Deset uginulih labudova pronađeno je u prethodnih nekoliko dana na obalama i u vodi kanala Vizelj u Borči i to u blizini kajakaškog kluba.

Uginule ptice, kako saznajemo, preuzela je „Veterina Beograd”. Uzorci nekih ptica upućeni su na analizu. Cilj je da se tačno utvrdi šta im se desilo.

Sumnja na ptičji grip

– U prošli ponedeljak su u Vizelju otkrivena tri uginula labuda, a minulog petka jedan. Prekjuče su pecaroši na lokaciji Mali budžak otkrili još šest uginulih ptica. Uzrok ovog uginuća još ne znamo. Nismo sigurni da li je opet reč o ptičjem gripu, kao prošle i pretprošle godine. Nadam se da će analize ubrzo pokazati o čemu se radi – kaže Zoran Janković, iz udruženja građana „Eko-Pančevački rit”.

Opasnost od širenja zaraze

On ističe da je na lokaciji Mali budžak nedavno uočen bolestan labud. Sledećeg dana zatekli su ga bez glave. Zbog toga sumnjaju da ga je pojeo šakal ili lisica.

– To nije dobro jer ne znamo uzrok pomora ptica. Plašimo se da se na ovaj način zaraza može širiti, ako je uopšte reč o bolesti – navodi Janković.

I prošle godine u isto vreme u i oko kanala Vizelj pojavile su se uginule ptice. One su i sada pokazivale slične simptome. Bolest počinje obamrlosšću koja traje oko tri dana, nakon čega nastupa smrt.

Pomor ptica prethodne godine

Prošle godine u oktobru uginulo je 60 labudova i više od 50 pataka, pokazuju podaci udruženja. Tada su „Srbijavode” u kanale upumpale svežu vodu. Na taj način su razblažile koncentraciju virusa, što je i spaslo ptice. Umesto 80 odsto populacije, tada je stradala polovina.

Šta je avijarna influenca?

Avijarna influenca, odnosno ptičji grip, jeste veoma zarazna bolest. Izazivaju je virusi influence tipa A. Podtipovi H5, H7 i H9 redovno uzrokuju bolesti kod domaće živine. Podtipovi H5 i H7 su posebno opasni za kokoške i ćurke. Rezervoar i vektor virusa su određene vrste divljih ptica selica, poput gusaka, pataka i labudova. Njihova staništa su uglavnom močvare, jezera, bare i reke.

Podtip H5N1 u Evropi i svetu

Postoji i podtip ptičjeg gripa H5N1. Ovaj podtip avijarne influence beležio se lane u mnogim zemljama Evrope. Među njima su Nemačka, Poljska, Litvanija, Rumunija, Mađarska, Slovenija, Danska i Norveška.

Ovaj podtip je visokopatogen i poznat je od 2007. godine. Tada se prvi put značajno proširio među divljim pticama širom sveta. Prisustvo ovog podtipa zabeleženo je prethodnih godina i kod ljudi, uglavnom u azijskim i afričkim zemljama. U Evropi se kod ljudi pojavljuje samo sporadično.

Izvor: politika.rs, Foto: Eko-Pančevački rit