Početkom nedelje održan je polumaraton u Dubrovniku u okviru poznate sportsko-turističke manifestacije Du Motion. Na ovom velikom događaju okupili su se trkači iz čak 50 zemalja sveta. Učestvovalo je oko 2.700 takmičara. Među predstavnicima iz Srbije bio je i naš sugrađanin Miloš Bućan.

Du Motion – Runners’ Days Dubrovnik je polumaratonska trka humanitarnog karaktera. Njeno osmo prolećno izdanje uspešno je završeno krajem meseca aprila. Trasa trke prolazi kroz jedinstvene i atraktivne dubrovačke lokacije. Vredi napomenuti da je Dubrovački polumaraton nosilac maksimalnih pet zvezdica za kvalitet i sigurnost.

Miloš Bućan sa Palilule uspešno je istrčao celu trasu na Dubrovačkom polumaratonu. On je za naš portal preneo da je veoma ponosan na ovaj uspeh. Istakao je da mu je bila velika čast što je imao priliku da predstavlja svoj grad na ovako prestižnoj sportskoj manifestaciji.

Prva stanica: Kroz Mokru Goru do Višegrada

Bućan je ekskluzivno za portal Palilula.info opisao ovo zanimljivo putovanje. Na put prema Dubrovniku krenuo je sa svojom porodicom. To je zapravo bio petodnevni aktivni odmor i putovanje ispunjeno obilascima. Miloš nam kroz šalu prenosi da je polumaraton u Dubrovniku bio samo dobar izgovor da četvoročlana porodica krene na put.

„Krenuli smo iz Beograda rano ujutru u petak 26. aprila. Naša prva destinacija za predah bila je na Mokroj gori. Usput smo odlučili da posetimo i Drvengrad. Tamo stižemo oko 11 časova. Prva korisna informacija za sve putnike namernike je da se parking ne naplaćuje, dok ulaz košta 300 dinara. Imali smo sreću sa vremenom. Iskoristili smo idealnu priliku za šetnju, uživanje u pogledu i svežem vazduhu. Nije bilo velike gužve, što inače ume da se desi. Popili smo kafu, napravili nekoliko porodičnih fotografija i nastavili dalje“, prenosi nam Miloš.

Sledeća planirana destinacija na njihovoj ruti bio je Višegrad.

„Brzo ulazimo u Republiku Srpsku i stižemo do Višegrada. Smeštaj smo pronašli kod divnih domaćina, porodice Karganović. Ubrzo je došlo vreme za ručak. Roštilj kod ‘Gurmana‘ je malo reći odličan. Doduše, tamo su jela samo deca. U toku je bio veliki post, pa je za suprugu i mene obrok bio skroman. Bio je dovoljan hleb uz banane i bademe.“

Naravno, obilazak čuvenog mosta na Drini i poseta Andrić gradu se nisu dovode u pitanje.

Most na Drini

Andrić grad i spomenik Ivi Andriću

Preko Sutjeske i Trebinja do cilja u Dubrovniku

„Ujutru nastavljamo putovanje prema Trebinju, koje je udaljeno oko 210 kilometara. Vožnja je dosta spora jer put vodi kroz prelepa brda i planine. Pravimo pauzu na čuvenom Tjentištu. U lokalnoj kafani naručujemo posnu čorbu. Oko nas se pruža predivan pogled na planinske vrhove koji su i dalje pod snegom. Nastavljamo do samog Nacionalnog parka Sutjeska. Tamo pijemo kafu kod spomenika i nastavljamo vožnju.“

Memorijalni kompleks Tjentište u sastavu Nacionalnog parka Sutjeska

„Stižemo u prelepo Trebinje. Naša gazdarica Maja nas dočekuje toplo, kao da smo rod bolesni. Šetnja gradom nam brzo puni album u telefonu prelepim fotografijama. Morali smo rano u krevet kako bismo ostali odmorni za sutrašnju trku. Naravno, od uzbuđenja sam zaspao tek u pola četiri ujutru“, sa osmehom na licu se priseća Miloš.

