Najviše septičkih jama ima na Paliluli

Iako Beograd ima razvijenu kanalizacionu mrežu, hiljade domaćinstava i dalje se oslanja na septičke jame, čije pražnjenje postaje sve veći problem, kako zbog visokih cena, tako i zbog sve prisutnijeg rada „na crno”. 

Fekalije završavaju po livadama, ulicama i njivama

Legalnih firmi ima nešto više od dvadeset, ali mnogo je više onih koji fekalne vode izlivaju ilegalno, najčešće na njive, u kanale ili čak po ulicama. Uz slabu inspekcijsku kontrolu i blage kazne, posledice ovakve prakse postaju ozbiljna pretnja po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Više od dvadeset legalnih firmi, ali još više onih “na crno”

U Beogradu trenutno posluje nešto više od dvadesetak registrovanih firmi koje legalno prikupljaju otpadne i fekalne vode, ali značajan broj nelegalnih preduzetnika obavlja ovaj posao mimo ikakve kontrole. Ove “divlje” firme predstavljaju ozbiljan ekološki rizik jer fekalni otpad često završava tamo gde ne bi smeo – po kanalima, ulicama, pa čak i njivama.

Kanalizaciona mreža nedovoljna za potrebe građana

Prema podacima JKP „Vodovod i kanalizacija”, glavni grad ima 2.204 kilometra kanalizacione mreže i 178.106 legalnih priključaka. Ipak, hiljade domaćinstava i dalje nisu priključene na ovu infrastrukturu i oslanjaju se na septičke jame, što dodatno otežava situaciju.

Najviše problema ima na levoj obali Dunava, gde živi oko 100.000 ljudi, a procene govore da čak 65.000 njih nema adekvatno rešenu kanalizaciju. Ova oblast je postala glavno tržište za firme koje se bave pražnjenjem septičkih jama.

Cene pražnjenja od 3.000 do 12.000 dinara

Cena usluge pražnjenja septičkih jama varira i zavisi od njihove veličine, dostupnosti i zapremine. Građani u proseku plaćaju između 3.000 i 12.000 dinara po intervenciji. Veće jame, koje mogu da se isprazne odjednom, svakako koštaju više, dok manje zahtevaju češće pražnjenje.

Sagovornici iz branše ističu da bi se septičke jame trebalo graditi prema broju članova domaćinstva i ukupnoj potrošnji vode, ali mnogi štede prilikom izgradnje, što kasnije dovodi do dodatnih troškova.

Opasnost po zdravlje i život

Neki građani, u pokušaju da uštede, odlučuju se da sami prazne svoje jame, što je izuzetno rizično. Isparenja, naročito amonijak, mogu da izazovu nesvesticu, pa čak i smrt. Zbog toga stručnjaci apeluju da ovakve poslove obavljaju isključivo obučena lica sa potrebnom opremom.

Zvanično pražnjenje samo na Adi Huji – ali “divljaci” imaju 30 lokacija

Legalne firme fekalni otpad ispuštaju isključivo na lokaciji Ada Huja, u skladu sa ugovorom sa JKP „Vodovod i kanalizacija”. Mesečno plaćaju oko 39.000 dinara za ovu uslugu. Veličina cisterni koje koriste kreće se između osam i 17 tona.

S druge strane, firme koje posluju bez dozvole često otpad izlivaju na više od 30 ilegalnih lokacija u gradu, čime ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje stanovništva.

Blage kazne podstiču nelegalno ponašanje

Iako zakonski okvir postoji, kaznena politika je blaga. Građani koji fekalije nepropisno izlivaju mogu biti kažnjeni sa samo 5.000 dinara, a kazna se izriče tek nakon prijave i izlaska komunalnog inspektora na teren. U praksi, mnogi svoje jame prazne vikendom ili tokom kiše, kada je inspekcijski nadzor gotovo nemoguć.

Rešenje u izgradnji kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda

Dok se ne završi planirana izgradnja pet postrojenja za preradu otpadnih voda, uključujući i ono u Velikom Selu, koje bi trebalo da pokrije najveći deo Beograda, građani bez kanalizacije prepušteni su improvizacijama. Prva faza izgradnje bi mogla da započne na jesen, prema najavama gradskih vlasti.

Izvor: politika.rs, Foto: depositphoto.com