Japanski način života – Sedenje na podu i Tatami

Japanski način života, koji uključuje obavezno skidanje obuće pre ulaska u kuću i sedenje na podu, ne može se zamisliti bez pomena tatamija. Ovaj prepoznatljiv element japanske kulture ima duboko ukorenjeno značenje, a upotreba tatamija igra ključnu ulogu u svakodnevnom životu Japanaca.

U ovom članku, istražićemo japansku kulturu koja je vezana za tatami i njegovu ulogu u oblikovanju tradicionalnog života.

Istorija Tatamija

Tatami je japanska tradicionalna podna prostirka koja se koristi od perioda Heian (794–1185), kada je bila luksuzni proizvod rezervisan za plemstvo. Smatra se da je gornja klasa počela postavljati tatami prostirke u određenim delovima svojih prostorija. Kasnije, širenjem ceremonije čaja koju je popularizovao Sen no Rikyu (1522–1591), pojavio se koncept “čajnog prostora”, a tatami je prekrio celu prostoriju. Tatami je postao neophodan deo tradicionalne japanske sobe, poznate kao „shoin-zukuri“ (書院造). Kroz vreme, postala je uobičajena u domovima širom Japana, posebno tokom perioda Edo (1603–1868), kada je standardizovana u dimenzijama. Veruje se da je tatami počeo da se širi među običnim ljudima u periodu Meiji (1868–1912). Nakon Drugog svetskog rata, brzo je usledila zapadna modernizacija koja je dovela do prelaska sa života na podu na upotrebu stolica, a tepisi su postali popularni. Ipak, tatami sobe su i dalje ostale temeljni deo japanskih domova tokom Showa (1926–1989).

Tatami je bio korišćen u borilačkim veštinama, ceremonijama čaja i kao podloga u svakodnevnom životu. Iako je danas manje uobičajen zbog modernih materijala, i dalje ima značajnu ulogu u japanskoj kulturi, simbolizujući udobnost i harmoniju.

Shoin-zukuri (書院造)

Jedan od najprepoznatljivijih tipova prostorija u tradicionalnom japanskom domu je „shoin-zukuri“ stil, koji uključuje tatami kao osnovu za dekoraciju i organizaciju prostora. Ovaj stil se karakteriše jednostavnim, ali funkcionalnim rasporedom, koji omogućava visoki nivo formalnosti i estetike, a istovremeno pruža udobnost i harmoniju.

Ovaj tradicionalni japanski stil arhitekture se razvio u periodima Muromachi i Azuchi-Momoyama, a popularizovan je u Edo periodu. Ovaj stil je bio karakterističan za samurajske i plemićke rezidencije. Ključne karakteristike uključuju prostorije sa tatami prostirkama, klizna vrata (Fusuma 襖) koja omogućavaju fleksibilnost u prostoru, te specifičan Shoin prostor sa stolom za čitanje i pisanje. Shoin-zukuri je često korišćen u čajnim ceremonijama i favorizuje minimalistički dizajn sa naglaskom na prirodne materijale.

Prednosti Tatamija

Tatami se tradicionalno pravi od sloja komprimovane slame, koji čini osnovu prostirke. Površina tatamija obično je prekrivena usko tkanim biljem poznatim kao igusa. Tatami ima sposobnost da „diše“, što kontroliše vlažnost u prostoriji i pruža udobnu površinu za sedenje, spavanje i hodanje. Ova osobina omogućava da prostorije sa tatamijem budu prijatne i tokom vlažnih dana, a tokom zime zadrže toplinu.

Tatami pruža udobnost za sedenje i spavanje, jer je mekan i prilagodljiv telu. Pomaže u održavanju pravilnog držanja tela, što ga čini pogodnim za borilačke veštine. Estetski doprinosi mirnom ambijentu, lako se čisti i ekološki je prihvatljiv.

Chabudai (ちゃぶ台) – Tradicionalni sto

Chabudai je nizak, okrugli tradicionalni japanski sto koji se koristi uz tatami prostirke. Obično se koristi za obroke ili čaj, a često ima preklopne noge koje omogućavaju podešavanje visine. Iako je manje uobičajen u modernim domovima, i dalje je prisutan u tradicionalnim restoranima i ceremonijama čaja. Na chabudai stolu, članovi porodice bi jeli zajedno, u skladu sa japanskom tradicijom sedenja na podu, dok je zapadni svet favorizovao jedenje za stolovima sa stolicama. Nogice chabudai stola su bile sklopive, pa je porodica, nakon obroka, stavljala sto sa strane i spavala na futonima u istoj prostoriji. Tatami sobe mogle su da služe kao dnevna soba, trpezarija ili spavaća soba, što ih je činilo savršenim za male japanske kuće.

