Carigradski vinski drum

Carigradski drum trasirali su Rimljani davne 33. godine i nazvali ga Via Militaris. Ipak, najznačajniju ulogu imao je u srednjem veku kao glavna trgovačka trasa koja je povezivala Evropu i Aziju. Ovim drumom hodile su vojske, karavani, putopisci, hodočasnici, razbojnici…

Istorijski značaj i trase Carigradskog druma

Istim ovim putem Ćirilo i Metodije doneli su pismenost i hrišćanstvo. Turci su njime pošli da osvoje Evropu. Pre svih njih, Rimljani su doneli prve sadnice vinove loze na stari kontinent.

Većim delom ovog puta danas prolazi autoput Beograd–Niš. To je deonica Koridora 10 koji i danas povezuje Beograd, Niš, Dimitrovgrad, Sofiju i Istanbul.

Drum je povezivao Beograd (tada Singidunum) i Carigrad. Išao je uz Dunav, preko Grocke, Smedereva, Lozovika i Svilajnca. Kod Ražnja se spajao sa drugim krakom istog puta.

Drugi krak polazio je od Beograda preko Kolara, Vlaškog Dola, Smederevske Palanke, Lapova, Batočine, Jagodine, Ćuprije i Paraćina. Tu se spajao sa prvim krakom i nastavljao ka Nišu, pa dalje preko Sofije do Carigrada.

Život na drumu i istorijska svedočanstva

Ovim drumom retko ko je putovao iz zadovoljstva. Motivi su bili trgovina, vojni pohodi ili beg od osvajača. Put ni za koga nije bio bezbedan i uvek je pretila opasnost na putu.

Kao najrasprostranjenije saobraćajno sredstvo korišćena su kola. Mogla su biti zatvorena, seljačka i tovarna, a ređe i kočije. Putnička kola vukli su konji, dok su teretna vukli konji, bivoli i volovi.

Za prenos tereta korišćene su i kamile. U Beogradu kamile nisu bile neuobičajena pojava sve do 1867. godine.

Carigradskim drumom 1433. godine putovao je francuski putopisac Bertrandon de la Brokijer. U putopisu „Put preko mora“ zabeležio je da su „trenutno srpska vina bolja od francuskih“.

U novije vreme ovim putnim pravcem često se krećemo samo da stignemo od tačke A do tačke B. Pritom retko obraćamo pažnju na raskoš njegove burne prošlosti.

Projekat Carigradski vinski drum

Projektom Carigradski vinski drum biće obuhvaćene sve vinarije na ovim deonicama. Pošto vinski turizam ne čini samo vino, projekat promoviše i sve kulturne, istorijske i arheološke znamenitosti.

Pored desetina vinarija, tu se nalazi Viminacijum, brojne crkve, manastiri, utvrđenja, česme i banje. Prosečni vinski turista na svaki evro potrošen na vino potroši još 5 evra na prateće aktivnosti poput smeštaja, hrane i obilazaka.

Zato ovakav vinski put zaslužuje posebnu pažnju. Pozivamo sve zainteresovane da se pridruže realizaciji projekta Carigradski vinski drum.

Svoje predloge, ideje i informacije o turističkoj ponudi možete slati na e-mail: zeneivino.ns@gmail.com.

Izvor: womenandwineserbia.com