CRNI LEPTIR – Recenzija predstave

Volim da gledam predstave u Pozorištu na Terazijama. Uvek su nekako vesele. Muzika ume da Vas tako oraspoloži da Vam se sa predstave ni ne odlazi kući. Ili odmah sebi obećate da ćete je odgledati ponovo.

Kada je u pitanju domaća muzika, postoje grupe koje baš volim i one koje cenim. Pozorište na Terazijama ima čak dve predstave grupa koje cenim. One nisu bile nikada moj izbor kao omiljene.

Prva je Sa druge strane jastuka, koja je bacila totalno drugo svetlo na neke Bajagine hitove. To je postignuto preradom i izvođenjem u okviru priče. Druga je Crni leptir po motivima YU grupe.

Foto: Pozorište na Terazijama

Osnovno o predstavi

Na konferenciji povodom premijere predstave, Direktor Pozorišta na Terazijama Aleksandar Đaja objasnio je njihovu nameru. Želeli su da odaju počast našem najdugovečnijem bendu.

Ovakve mjuzikle smo počeli sa predstavom „Lutka sa naslovne strane“ po pesmama Bore Đorđevića. Nastavilo se sa Zdravkom Čolićem i komadom „Glavo luda“. Onda je usledio mjuzikl „Sa druge strane jastuka“ po pesmama Bajage i instruktora. Došao je red na Yu grupu. Ovo je najmnogoljudnija predstava u istoriji našeg teatra.

Proces rada i koreografija

Uloženo je četiri meseca ozbiljnog rada i velikog truda. Miloš Branisavljević je aranžmane pesama uradio na potpuno nov način. Koreografija Milice Cerović je veoma zahtevna. Na kraju je ispalo da je YU grupa pisala za predstavu, a ne da smo radili mjuzikl po njoj.

Pesme su neverovatno uklopljene u priču. U predstavi je 27 numera, plus bis što daje ukupno 30. Kako su i pesme drugačije, tu je više raznih plesnih stilova. Scenski pokreti su rasplesani poput rokenrol žurke, ali ima i nekih čudnih koreografija.

Glumačka podela i utisci

Predstava ima dve alternacije. Moja grupa je u glavnoj ženskoj ulozi imala Kristinu Jovanović. Uloga boksera Aleksandra Dragina pripala je Nikoli Šurbanoviću.

Iako predstava po nekima dugo traje, nećete je osetiti kao opeterćenje ili kao nešto dosadno. Biće neverovatno pitka, zabavna i interesantna od početka do kraja.

U glumačkoj podeli su i Arsenije Tubić, Marko Radojević, Dimitrije Ilić, Igor Damjanović, Dušan Radović, Maja Noveljić, Minja Petrović, Milan Milosavljević, Ana Radivojević, Rok Radiša, Milan Antonić, Žarko Dimovski, Aleksandar Gligorić, Jelena Arsić, Barbara Milovanov, Katarina Jovanović, Ana Vučić, Isidora Vlček, Dušan Svilar, Mitra Mladenović, Teodora Tomašev, Milan Gromilić, Tanja Živković, Marta Bogosavljević, Ljubiša Dinčić, Dušan Šida i Dragan Vujić Vujke.

Priča

Dvoje mladih ljudi primorani su da glume da su u ljubavnoj vezi. Petra to čini da bi zadržala posao, a Aleksandar da bi zaštitio svoj boks klub. Između njih se dogodi ta neočekivana ljubav. Tu je i malo ljubomore, malo prepletenih priča i dosta šarmantnih i interesantnih scena.

Imamo i glavnog tajkuna. On je predstavljen kao mafijaš i oličenje društva u kome živimo. Pored toga, prisutna je i priča o drugarstvu i vernosti.

Foto: Pozorište na Terazijama

Pesma, igra i gluma

Svaki put kada idem u Pozorište na Terazijama imam osećaj da idem na izvlačenje binga. To važi i za druge igre na sreću. Pojedine predstave sam gledala više puta sa više alternacija. Verujte mi kada kažem da predstava nikada nije ista. Mnogo toga zavisi od samih glumaca.

Ovoga puta mislim da sam imala sreće. Plus sam po sebi bio je taj što u predstavi igra Dušan Svilar. Pored neverovatnog glasa, on pokazuje i svoj glumački talenat.

Glavna ženska uloga je Kristina Jovanović . Ona me nimalo ne oduševljava svojom rolom u Igri sudbine. Ovde, na sreću, ne glumata već zaista glumi. Nema onih idiotskih izraza lica i preterane mimike. Pokazala je normalnu glumu i odlično pevanje.

Nikola Šurbanović je totalno iznenađenje. Glumac mi je do tada bio potpuno nepoznat, iako njegova biografija ima neke interesante radove.

Dimitrije Ilić je neko koga sam davno upoznala dok sam radila u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Drago mi je da sam gledala baš njega u ulozi Karlosa.

Arsenije Tubić je sve bolji i bolji. Imam utisak da može savršeno da odigra sve, od komedije do tragedies.

Glumac koji odskače svojim likom i glumom je Žarko Dimoski. Bilo mi je potrebno dosta vremena da iskopam ko je on. Pokazao je odličnu glumu. Uspešno je hodao po žici između komedije i karikiranja koje mnogi znaju da pređu. On je našao savršenu meru. Nadam se da ću ga gledati u nekim većim ulogama. Interesantno je da je Žarko za ovu ulogu dobio Zahvalnicu za poseban doprinos pozorištu krajem prošle godine.

Foto: Pozorište na Terazijama

Jedino što mi je par puta zasmetalo je pevanje

Razumem da je predstava naporna. Dosta je igranja i svega ostalog, ali mislim da pevanje mora biti osnova svega. Sa jedne strane je Svilar koji osvoji scenu glasom. Na drugoj strani je glavni glumac koji kao da izgubi glas u momentima kada bi trebalo da osvaja pevanjem. Možda je do ozvučenja. Ipak, mislim da to drugačije zvuči jer sam u jednoj od verzija predstave Mamma Mia čula kako to treba da zvuči. Iskreno, to je jedina zamerka celoj predstavi.

Nekome se neće dopasti pomalo babski kostimi glavne glumice. Mislim da to nema nikakvog uticaja na predstavu, iako bi bilo bolje da su moderniji.

Koreografija i obrada pesama su odlični!

YU grupa i obrade

Kao i u predstavi Sa druge strane jastuka, tako su i ovde neke pesme potpuno drugačije zazvučale. To se desilo kada ih otpeva ženski vokal. Sve pesme su savršeno uklopljene sa pričom. Ipak, najveće iznenađenje je pesma “Autobus za raj”, uz odličnu glumu Arsenija Tubića.

Rezime

Obavezno pogledajte predstavu. Nemojte se uplašiti trajanja od 3 sata i 15 minuta sa pauzom jer prosto proleti!

Foto: Pozorište na Terazijama

Foto: Pozorište na Terazijama