Poznato je i japansko izražavanje „ちゃぶ台をひっくり返す“ („prevrnuti chabudai“), koje opisuje trenutak kada otac, kao glava porodice, u besu prevrne sto, što simbolizuje autoritet porodice u periodu Showa. S širenjem upotrebe stova sa nogama, chabudai je postao ređa pojava do kraja Showa perioda (1926–1989). Međutim, kultura sedenja na tatami prostirkama i dalje živi u „ryokan“ (japanskim gostionicama), restoranima i u domovima. Danas je češći niskotavni pravougaoni sto, poznat kao zataku, nego okrugli sto.

Povezanost sa tradicionalnim umetnostima

Japanske tatami sobe proširile su se zajedno sa ceremonijom čaja (茶道, sado), a istovremeno je i pozicija sedenja u seizi postala integralni deo japanske kulture. Druge tradicionalne japanske umetnosti, kao što su aranžiranje cveća (華道, kado) i japanska kaligrafija (書道, shodo), takođe se izvode u seiza poziciji na tatami prostirkama. Judo (柔道) se takođe praktikuje na tatamiju, a seiza se koristi kao oblik discipline i koncentracije.

Pozicija sedenja na podu

Slika osobe u kimonu, sedeći u seiza poziciji (正座), odiše lepotom japanske kulture. Seiza je tradicionalni japanski način sedenja u kojem osoba kleči na tatami prostirci, oslanjajući se na donje noge i držeći leđa uspravnim.

Ova pozicija izražava ljubaznost, poštovanje prema okolini i zahvalnost za kulturu koja ceni gracioznost.

Zbog brze zapadnjačke modernizacije u Japanu, ljudi danas imaju manje prilika da sede u seiza poziciji u svakodnevnom životu. Ipak, seiza ostaje ustanovljeni način ponašanja za formalne prilike i pozdrave. Za moderne ljude naviknute na sedenje na stolicama, seiza može biti gotovo mučenje, jer noge brzo utrnu. Kako su ljudi u prošlosti uspevali da sede u ovoj poziciji satima? Jedan od razloga može biti taj što je sedenje u seiza poziciji bilo deo odgajanja i discipline još od ranog uzrasta.

Sa porastom popularnosti joge i meditacije u Japanu, mnogi ljudi danas sede udobno u položaju „agura“ (s prekriženim nogama), iako je u prošlosti ovaj položaj bio tabu za žene.

Zdravstvene prednosti

Iako sedenje na podu može biti izazovno za neke osobe, ono pruža različite zdravstvene prednosti. Može podstaknuti pravilnu držanje tela i fleksibilnost, podstičući ljude da održavaju uspravna leđa i angažuju mišiće trupa. Takođe, sedenje na podu i ustajanje mogu doprineti poboljšanju pokretljivosti tela i regulaciji krvotoka. Povezivanje sa zemljom može takođe pomoći ljudima da umire nerve i poboljšaju mentalno blagostanje. Za veći komfor dok sedite na podu, možete koristiti podržavajuće jastuke.

Savremeni trendovi Tatamija

Iako je broj domova u kojima nema niti jedne tatami sobe porastao tokom Heisei perioda (1989–2019), tatami sobe ponovo stiču popularnost među ljudima u inostranstvu tokom Reiwa perioda (2019–). Udobnost skidanja obuće i ležanja na tatami prostirkama pruža nezaboravno iskustvo. Ljude privlači šarm tatamija, uključujući miris iguse (trave od koje je tatami prekriven) i nežnu teksturu koju osećaju kad nogama dotaknu pod.

Tatami ponovo dobija popularnost i među samim Japanacima. Zanimljivo je da je tradicionalni način postavljanja tatamija u prostoriji, koji je bio uobičajen u prošlosti, ponovo privukao pažnju onih koji žele da se opuste na podu. Moderni tatami prostirci dostupni su u raznim materijalima, bojama, oblicima i veličinama, stvarajući novi stil koji odgovara modernom načinu života.

Savremeni život

Završimo ovaj pregled japanske kulture s još jednim komadom nameštaja koji simbolizuje japansku tradiciju sedenja na podu – kotatsu (炬燵). Kotatsu je nizak sto prekriven dekom, sa električnim grejačem pričvršćenim sa donje strane. Tokom hladne zime, kada dođete kući i stavite svoje smrznute noge ispod kotatsua kako biste ih ugrili, osetite zadovoljstvo koje je skoro kao da vam se srce otapa. Jesti mandarine dok sedite pod kotatsuom je uobičajena zimska tradicija u Japanu.

Pored toga što je udoban, kotatsu je ekološki prihvatljiv sa niskim troškovima energije. Dizajn kotatsua je takođe inoviran i usavršen na razne načine u savremenim vremenima.

Možda će nekima biti naporno skidanje obuće svaki put kada ulaze u japansku kuću, ali ovaj običaj odražava japansku posvećenost čistoći i higijeni, što omogućava udoban boravak na podu. Ako budete imali priliku, zašto ne biste pokušali da legnete na pod i opustite se?

Foto: Tumblr