Zbog čega se ide u vrtić i zašto su vaspitačice važne?

Polazak u vrtić jedan je od najznačajnijih dana u životu deteta, ali i roditelja. To je važan korak u odrastanju, sticanju samostalnosti i upoznavanju sveta izvan porodice.

Zašto je vrtić važan za razvoj deteta?

Suština vrtića nije u učenju školskog gradiva, već u sazrevanju i socijalizaciji. Važno je da roditelji to razumeju od samog početka. Vrtić ne zamenjuje roditeljstvo, niti je njegova glavna uloga priprema za školske obaveze.

Kako objašnjava psiholog Jasmina Mihnjak, urednica roditeljskog portala Bebac, predškolsko obrazovanje i vaspitanje ne podrazumeva samo godinu dana obaveznog pohađanja programa pred polazak u školu.

Roditelji često preozbiljno shvataju taj period. Očekuju da će vaspitačica tokom poslednje godine u vrtiću pripremiti dete za sve školske obaveze. Međutim, predškolski program predstavlja nastavak razvoja i učenja koji počinju mnogo ranije.

Šta dete treba da nauči pre polaska u školu?

„Predškolsko se malo razlikuje po tome što ih organizaciono priprema za ono što treba da dođe. To znači da nema više spavanja i da se više radi na nekim stvarima koje će im biti potrebne u školi. Ipak, postoji mnogo zabluda. Očekujemo da će vaspitačica sada naučiti decu da čitaju i pišu, a to nikako nije njena uloga u predškolskim ustanovama.

Oni zapravo treba da pripreme dete da se snađe kada dođe u školski sistem. Dete treba da ume samo da se obuče, ode u toalet i reaguje kada nešto nije po njegovoj volji. Važno je i da nauči da deli i sarađuje sa drugarima. To su životne veštine koje su deci neophodne pre polaska u školu“, kaže Jasmina Mihnjak.

Tri osnovne funkcije predškolskog obrazovanja

Predškolsko obrazovanje i vaspitanje ima tri osnovne funkcije: ekonomsku, socijalnu i pedagošku. To ističe pedagog Tatjana Ogrizović Malešević.

Pedagoška funkcija podrazumeva stvaranje sigurnog i podsticajnog okruženja za igru, učenje i razvoj deteta.

Socijalna funkcija podrazumeva da sva deca, bez izuzetka, imaju jednake uslove za razvoj.

Ekonomska funkcija znači da roditelji mogu da rade ili se školuju dok je njihovo dete zbrinuto.

„Predškolstvo je osnov razvoja deteta. Novija istraživanja rada mozga pokazuju da deca uče od rođenja. Prve godine života utiču na njihov kasniji uspeh u školi, kao i na socijalno-emotivni i kognitivni razvoj. Predškolski programi podstiču razvoj društva. Imaju značajnu ulogu u izgradnji društvene kohezije, kolektivnog duha i saradnje. Dostupni i kvalitetni programi jačaju prava deteta i unapređuju njegove životne šanse. Istraživanja su pokazala da deca koja su pohađala predškolske programe kasnije postižu bolje rezultate od dece koja nisu pohađala predškolske ustanove. Veći broj njih završava srednju školu i upisuje fakultet. Takođe, imaju manje problema u ponašanju“, navodi sagovornica.

Vrtić je posebno važan za decu koja su u riziku ili dolaze iz porodica ugroženog socijalnog statusa. Savremeni pristup predškolskom vaspitanju je holistički, odnosno celovit. On podstiče dete da samostalno istražuje, donosi zaključke i uči kroz iskustvo i igru. Okruženje treba da ga motiviše na dalje istraživanje.

Kako ističe Tatjana Ogrizović Malešević, u središtu ovog pristupa nalazi se dobrobit deteta.

Kako vaspitači utiču na razvoj i samopouzdanje deteta?

Vaspitači i vaspitačice imaju veliki uticaj na razvoj deteta. Njihov odnos prema deci, ponašanje i ljubav često ostaju u sećanju i kada odrastemo. Mnogi ljudi i kasnije pamte ime svoje vaspitačice.

Prema rečima Jasmine Mihnjak, ponekad se dešava da deca više slušaju vaspitačicu nego roditelje. To kod roditelja može da izazove zbunjenost.

