Dim iz deponije u Vinči: Stručnjaci upozoravaju na štetne materije

Dok nadležni tvrde da nema opasnosti za zdravlje građana, lekari i ekolozi upozoravaju da bi čestice u vazduhu mogle da budu opasne.

Iako je ugašen požar koji je zahvatio pet hektara deponije u beogradskom naselju Vinča, teška mehanizacija i dalje pokušava da zatrpa mjesto iz kojeg izlazi dim. Dok nadležni tvrde da nema opasnosti za zdravlje građana, lekari i ekolozi upozoravaju da bi čestice u vazduhu mogle da budu opasne.

Beograđani, tužbe zbog otrova s Vinče uputite na dve adrese

Požar na deponiji u Vinči već danima guši i truje Beograđane. Na odeljenjima pulmologije sve je više astmatičara koji se žale na pogoršanje simptoma.

Brojne su žalbe Beograđana koji su očajni, jer od smrada i kašljanja noćima ne mogu da spavaju. Kao po već dobro poznatom srpskom scenariju, svi se peru od odgovornosti.

Zamenik gradonačelnika Beograda je podsetio da je deponiju u Vinči procesom javno-privatnog partnerstva preuzela francusko-japanska kompanija „Beo čista“ i da su tamo već izgrađeni postrojenje za preradu građevinskog otpada, postrojenje za proizvodnju struje iz otpada, nova sanitarna deponija sa prečišćivačem za preradu otpadnih voda.

Sa druge strane, iz preduzeća „Beo Čista Energija“ rekli su da ta kompanija od 2. avgusta ove godine upravlja novom sanitarnom deponijom na koju se odlaže komunalni otpad, dok je JKP „Gradska čistoća“ još uvek odgovorna za odlaganje otpada na postojećoj deponiji.

U tom prebacivanju odgovornosti sa terena na teren zanimalo nas je šta da radi običan građanin i koga da tuži, ako trpi posledice zbog Vinče.

„Ključni princip koji treba da se poštuje u ovakvim situacijama je da zagađivač snosi odgovornost za to što se dogodilo. Morali bismo da imamo i neku vrstu dokaza da je došlo do štetne posledice. U ovom slučaju, potrebna je neka vrsta medicinske dokumentacije, ako se radi o zdravstvenim problemima. Bilo bi korisno posedovati i neka očitavanja zagađenja. Sledeći korak je tužba za naknadu štete. U ovom slučaju tuženi bi mogli da budu 1. upravljač deponijom – ko god da je to 2. Beograd kao organ javne vlasti koji je bio dužan da to spreči 3. Tužena strana mogla bi da bude i Republika Srbija, pošto je reč i o dozvolama koje izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine“, objašnjava Danilo Ćurčić iz organizacije A11 – inicijative za ekonomska i socijalna prava.

On navodi da je reč o jednom komplikovanom i dugom procesu, pa zbog toga sumnja da će se građani na to masovno odvažiti. Jedna od opcija, koja je isto tako komplikovana i dugotrajna je obraćanje Evrospkom sudu za ljudska prava u Strazburu.

„Ovakvi problemi ulaze u korpus onih prava koja su zaštićena Evrospko konvencijom o ljudskim pravima. To bi bio jedan jako kompleksan postupak koji bi dugo trajao i bio bi jako skup. Mi ćemo se podaviti, do to ne stigne do Strazbura“, pribojava se naš sagovornik.

On kaže da je pre same sudske zaštite potrebno poraditi na sistemskom rešenju problema i uspostavljanu odgovornosti. Podseća da se iz zime u zimu, Beograd bori sa zagađenjem, a da za to još niko nije odgovarao.

Izvor: al jazeera, direktno.rs