Prof. dr Milica Slijepčević – Moda je više od odevanja

Imali smo čast i zadovoljstvo da uradimo ekskluzivni intervju sa profesorkom dr Milicom Slijepčević, autorkom knjige „Modni marketing – savremene tendencije“. Ona je profesorka na Fakultetu za menadžment Univerziteta Metropolitan i stručnjak za modni marketing.

Autorka je brojnih stručnih i naučnih radova iz oblasti modnog marketinga, neuromarketinga, korporativnih komunikacija i ljudskih resursa.

– Vi ste ljubitelj mode, ali možete li reći više o sebi, svom životu i načinu života u Beogradu?

Hvala Vam što ste me prepoznali kao velikog ljubitelja mode. Moda je široko prisutna u svetu i igra važnu ulogu u mnogim gradovima, pa tako i u Beogradu. Naš divni Beograd obiluje raznolikošću kada je reč o modnoj sceni. Pored tržnih centara i brojnih butika, posebnu draž gradu daju modni događaji.Najveći modni događaj kod nas je Belgrade Fashion Week. Tu je i BAFE, namenjen mladim i perspektivnim modnim dizajnerima sa čitavog Balkana.

Navela bih i Metropolitan Fashion Day, koji se svake godine održava na Univerzitetu Metropolitan, u okviru modula modni dizajn. Brojne modne revije naših eminentnih dizajnera takođe su posebni događaji. One privlače publiku i medije iz zemlje i inostranstva.

Beograđani i Beograđanke u značajnoj meri i u skladu sa svojim senzibilitetom prate aktuelne modne trendove i trude se da budu dobro odeveni.

Što se tiče načina života, Beograd nudi raznovrsne mogućnosti za zabavu, kulturu i rekreaciju. Poznat je po restoranima, kafićima, klubovima i kulturnim manifestacijama. Grad ima i brojne parkove i reke. Oni omogućavaju ljudima da uživaju u prirodnom okruženju i sportskim aktivnostima. Ipak, želim da naglasim da bismo svi zajedno morali više da brinemo o čistoći grada i životnom okruženju. Važno je da čuvamo svako drvo i svaku zelenu površinu, kojih u našem glavnom gradu ipak nema dovoljno.

Bogata istorija i kultura Beograda, zajedno sa svim navedenim mogućnostima, pružaju priliku svakome da kreira svoj životni stil. Individualna interesovanja, zanimanje i životne okolnosti čine Beograd interesantnim mestom za život i istraživanje. Zbog svega toga izabrala sam Beograd kao svoju stalnu životnu destinaciju. U njemu se ostvarujem, a istovremeno imam mogućnost da obilazim svet i obogaćujem svoja iskustva.

– Kada i kako je tačno počela vaša priča sa modom i stilom? Zašto ste se zainteresovali za modni marketing?

Moj lični stil i estetski izraz bili su početni podsticaj za interesovanje za modu. To interesovanje kasnije se razvijalo kroz obrazovanje i bilo usmeravano mojim poslovnim ambicijama. Moja uža naučna oblast je marketing. Ključni trenutak u razvoju moje akademske karijere bila je 2015. godina. Tada sam angažovana na Univerzitetu Metropolitan za grupu marketinških predmeta. Jedan od predmeta koji me je posebno zaokupio bio je modni marketing. Predavala sam ga na Fakultetu digitalnih umetnosti, u okviru modula modni dizajn.

Primena marketinških principa na modnu industriju oduvek je za mene predstavljala inspiraciju, ali i izazov. Tako su nastale dve knjige. Prva je objavljena 2016. godine, pod naslovom „Modni marketing“. Novo, dopunjeno izdanje objavljeno je 2019. godine. Reč je o knjizi Modni marketing – savremene tendencije, u izdanju renomirane beogradske izdavačke kuće HERAEdu.

– Sa svojim studentima puno radite na praktičnoj primeni akademskih znanja. Recite nam makar jedan savet koji biste poručili studentima.

Pre svega, budite kreativni i inovativni. Marketing zahteva kreativnost, inovativnost i razmišljanje izvan okvira. To je neophodno kako biste izgradili uspešne brendove i osmislili kampanje koje će vas učiniti prepoznatljivim učesnicima na modnom tržištu. Ne odustajte od svojih velikih snova. Istovremeno, budite i praktični.

Snovi bez akcije su mašta.

