Uginuli labudovi u Malom budžaku: Šta se događa sa pticama?

Deset uginulih labudova pronađeno je u prethodnih nekoliko dana na obalama i u vodi kanala Vizelj u Borči i to u blizini kajakaškog kluba.

Uginule ptice, kako saznajemo, preuzela je „Veterina Beograd” i uzorci nekih od njih upućeni su na analizu kako bi se utvrdilo šta im se desilo.

– U prošli ponedeljak su u Vizelju otkrivena tri uginula labuda, a minulog petka jedan, dok su prekjuče na lokaciji koju zovemo Mali budžak pecaroši otkrili šest uginulih ptica. Šta je uzrok ovog uginuća, još ne znamo. Da li je opet reč o ptičjem gripu, kao što je to bilo prošle i pretprošle godine, nismo sigurni. Nadam se da će analize uskoro pokazati o čemu se radi – kaže Zoran Janković, iz udruženja građana „Eko-Pančevački rit”.

On ističe da je na lokaciji Mali budžak pre neki dan uočen bolestan labud, a da su ga drugi dan zatekli bez glave, pa sumnjaju da ga je pojeo ili šakal ili lisica.

– To nije dobro, jer ne znamo šta je uzrok pomora ptica, pa se plašimo da, ako je neka zaraza, na ovaj način može da se širi – navodi Janković.

I prošle godine u isto vreme u i oko kanala Vizelj pojavile su se uginule ptice. One su kao i sada pokazivale slične simptome obamrlosti koja bi trajala oko tri dana, nakon čega je nastupala smrt.

Prošle godine je samo u oktobru, prema podacima udruženja, uginulo 60 labudova i više od 50 pataka. Prošlog puta je bilo značajno to što su „Srbijavode” u kanale upumpale svežu vodu i tako razblažile koncentraciju virusa, što je ptice i spaslo, pa je umesto 80 odsto populacije stradala polovina.

Avijarna influenca, odnosno ptičji grip je veoma zarazna bolest, izazvana virusima influence tipa A. Podtipovi H5, H7 i H9 virusa influence A redovno uzrokuju bolesti kod domaće živine, a podtipovi H5 i H7 su posebno patogeni za kokoške i ćurke. Rezervoar i vektor virusa avijarne influence predstavljaju određene vrste migratornih divljih ptica (guske, patke, labudovi), čija su mesta boravka uglavnom vodena staništa (močvare, jezera, bare, reke).

Postoji i podtip ptičjeg gripa H5N1. Postojanje ovog podtipa avijarne influence se beležilo lane u mnogim zemljama Evrope – Nemačkoj, Poljskoj, Litvaniji, Rumuniji, Mađarskoj, Sloveniji, Danskoj, Norveškoj…

Reč je o podtipu koji je visokopatogen i poznat je od 2007. godine kada se prvi put značajno proširio u populaciji divljih ptica širom sveta. Prisustvo ovog podtipa je u toku prethodnih godina zabeleženo kod ljudi i to uglavnom u azijskim i afričkim zemljama, dok se u Evropi sporadično pojavljuje.

Izvor: politika.rs, Foto: Eko-Pančevački rit