Nova pravila za električne trotinete
Predloženim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima prvi put se uvode električni trotineti.
Nova pravila za vozače trotineta
Kako objašnjava Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, električne tretine moći će da voze već četrnaestogodišnjaci, ali pod posebnim uslovima.
Vozači mlađi od 18 godina moći će da se kreću delovima kolovoza gde je brzina ograničena do 30 kilometara na čas. Punoletni građani moći će da voze tamo gde je ograničenje do 50 kilometara na čas. Ova pravila važe samo u naseljenim mestima. Predviđeno ograničenje brzine iznosi 25 kilometara na čas.
I jedni i drugi moći će da koriste biciklističke staze, ali kretanje po trotoaru nije dozvoljeno. Evropski komitet za bezbednost saobraćaja preporučio je zabranu vožnje trotoarom zbog zaštite pešaka, što je naš zakonodavac i prihvatio.
Trotineti će se kretati uz desnu ivicu kolovoza, u širini do jednog metra. Ova prevozna sredstva služe za kraće relacije, na primer od kuće do stanice gradskog prevoza.
Regulisanje rada rent-a-car operatera
Sa ozakonjenjem trotineta pojaviće se i brojni operateri za iznajmljivanje, što će povećati njihov broj na ulicama. Zato je potrebno zakonski urediti poslovanje operatera, od izdavanja licenci do propisivanja ograničenja.
Sa operaterima se mora dogovoriti rešenje koje već postoji u svetu. Trotineti za iznajmljivanje moraće da imaju automatsku blokadu kada vozač uđe u zabranjenu, pešačku zonu. To se postiže ugrađenim GPS sistemom i vezom sa operaterom. Putem mobilnih aplikacija korisnici će moći da vide lokacije i zabranjene „crvene zone“.
Mnogi evropski gradovi uveli su posebna pravila u saradnji sa operaterima. Na primer, trotineti se ne mogu iznajmljivati u večernjim časovima, najčešće posle 22 ili 23 sata, zbog sprečavanja incidenata u pijanom stanju. Svaki grad u Srbiji moći će samostalno da odredi dodatna pravila.
Lokal bez novca od kazni
Zakon donosi i važne izmene u oblasti finansiranja. Godišnje se od saobraćajnih kazni naplati oko 100 miliona evra. Taj novac se zakonski ulaže u bezbednost saobraćaja, pri čemu trećina ostaje opštinama, a dve trećine ide državi. Sredstva su do sada korišćena za postavljanje usporivača brzine u zonama škola, kružne tokove i opremanje policije.
Pošto je novac u lokalnim samoupravama često trošen nenamenski, finansiranje će ubuduće biti centralizovano. Sav novac ići će u centralni budžet, odakle će se namenski izdvajati procenat za bezbednost saobraćaja.
Izvor: Novosti, Foto: Freepik
