Najviše septičkih jama ima na Paliluli

U gradu postoji nešto više od dvadesetak legalnih firmi koje se bave prikupljanjem otpadnih i fekalnih voda, ali ima i veliki broj onih koji to rade na divlje.

– Cene čišćenja senkrupa različite i zavise od njihove veličine.

U prestonici ima 2.204 kilometra kanalizacione mreže u održavanju JKP „Vodovod i kanalizacija” i 178.106 priključaka. Sva ostala kanalizacija priključena je na privatne mreže ili se sliva u septičke jame, ili pak odlazi nekontrolisano u njive, livade, na ulicu… Zbog toga svi čekaju da se realizuje desetogodišnji plan koji je još 2016. godine najavio Siniša Mali dok je bio gradonačelnik i da najveći deo grada bude umrežen u kanalizacioni sistem.

Dotle svi oni koji imaju septičke jame, a u gradu ih je zaista veliki broj, kada dođe do prelivanja moraju da se snalaze kako znaju i umeju. Prvi korak je angažovanje nekog ko se tim poslom bavi.

A cene za pražnjenje septičkih jama su različite i zavise i od njihove veličine. U zavisnosti od toga i da li se jama može prazniti odjednom kreću se od 3.000 do 12.000 dinara.

Najviše problema svakako ima na levoj obali Dunava.

– Na levoj obali Dunava stanuje oko 100.000 ljudi, a oko 65.000 sigurno nema rešenu kanalizaciju. Zbog toga na ovom delu i ima najviše firmi specijalizovanih za pražnjenje septičkih jama. Sa dozvolom „Vodovoda” ima nas devet. I za sve ima posla. Osim toga, time se bavi JKP „Gradska čistoća” – kaže jedan od ljudi koji se ovim poslom bavi u Krnjači.

Septička jama trebalo bi da se gradi na osnovu broja članova domaćinstva, njihove potrošnje, broja prostorija u kući… Zbog toga od njene veličine zavisi koliko često se čisti. Ono što ističe sagovornik jeste da se zidovi septičke jame posle vađenja fekalija dobro isperu pod jakim mlazom vode i da se glavni vod „produva” uz pomoć specijalne mašine.

– Dešava se da ljudi „štede” i naprave manje septičke jame zbog čega one moraju i češće da se prazne. Nekada sami prazne i čiste septičke jame, ali je to stvarno rizičan posao i njime bi trebalo da se bave isključivo oni koji su za to obučeni. Različita isparenja, naročito amonijačna, mogu vrlo brzo da deluju i da dovedu do onesvešćivanja onoga ko uđe u jamu, pa potom i do tragičnih posledica – kaže ovaj vlasnik firme za čišćenje senkrupa.

U gradu postoji nešto više od dvadesetak legalnih firmi koje se bave prikupljanjem otpadnih i fekalnih voda, a cena koju oni plaćaju „Vodovodu” je oko 39.000 dinara na mesečnom nivou. U zavisnosti od firme, zavisi broj cisterni koje poseduju, a njihova veličina se kreće od osam do 17 tona.

Fekalne vode se, po ugovoru sa JKP „Vodovod i kanalizacija”, inače ispuštaju samo na jednom mestu u gradu, a to je Ada Huja. U gradu ima i onih firmi koje se ovim poslom bave na divlje, tako da se može čuti da se na tridesetak mesta fekalije ispuštaju bez dozvole.

Ovakva situacija sa kanalizacijom ostaće sve dok u gradu ne bude izgrađena adekvatna mreža i pet fabrika za preradu otpadnih voda. Prvenstveno ona u Velikom Selu, gde bi trebalo da se prečišćavaju fekalne vode iz najvećeg dela grada. Kako su gradske službe najavile, prva faza izgradnje ove fabrike mogla bi da počne jesenas.

Minimalna kazna 5.000 dinara

Postoji veliki broj sugrađana koji uopšte svoje septičke jame ne prazne, već fekalije ispuštaju u kanale pored puta, u njive ili, što je najgore, ova otpadna voda prolazi kod komšija. Kaznena politika prema ovakvim sugrađanima je, može se reći, izuzetno blaga.

U slučaju da neko prijavi komšiju koji svoj senkrup prazni na ovaj način, neće ništa preterano postići. Susedu prvo na teren izlazi komunalni inspektor koji treba da utvrdi da li se iz septičke jame izlivaju fekalije. Zatim, ako to utvrdi, da ga opomene da je isprazni i reši problem pražnjenja. A ako to ne uradi piše mu se prekršajna prijava u iznosu od 5.000 dinara. U slučaju da je ne plati može biti sudski gonjen.

Zbog toga veliki broj onih koji ne plaćaju higijensko i po propisima zasnovano čišćenje senkrupa svoje jame prazne vikendom, kada pada kiša ili je neko nevreme da inspektori ne bi mogli da ih „ulove”. Sa ovim problemom se naročito suočavaju sugrađani u prigradskim naseljima.

Izvor: politika.rs, Foto: depositphoto.com