Tek kada počnete da ih ostvarujete, korak po korak, možete očekivati stvarni uspeh. Zato se posvetite obrazovanju i sticanju veština. Komunikaciju bih izdvojila kao jednu od ključnih veština. Važni su i izgradnja kontakata (networking), digitalni marketing i analitika, kao i mnoge druge kompetencije. One budućim modnim dizajnerima mogu doneti značajnu prednost na tržištu u odnosu na kolege koji nisu sticali znanja iz ovih oblasti.

– Recite nam da li imate praktičan savet oko sređivanja plakara?

Jedna kutija za uredno složene čarape je neophodna. Važno je imati i dobre vešalice sa kojih garderoba ne klizi i na kojima se ne gužva. Naravno, spakujte sve stvari koje ne nosite već nekoliko godina. Poklonite ih dragim osobama ili odnesite u prihvatilište za odrasle. Poznat mi je osećaj kada se teško odvajamo od dragih komada odeće koje dugo nismo nosili. Ipak, važno je da se izborimo sa tom navikom.

Osveživači garderobe su obavezni, ali birajte one diskretnog mirisa. Praktikujem i da na jednu vešalicu stavim celu odevnu kombinaciju. Tako zajedno pripremim suknju, bluzu i sako, što mi skraćuje vreme spremanja. Modna industrija sve više nastoji da smanji svoj veliki doprinos zagađenju životne sredine. Važno je da svi razmišljamo o ovom problemu. Samo zajedničkim naporima možemo doprineti smanjenju emisije štetnih materija.

– Osnivač ste i predsednica Centra za komunikacije Flou.

Centar za komunikacije Flou može da se pohvali brojnim projektima. Istakla bih jedan od najznačajnijih, FEBS (Flou Education and Business Synergy). Njegov cilj je povezivanje akademske i poslovne sfere.

Program je pohađalo više stotina polaznika iz privrede i akademske zajednice. Trenutno sa svojim timom radim na novom projektu. O njemu ćemo govoriti kada za to dođe pravi trenutak.

– Autorka ste projekta Metropolitan Fashion Day.

Univerzitet Metropolitan pruža inspirativnu i podržavajuću atmosferu. U njoj su studenti uvek u centru pažnje, a podršku imaju i profesori. Posebno sam zahvalna na podršci projektu Metropolitan Fashion Day. On se realizuje kao projektni zadatak studenata u okviru predmeta modni marketing, na modulu modni dizajn. Poslednji, osmi Metropolitan Fashion Day, pod nazivom CO-EXISTENCE, održan je u Dorćol Platzu. Temu su odabrale studentkinje. Ona je bila posvećena saradnji modnih dizajnera sa drugim umetnicima i akterima važnim za svet mode.

Studentkinje koje su osmislile prošlogodišnji projekat CO-EXISTENCE zaslužuju sve pohvale. Lena Antić bila je koordinatorka projekta, a učestvovale su i Anđela Bošković i Teodora Đokić. Prikazani su brojni modeli i uspešne modne kreacije studenata modnog dizajna. Nastali su uz podršku mentora, poznatih dizajnera i profesora. Među njima su Aleksandar Protić i Katarina Urošević, koji su takođe autori projekta.

– Vaš zaključak

Na kraju, želim da istaknem važnost održivosti i odgovornosti u modnoj industriji. Moda je mnogo više od odevanja. Ona predstavlja izražavanje, umetnost i kulturu, ali ima i značajan uticaj na našu planetu.

Svojim akademskim znanjem iz oblasti modnog marketinga, praktičnim iskustvom i kreativnošću možemo doprineti oblikovanju budućnosti ove industrije.

Održivost i odgovorno poslovanje postaju sve važniji faktori u modnoj industriji. Zato pozivam studente i profesionalce da budu deo pozitivnih promena.

Učimo, rastimo, povezujmo se i inspirišimo jedni druge. Tako možemo stvoriti modnu industriju koja ne samo da inspiriše svojim dizajnom već i štiti našu planetu za buduće generacije.

Nadam se da će vam ovaj razgovor pružiti dodatnu inspiraciju za karijeru u modnom marketingu. Verujem i da će vas podsetiti na važnost održivog pristupa u svemu što radimo.

Hvala vam na ovom razgovoru i želim vam mnogo uspeha u budućim naporima.

P. S. Zapratite na Instagramu @modnimarketing.