Thermalright je tajvanski proizvođač računarskih sistema za hlađenje i pratećih komponenti. Poznat je širom sveta po proizvodima koji balansiraju performanse, pouzdanost i cenu. (više…)

Raidmax LM360 LCD donosi novu generaciju All-in-One vodenog hlađenja. (više…)

Telefoni su postali gadget, i mnogi imaju više različitih modela koje menjaju u odnosu na raspoloženje. Ja sam u grupi onih koji teško menjaju telefon i jedan model koriste godinama. Kada pronađem ono što mi odgovara, nemam potrebu da menjam. Tako je i sa Honor telefonima. Posle fenomenalne četvorke, jedina opcija je bila sedmica. A da li je novi telefon Honor Magic 7 Pro opravdao očekivanja, saznaćete u tekstu!

Postoje telefoni koje testiraš planski, uz vreme, beleške i poređenja. Ja nisam taj tip, a nisam ni Peca Benchmark. Ja sam ona druga opcija koja piše samo o onome što kupi, dobije ili proba. Honor Magic 7 Pro je upravo takav telefon. Postala sam ponosni vlasnik istog samo par sati pre puta u Bazel, na koncert grupe Duran Duran. Par sati pre puta za ubacivanje kartice i prenos podataka, uz par u avionu za upoznavanje. I umesto da samo stojim u masi, slušam i gledam, telefon mi je dozvolio da ga prvi put zaista isprobam tamo gde većina telefona pada na ispitu! Prvi red koncerta, gužva, mrak, dim i stalni pokret… A komentari na slike napravljene u Concert mode su izazvale, i još uvek izazivaju oduševljenje!

Duran Duran i taj trenutak pored bine su bili savršeni za ono što Honor naziva concert mode. I baš tu, među obožavaocima sa podignutim rukama koji skaču u ritmu večne muzike, shvatila sam da Honor Magic 7 Pro nije još jedan „flagship telefon za 2025“. U pitanju je uređaj koji razume stvarni život. Onaj koji će me pratiti na koncerte, putovanja, kada sam umorna, uz svetla, buku i emocije.

Concert mode

Ako ste ikada pokušali da snimate koncert telefonom, znate koliko to ume da bude frustrirajuće iskustvo. Zvuk pregori dok bass pojede sve ostalo. Svetla koja tako dobro izgledaju uživo na snimcima su samo mutne senke a izvođači kao da su ispali sa nekog retro snimka. Da, možemo mi da zumiramo ali skoro nikada ne dobijemo ono što želimo. Snimak koji kasnije pustite zvuči kao da ste stajali pored zvučnika sa lošim mikrofonom i snimali kroz oznojeni zum. Honor Magic 7 Pro se u Bazelu ponašao potpuno drugačije.

Concert mode je definitivno ono što, bar meni, ovaj model stavlja dosta ispred ostalih! Telefon prepoznaje ekstremno glasno okruženje i prilagođava snimanje zvuka tako da ne dolazi do distorzije. Vokal ostaje jasan, instrumenti razdvojeni, a publika se čuje kao deo atmosfere, ne kao smetnja. Snimci sa koncerta Duran Duran-a su prvi koje nisam morala da brišem ili utišavam čim ih preslušam.

A kamera! Dok gledate slike mislite da ih je Brajan Rašić slikao! Prosto sam dobila želju da iskoristim svoje kontakte i posle ovoga krenem da snimam i slikam koncerte! Reflektori koji se smenjuju, dim, nagli pokreti na bini, sve ono što inače zbuni telefone, ovde je uhvaćeno stabilno i čisto. Sistem uspeva da zamrzne pokret bez gubitka detalja, što je na koncertima presudno. Uostalom, tu su slike pa presudite! Nisam čekala, hvatala momenat već jednostavno, samo klik!

Dizajn

Honor Magic 7 Pro ne pokušava da izmišlja dizajn iznova, već unapređuje ono što je već funkcionisalo. Zaobljeni uglovi, velika kamera na poleđini i NanoCrystal Shield staklo čine telefon izdržljivim, ali ne i nezgrapnim. Nije da neke drugarice nisu prokomentarisale da je veliki, ali meni baš to i odgovara. Znam da u ruci imam telefon i to teško da možete zaboraviti, pa da vam ispadne iz ruke.

