Palilulac na polumaratonu u Dubrovniku uz petodnevni odmor

Početkom nedelje na polumaratonu u Dubrovniku, u sportsko-turističkoj manifestaciji Du Motion, došlo je trkača iz 50 zemalja sveta i na kojoj je učestvovalo oko 2.700 takmičara, a među trkačima iz Srbije bio je i naš sugrađanin Miloš Bućan.

Du Motion – Runners’ Days Dubrovnik, polumaratonska trka humanitarnog karaktera, uspešno je završeno krajem meseca aprila u svom osmom izdanju za proleće 2024. Uz jedinstvene dubrovačke lokacije kroz koje je prolazila trasa trke, da spomenemo da je Dubrovački polumaraton nosilac maksimalnih pet zvezdica za kvalitetu i sigurnosti.

Miloš Bućan, sa Palilule, uspešno je istrčao trku na Dubrovačkom polumaratonu i preneo je za naš portal da je veoma ponosan što je imao tu priliku da reprezentuje svoj grad na ovakvoj sportskoj manifestaciji.

Bućan je ekskluzivno za portal Palilula.info opisao kako je sa porodicom krenuo putem Dubrovnika i to uz petodnevno putovanje i odmor.

Polumaraton u Dubrovniku je manje-više bio samo izgovor da četvoročlana porodica krene na petodnevni put i lep aktivni odmor, u šali nam prenosi reči Miloš.

“Krenuli smo iz Beograda rano ujutru u petak 26. aprila i prva destinacija gde stajemo na predah bila je na Mokroj gori, a usput ćemo posetiti Drvengrad. Stižemo oko 11 časova. Prva informacija za putnike namernike da je parking besplatan – dok se ulaz plaća 300 dinara. Imali smo sreću da smo imali idealnu priliku da se prošetamo, uživamo u pogledu i svežem vazduhu jer nije bilo velike gužve, kao što ume biti. Popili smo kaficu, malo se porodično slikali i sada nastavljamo dalje.” – prenosimo Bućanove reči.

Sledeća destinacija je Višegrad.

“Ulazimo u Republiku Srpsku i do Višegrada stižemo brzo. Smeštamo se kod divnih domaćina Karganovića. Ubrzo je došlo vreme ručka. Roštilj kod “Gurmana” je malo reći odličan, mada su samo deca jela jer je veliki post u toku pa je za suprugu i mene bilo dovoljno hleba, banana i badema”.

Naravno, obilazak čuvenog mosta na Drini i Andrić grada nije došlo u pitanje.

Most na Drini

Andrić grad i spomenik Ivi Andriću

“Ujutru se krećemo dalje prema Trebinju (oko 210km). Put je dosta spor i ide se kroz prelepa brda i planine. Pravimo pauzu na Tjentištu i naručujemo posnu čorbu u kafani, dok oko nas kruži predivan pogled na planine čiji su vrhovi pod snegom, Nastavljamo do Nacionalnog parka Sutjeska, pijemo kafu kod spomenika i nastavljamo dalje”.

Memorijalni kompleks Tjentište u sastavu Nacionalnog parka Sutjeska

“Stižemo u Trebinje kod gazdarice Maje koja nas dočekuje kao da smo rođaci, a šetnja po prelepom Trebinju nam ispunjava album u telefonu sa prelepim fotografijama. Moramo u krevet ranije da bi bili odmorni jer ujutru moramo poći na put ka Dubrovniku na polumaraton. Naravno, zaspao sam u pola četiri” – sa osmehom na licu nam prenosi Miloš.

“Od Trebinja do Dubrovnika nas razdvaja nekih 27 kilometara. Stižemo u prelepi Dubrovnik, a vreme idealno, božanstveno. Automobil parkiramo u gradskoj garaži (košta 3€ po započetom satu) što je nas izašlo oko 30€. Kako se približavamo centru dešavanja, diže se adrenalin a atmosfera koja nas okružuje je fenomenalna” – uzbuđen i ovog trenutka dok nam prenosi Miloš.

“Ljudi su došli iz svih krajeva sveta, Meksikanci Japanci, Englezi, Irci, itd. Svi su obeleženi svojim zastavama i bojama iste. Pozitivna energija se oseća iz svih dobrih ljudi. Imao sam osećaj da bi 21 km istrčao i onaj koji se nije ni spremao za trčanje. Na startu gruva Thunderstruck od AC/DC (mislim se poješću 21km). Tako je i bilo, istrčao sam ga za 1:37 m. Verovatno zahvaljujući novom prijatelju Marku iz Brajtona koji je pored mene trčao i davao mi snagu. Na cilju me čeka porodica i skače u zagrljaj što je tata živ” – u šali nam kaže Miloš, koji je inače osoba koja redovno ispunjava svoje bliske prijatelje i kolege svojom pozitivnom energijom i pošalicama.

“Naravno, posle trke sledi obilazak grada i uživanje u lepoti mora”.

Miloš Bućan ispred Velike Onofrijeve česme

“Predveče se vraćamo brzo u Trebinje na spavanje. Inače dve noći u Trebinju su nas koštale 70€ a u Dubrovniku bi nas koštale oko 350€. Lako je bilo odlučiti gde ćemo spavati. Ujutru ustajemo i pravac nazad prema Višegradu i granici sa Srbijom”.

“Kada smo ušli u Srbiju odlučujemo da preko Kremne odemo na Taru, a potom u Bajinu Baštu i tu prespavamo. Ujutru odlazak u Manastir Svete Trojice kod Ljubovije i Oca Serafima. Veliki mir i tišina je ono što se oseti kada se dođe pred Manastir”.

Manastir Svete Trojice

Nastavljamo dalje do sela Donja Trešnjica da posetimo roditelje mog budućeg kuma. Kao po običaju domaćini vade sve najbolje što imaju i provodimo kod njih prelep dan. Krećemo oko 18 časova i svraćamo u Etno selo “Sunčana reka” prelepo mesto za decu gde smo proveli oko 3 sata sa konjima i magarcima. Dolazak kući uveče”.

Bilo je ovo petodnevno putovanje, možda kratko u odnosu gde smo sve stigli ali baš sadržajno. Prešli smo oko 1.200 kilometara.

Nezaboravno za moju porodicu a glavni cilj je bio da budemo zajedno 24 sata i nerazdvojni barem tih pet dana.

Miloš koristi ovu priliku da pozdravi sve dobre ljude koje su upoznali Radoja, Maju, Luku, Marka, Lubišu i njegovu porodicu, stare prijatelje Jadranku, Jordana, Juga i naravno moju porodicu Marinu, Ivu, Matiju. Da ste živi i zdravi, pa da sledeće godine idemo na neki novi maraton a da to, u stvari, bude povod za vreme provedeno sa porodicom i prijateljima” – završava ovaj putopis Miloš Bućan.

Naslovna fotografija: Du Motion