„Od Trebinja do Dubrovnika ima svega oko 27 kilometara. Stižemo u grad, a vreme je idealno i prosto božanstveno za trčanje. Automobil ostavljamo u gradskoj garaži. Cena je 3 evra po započetom satu, pa nas je parking izašao oko 30 evra. Kako se približavamo startu, adrenalin počinje da skače. Atmosfera koja nas okružuje je zaista fenomenalna.“

„Ljudi su došli sa svih krajeva sveta. Tu su bili Meksikanci, Japanci, Englezi, Irci i mnogi drugi. Svi su ponosno nosili obeležja i boje svojih zastava. Pozitivna energija se osećala na svakom koraku. Imao sam osećaj da bi ovu trasu od 21 kilometar istrčao i neko ko se uopšte nije spremao. Na startu se glasno pušta pesma Thunderstruck od AC/DC. Pomislio sam u sebi da ću prosto pojesti ovu stazu. Tako je i bilo. Istrčao sam polumaraton za odličnih 1 sat i 37 minuta. Veliku zahvalnost dugujem novom prijatelju Marku iz Brajtona. On je trčao pored mene i davao mi dodatnu snagu. Na cilju me čeka porodica. Skaču mi u zagrljaj, srećni što je tata živ“, u šali nam priča Miloš. On je inače poznat kao osoba koja uvek prenosi pozitivnu energiju na prijatelje i kolege.

„Naravno, nakon uspešno završene trke usledio je detaljan obilazak grada. Uživali smo u lepotama mora i starog jezgra.“

Miloš Bućan ispred Velike Onofrijeve česme

Povratak kući preko Tare i poseta manastiru

„Predveče se brzo vraćamo u Trebinje na spavanje. Finansijska računica je jasna. Dve noći u Trebinju koštale su nas 70 evra, dok bi nas isti smeštaj u Dubrovniku koštao oko 350 evra. Bilo je veoma lako odlučiti gde ćemo prenoćiti. Ujutru ustajemo rano i krećemo nazad prema Višegradu i granici sa Srbijom.“

„Odmah po ulasku u Srbiju menjamo plan. Odlučujemo da preko Kremne odemo na Taru. Nakon toga se spuštamo u Bajinu Baštu gde planiramo da prespavamo. Ujutru odlazimo u Manastir Svete Trojice koji se nalazi kod Ljubovije. Tamo nas prima Otac Serafim. Neverovatan mir i tišina su ono što čovek oseti čim kroči pred ovaj manastir.“

Manastir Svete Trojice</caption]

„Put nastavljamo dalje do sela Donja Trešnjica. Tamo idemo u posetu kod roditelja mog budućeg kuma. Kao po dobrom starom običaju, domaćini odmah iznose sve najbolje što imaju na sto. Provodimo kod njih jedan zaista prelep dan. Krećemo nazad oko 18 časova. Usput svraćamo u Etno selo „Sunčana reka“. To je fantastično mesto za decu. Tamo smo proveli oko tri sata u druženju sa konjima i magarcima. Kući konačno stižemo u kasnim večernjim satima.“

Ovo petodnevno putovanje je možda bilo kratko u odnosu na to gde smo sve stigli. Ipak, bilo je izuzetno sadržajno. Ukupno smo prešli oko 1.200 kilometara.

Ovo je nezaboravno iskustvo za moju porodicu. Glavni cilj je bio da budemo zajedno 24 sata i nerazdvojni barem tih pet dana.

Miloš koristi ovu priliku da pozdravi sve dobre ljude koje su usput upoznali. To su Radoje, Maja, Luka, Marko, Ljubiša i njegova porodica. Pozdravlja i stare prijatelje Jadranku, Jordana i Juga. Naravno, najveći pozdrav upućuje svojoj porodici Marini, Ivi i Matiji.

„Da ste mi živi i zdravi! Sledeće godine idemo na neki novi maraton. To će nam ponovo biti sjajan povod za lepo vreme provedeno sa porodicom i dragim prijateljima“, ovim rečima Miloš Bućan završava svoj putopis.

Naslovna fotografija: Du Motion