mogućih objašnjenja.

Video-igre mogu da budu zajednička tema među vršnjacima, prilika za zajedničku igru ili jednostavno jedan od uobičajenih hobija koje dete deli sa društvom.

Rezultat je važan jer pokazuje koliko je pogrešno svaku količinu gejminga automatski stavljati u istu negativnu kategoriju. U ovoj velikoj grupi dece umereno igranje nije bilo povezano sa većim povlačenjem iz društva. Pronađena je upravo suprotna veza.

Dva sata dnevno prave razliku

Kod dece koja su igrala dva ili više sati dnevno istraživači su pronašli drugačiji obrazac. Ona su imala 51 odsto veće izglede za svađe sa prijateljima u osmoj godini u poređenju sa decom koja nisu igrala. Još veća razlika pojavila se kod odbijanja odlaska u školu, gde su izgledi bili 90 odsto viši.

Brojevi zvuče dramatično, ali moraju pažljivo da se tumače. Oni ne znače da će dete koje igra dva sata dnevno imati 90 odsto šanse da odbija školu. Govore o relativnoj razlici između grupa, dok stvarna učestalost takvog ponašanja zavisi od toga koliko je ono često među decom.

Istraživanje nije dokazalo da su video-igre izazvale svađe ili odbijanje odlaska u školu. Moguće je da duže igranje doprinosi određenim problemima. Međutim, moguće je i da deca koja već imaju poteškoće sa vršnjacima ili školom češće biraju gejming kao aktivnost kojoj posvećuju više vremena.

Dva sata nisu čvrsta granica

Ove rezultate ne treba posmatrati kao pravilo da su sat i 59 minuta bezbedni, a da dva sata predstavljaju opasnost. Deca u studiji podeljena su prema vremenu koje provode uz igre kako bi istraživači mogli da uporede različite grupe. Takve kategorije ne predstavljaju medicinsku granicu posle koje gejming odjednom postaje štetan. Mnogo toga zavisi i od ostatka dana.

Dva sata igranja kod deteta koje ide u školu, završava obaveze, igra se napolju i normalno spava nemaju isti kontekst kao ista dva sata kod deteta koje zbog gejminga odlaže spavanje, izbegava drugare ili odbija druge aktivnosti.

Pouka za roditelje

Najvažnija poruka za roditelje jeste da vreme provedeno uz igre bude povod za razgovor, a ne jedino pravilo. Ako dete svakog dana igra nekoliko sati, treba proveriti šta se dešava sa ostatkom njegovog života. Spavanje, škola, fizička aktivnost, druženje i odnos prema obavezama daju mnogo više informacija nego sam broj sati.

Posebnu pažnju zaslužavaju promene u ponašanju. Ako dete koje je ranije rado išlo u školu počne da je izbegava, sve češće ulazi u sukobe sa prijateljima ili se povlači iz društva, gejming može da bude deo šire slike koju treba razumeti. Automatsko oduzimanje računara možda neće objasniti zbog čega je do promene došlo. Isto važi i u drugom smeru.

Dete koje voli igre, ima prijatelje, završava obaveze i normalno funkcioniše ne treba proglašavati problematičnim samo zato što je vikendom duže igralo Minecraft, Fortnite ili neku novu igru.

Veliki broj učesnika

Sa više od 28.000 dece, ovo je veoma veliko istraživanje, što rezultatima daje dodatnu težinu. Prednost je i to što su istraživači pratili igranje sa sedam godina, a probleme u ponašanju proveravali godinu dana kasnije.

Ipak, ni ovakav način praćenja ne može da dokaže da je vreme provedeno uz video-igre izazvalo probleme kasnije u životu. Naučnici nisu nasumično određivali koliko će koje dete igrati, niti bi takav pristup bio jednostavan za sprovođenje. Umesto toga, posmatrali su stvarne navike porodica i tražili veze sa kasnijim ponašanjem. Zato su i autori zaključke formulisali oprezno. Njihovi rezultati pokazuju da se određeni problemi u ponašanju razlikuju u zavisnosti od trajanja gejminga kod male dece.

Gejming i pravila

Roditelji ne moraju da biraju između potpune zabrane i potpune slobode. Realniji pristup je da gejming dobije svoje mesto u danu, uz vreme za obaveze, kretanje, spavanje i porodicu. Kada dete razume da postoje različite aktivnosti i jasna pravila, granica ne mora da izgleda kao kazna.

Studija je zanimljiva zato što nije ponudila jednostavan zaključak da je igranje loše. Manje od sat vremena dnevno bilo je povezano sa manjim povlačenjem iz društva, dok su se kod dva ili više sati pojavile veze sa nekim problemima u ponašanju.

Poruka nije da deci treba oduzeti igre, već da roditelji treba da prate koliko vremena provode igrajući se i kako to utiče na ostale delove njihovog života.

Foto: Canva Pro