„Moramo da razdvojimo činjenicu da je kuća za dete sigurna zona. Tako i treba da bude. Dete će kod kuće pre ispoljiti negativne emocije koje zadržava kada izađe u svet. Ono želi da zadovolji očekivanja drugih ljudi, koji ga neće bezuslovno voleti kao roditelji. Vaspitačice su takođe ljudi koji se vezuju za decu i svakodnevno im pokazuju naklonost i ljubav. Međutim, deca se za tu naklonost ponekad bore. Vaspitač će, na primer, pre odgovoriti detetu koje je glasnije. Tako nastaje svojevrsno takmičenje sa vršnjacima za pažnju i podršku. Sve to ih tokom godina dodatno vezuje za vaspitače. Oni postaju veoma važne osobe u životu svakog deteta“, navodi Mihnjak.

Zašto su odnos sa vaspitačem i osećaj sigurnosti važni?

Tatjana Ogrizović Malešević smatra da su vaspitači pravi „čarobnjaci za sve“. Ona svojim vaspitačima često govori koliko je njihov posao važan. Vaspitač je okosnica vaspitnog programa. On planira rad, uređuje prostor i stvara uslove u kojima deca mogu da napreduju, odlučuju i istražuju.

„Uloga vaspitača je ogromna i raznovrsna. Vaspitač menja strukturu vrtića, posmatra dete i prati njegov razvoj. Organizuje sredinu za učenje i čuva samopoštovanje dece. Pre svega, vaspitač kao profesionalac stvara atmosferu u kojoj sva deca treba da se osećaju dobro. Važno je da mogu da se aktiviraju na različite načine. Deci je potreban vaspitač kao saigrač. To treba da bude neko ko je zanimljiv i vedar, ko im pomaže da pokažu samostalnost i iskažu svoje potrebe. Vaspitač podstiče radoznalost i kreira materijale za igru“, navodi sagovornica.

Kako roditelji mogu da pomognu detetu kod kuće?

Kada vaspitači dobro rade svoj posao, srećno dete dolazi kući i deli utiske sa roditeljima. Roditelji zato treba da podrže vaspitače i održavaju redovnu komunikaciju sa vrtićem. To ne znači da roditelji kod kuće moraju da nastave pedagoški rad na isti način kao vaspitači. Njihova uloga je drugačija, ali podjednako važna.

„Roditelji jesu najbolji pedagozi, psiholozi i učitelji svojoj deci, ali na drugačiji način. U porodici postoji bezuslovna ljubav i prihvatanje deteta. Roditelji bi trebalo da pokušaju da navike kod kuće budu što sličnije onima u vrtiću. To se odnosi na vreme ustajanja i obroke. Priprema može da se odvija kroz svakodnevne aktivnosti i igru. Deca tako mogu da uče brojeve, pomažu u kući, grade odnose i izražavaju mišljenja i emocije. Važno je pratiti interesovanja deteta. Ako ga zanimaju knjige, treba mu više čitati. Takve aktivnosti predstavljaju kvalitetno zajedničko vreme i doprinose razvoju. U odnosu sa roditeljima i u sigurnom okruženju dete mnogo uči i napreduje“, navodi Jasmina Mihnjak, urednica roditeljskog portala Bebac i psiholog.

Koliko je važno kvalitetno vreme provedeno sa detetom?

Mama i tata ostaju najvažnije osobe u životu deteta. Roditelj pre svega treba da bude oslonac svom detetu, ističe Tatjana Ogrizović Malešević.

„Dete treba da bude voljeno, sigurno, bezbedno i poštovano. Jedino tako može da bude ono što treba da bude, a to je srećno dete. Emotivna sigurnost stiče se u porodici. Emotivno stabilno dete lakše napreduje u svim oblastima, uključujući i kognitivni razvoj. Predškolska ustanova nije jedino mesto odgovorno za vaspitanje i obrazovanje deteta. Vrtić ima svoj zadatak, a porodica svoj. Niko ne očekuje da porodica sa detetom ozbiljno uči školsko gradivo. Ipak, kvalitetno vreme provedeno sa detetom veoma je dragoceno za njegov kasniji napredak. Dovoljno je 15 ili 30 minuta dnevno, ako je to vreme zaista posvećeno detetu. Nije potrebno učiti slova i brojeve, jer za to još nije vreme u vrtićkom uzrastu“, objašnjava vaspitačica.

Srećno dete je najvažniji cilj porodice i vrtića

Polazak u vrtić predstavlja važan korak u odrastanju. Cilj nije da dete što ranije usvoji školsko gradivo, već da razvije samostalnost, sigurnost i sposobnost saradnje sa drugima.

Uz podršku porodice i kvalitetan rad vaspitača, dete dobija priliku da istražuje, uči kroz igru i razvija svoje potencijale. Najvažnije je da se oseća voljeno, prihvaćeno i bezbedno.

Autor: Gorica Nikolin/021.rs, Foto: Freepik