Danilo Bata Stojković: Od običnog čoveka stvarao antologiju

Danilo Bata Stojković bio je jedan od najvećih srpskih glumaca, čije su antologijske uloge u filmovima obeležile domaću kinematografiju.

Danilo Bata Stojković rođen je 11. avgusta 1934. godine u Beogradu. Odrastao je na Čuburi, u porodici uglednog trgovca Alekse Stojkovića. Bio je jedan od najznačajnijih srpskih glumaca. Njegova karijera obuhvatila je pozorište, film i televiziju.

Preminuo je 16. marta 2002. godine, u Beogradu. Iza njega su ostale uloge koje publika i danas pamti.

Čubura, porodica i prvi koraci ka glumi

Bata je odrastao uz rođenog brata Žiku, kasnijeg poznatog intelektualca i publicistu. Njegovo detinjstvo na Čuburi ostavilo je dubok trag na njegov pogled na ljude. Voleo je da govori o ulicama, komšiluku i pravilima koja su tada važila. U njegovom domu razgovaralo se o književnosti, umetnosti i životu. Bata je kasnije često isticao uticaj porodice na svoje oblikovanje. Jedan od presudnih trenutaka dogodio se 1953. godine. U predstavi „Krčma na glavnom drumu” igrao je na Pašinom brdu. U publici je bio Dobrica Milutinović. Posle predstave prišao je mladom glumcu i rekao mu: „Ti si, sine, još u majčinoj utrobi postao glumac.” Te reči ostale su jedna od najpoznatijih priča o početku Batine karijere.

Od JDP-a do Ateljea 212

Bata je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1959. godine. Profesionalnu karijeru započeo je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Prvi put na njegovoj sceni pojavio se još 1956. godine. U početku nije imao lak put. Posle nekoliko epizodnih uloga dobio je otkaz i bio proglašen za nedarovitog glumca. Ipak, nije odustao. Godine 1962. postao je stalni član ansambla Ateljea 212. U tom pozorištu izgradio je reputaciju glumca izuzetne preciznosti. Publika je posebno cenila njegovu sposobnost da i najmanjim gestom otkrije karakter lika.

Filmovi koji su ga učinili legendom

Filmsku karijeru započeo je ulogom u filmu „Izdajnik” iz 1964. godine. Usledile su brojne uloge na filmu i televiziji. Među njima su „Majstor i Margarita”, „Čuvar plaže u zimskom periodu” i „Pas koji je voleo vozove”. Veliki proboj došao je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Bata je tada počeo da tumači male, obične ljude sa velikim zabludama. Njegovi likovi često nisu bili heroji. Bili su tvrdoglavi, uplašeni, smešni i ranjivi. Upravo zbog toga publika ih je prepoznavala kao svoje susede, rođake i poznanike.

„Ko to tamo peva” i Brka koji se pamti

Film „Ko to tamo peva” iz 1980. godine označio je jedan od vrhunaca njegove saradnje sa Slobodanom Šijanom. Bata je igrao Brku, putnika germanofila. Njegova uloga bila je istovremeno komična i precizno satirična. Film je ostvario veliki kritički i komercijalni uspeh. Osvojio je i dve nagrade na filmskom festivalu u Montrealu. Brka je postao jedan od likova po kojima se prepoznaje domaća filmska komedija.

Laki Topalović i „Maratonci”

U filmu „Maratonci trče počasni krug” Bata je igrao Lakija Topalovića. Priča o porodici grobara postala je jedan od najpoznatijih primera crnog humora u domaćoj kinematografiji. Bata je u ovom filmu pokazao kako se tragedija i komedija mogu spojiti u jednom liku. Njegova gluma nije počivala na velikim gestovima. Naprotiv, često je jedan pogled bio dovoljan da publika razume ceo karakter.

Ilija Čvorović, uloga koja je nadživela vreme

Godine 1984. Bata je ostvario jednu od svojih najpoznatijih uloga u filmu „Balkanski špijun”. Tumačio je Iliju Čvorovića, bivšeg staljinistu koji zbog paranoje vidi špijune svuda oko sebe. Lik Ilije postao je simbol straha, sumnje i ideološke zaslepljenosti. Film su režirali Božidar Nikolić i Dušan Kovačević. Upravo je saradnja sa Kovačevićem obeležila veliki deo Batine karijere. Ova uloga donela mu je Zlatnu arenu u Puli za najbolju glavnu mušku ulogu. „Balkanski špijun” ostao je jedno od najvažnijih ostvarenja domaće kinematografije. Ilija Čvorović i danas je deo svakodnevnog jezika i kulturnog pamćenja.

Čovek koji je umeo da nasmeje i zaboli

Bata nije igrao samo komične likove. U njegovim ulogama često su se preplitali humor, tuga, strah i usamljenost. U filmu „Varljivo leto ’68” igrao je strogog oca Veselina Cvetkovića. U „Kako sam sistematski uništen od idiota” tumačio je Babija Pupušku. U „Posebnom tretmanu” igrao je alkoholičara Stevu. U „Urnebesnoj tragediji” i „Profesionalcu” pokazao je koliko je njegov glumački raspon bio širok. Njegovi likovi često su bili izmanipulisani ljudi. Bata im je davao dostojanstvo, čak i kada su grešili. U tome je bila posebna snaga njegove glume. Nije se podsmevao svojim junacima, već ih je razumevao.

„Profesionalac” i poslednji nastupi

Jedna od njegovih najpoznatijih pozorišnih uloga bila je Luka Laban u predstavi „Profesionalac” Dušana Kovačevića. Publika u Zvezdara teatru posebno ga je volela u ovoj predstavi. Bata je poslednje nastupe odigrao teško bolestan. Dana 5. februara 2002. godine igrao je u „Korešpodenciji” na sceni Ateljea 212. Osam dana kasnije, 13. februara, pojavio se u Zvezdara teatru. Tada je „Profesionalca” odigrao po 416. put. To su bili njegovi poslednji nastupi. Njegova posvećenost pozorištu ostala je deo legende. Za Batu predstava nije bila samo posao, već praznik.

Supruga Olga i život van scene

Bata je bio u braku sa Olgom Teodorović, inspicijentkinjom Ateljea 212. Upoznali su se u pozorištu, koje im je bilo drugi dom. Njihova ljubav trajala je više od tri decenije. Venčali su se u decembru 1991. godine. Olga je bila njegov oslonac tokom brojnih uspeha, ali i tokom teških godina. Bata je bio poznat po ljubavi prema Beogradu, kafanama, odelima i kravatama. Njegove kolege pamtili su ga kao upornog, duhovitog i zahtevnog glumca.

Zašto je Bata Stojković i danas toliko voljen?

Bata je umeo da od običnog čoveka napravi velikog filmskog junaka. Njegovi likovi bili su nesavršeni, ali nikada prazni. U njima su se prepoznavale slabosti čitavog društva. Njegova gluma bila je precizna, snažna i bez suvišnih efekata. Zbog toga su njegove uloge ostale aktuelne i posle više decenija. Publika ga pamti po smehu, ali i po osećaju da je na sceni gledala stvarnog čoveka.

Nagrade i priznanja

Danilo Bata Stojković dobio je brojna priznanja za svoj rad u pozorištu i na filmu.

• Dobričin prsten za životno delo, 1990. godine.
• Statueta Joakim Vujić za doprinos pozorišnoj umetnosti, 1990. godine.
• Zlatna arena u Puli za glavnu mušku ulogu u filmu „Balkanski špijun”, 1984. godine.
• Sterijine nagrade za uloge u predstavama „Cincari ili korešpodencija”, „Balkanski špijun”, „Profesionalac” i „Đeneral Milan Nedić”.
• Nagrada Pavle Vuisić za životno delo na filmu, 1998. godine.
• Zlatni ćuran za životno delo glumcu komičaru, posthumno 2002. godine.

Nasleđe koje traje

U Vrnjačkoj Banji od 2010. godine održavaju se „Dani Danila Bate Stojkovića”. Festival počinje svakog 11. avgusta, na dan njegovog rođenja. Letnja pozornica u Vrnjačkoj Banji nosi njegovo ime. Tamo je otkrivena i spomen-ploča posvećena glumcu. Njegova urna položena je u rozarijumu beogradskog Novog groblja. Na komemoraciji je Dušan Kovačević rekao da Beograd nikada nije imao nekoga kao što je Bata. „Prošao si našom scenom kao oluja.” Ta rečenica možda najbolje opisuje njegovu umetničku veličinu. Danilo Bata Stojković nije bio samo glumac. Bio je deo našeg kulturnog identiteta. Njegove uloge i danas nasmeju publiku. Ali nas često nateraju i da se zamislimo. Upravo zato Bata Stojković ostaje legenda čije vreme još nije prošlo.

Foto: Martin Candir