Tokom putovanja i koncerta telefon je bio svuda. U džepu, torbi, u ruci, na hladnoći, u gužvi… Bez maske i posebne pažnje. Posle svega, nema ogrebotina a ni tragova. IP68 i IP69 zaštita ovde nisu brojke za specifikacije, već realna sigurnost u situacijama kada telefon koristite bez razmišljanja.

Ekran

Veliki OLED ekran od 6,8 inča je idealan za duge večeri i još duže noći. Visoka osvetljenost i odlična vidljivost napolju znače da čak i pod reflektorima i jakim svetlom možete jasno pratiti scenu, pregledati snimke ili komunicirati preko telefona.

Posebno se ističe kružni polarizator, koji smanjuje gubitak osvetljenosti pri gledanju iz ugla. U masi ljudi, gde konstantno pomerate telefon ili stojite pod različitim svetlosnim uglovima, ovaj detalj čini razliku a ekran upotrebljivim i praktičnim u realnim situacijama. Daleko više nego što bi mogao da zvuči na papiru.

Zvuk

Uz DJI mikrofone sam telefon iskoristila i za intervju sa direktorkom Baloise Festivala, Iskreno, pitam se zašto ranije nisam radila ovako nešto. Toliko je jednostavno a kvalitetno!

Stereo zvučnici na Honor Magic 7 Pro su među najboljima koje sam čula na telefonu. Glasni su, ali ne agresivni. Imaju dubinu, neverovatno jasan zvuk. Snimke sa koncerta sam bez problema puštala direktno sa telefona, bez osećaja da nešto nedostaje. Tehnologije poput DTS:X Ultra ovde zaista poboljšavaju doživljaj muzike i videa.

Performanse

Snapdragon 8 Elite čipset znači da o performansama jednostavno ne razmišljate. Sve radi glatko i nema zagrevanja, zastajkivanja. Snimanje, deljenje, prebacivanje između aplikacija.. Sve to telefon prati bez problema i nerviranja. To je ono što možda primetite tek kada vam zatreba.

Kamera

Hajde da se vratimo na kameru, koja je ključni deo onoga što sam ranije iskusila u Concert mode. Glavna kamera od 50 megapiksela i novi 200 megapiksela telefoto senzor su impresivni, ali ono što je meni bilo presudno jeste način na koji telefon reaguje na pokret u stvarnom koncertnom okruženju. Concert mode osigurava da zvuk i svetlo budu optimalni, dok Action Mode i HD Super Burst doprinose da svaki brzi pokret ostane jasan. Bilo na koncertu ili kod drugih dinamičnih scena. Portreti, detalji bine, reakcije publike ili bilo koja brza akcija. Magic 7 Pro hvata sve sa sigurnošću i precizno. Nije savršen, ima trenutaka kada HDR pretera, ali u realnim i dinamičnim uslovima je pouzdaniji od većine konkurenata.

Glavna kamera od 50 megapiksela daje stabilne, čiste snimke čak i kada se svetlo stalno menja, dok novi 200 megapiksela telefoto senzor omogućava da se bina ili drugi objekti „približe“ bez gubitka detalja. Na koncertima i brzim situacijama to znači da ne moraš da biraš između trenutka i kvaliteta već možeš da uhvatiš energiju izvođača, izraz lica, svetlo i atmosferu u publici.

Action Mode i HD Super Burst posebno dolaze do izražaja kada je scena brza i nepredvidiva. Skokovi, nagli okreti, pokreti ruku, promena reflektora dok sve ostaje jasno i upotrebljivo. Nema tu razmazivanja koje je toliko često na snimcima telefonom. Video snimanje je posebno impresivno jer stabilizacija radi dosta pouzdano. Čak i kada stojiš u masi, guraš se, podižeš telefon iznad glave, snimak ostaje gledljiv i stabilan. Jedino što mi je ponekad zasmetalo je, povremeno “bežanje” fokusa kada zumirate maksimalno. Kao da onda telefon počne sam da se kreće ali mislim da je ovo pre do mene i možda izabranog pogrešnog moda. Još se telefon i ja upoznajemo!

Kamera, kako vidim da svi masovno koriste izraz, ne traži da joj se prilagođavaš. Ona se prilagođava tebi i trenutku u kojem se nalaziš, bilo da je u pitanju koncert, sportska manifestacija ili bilo koji drugi brzi događaj.

Baterija

Baterija je ona stvar o kojoj retko razmišljamo dok nas ne izda. A mene su telefoni ranije često izdavali. Posebno na putovanjima. Navigacija, fotografije, video, društvene mreže, pa još i deljenje hot spota. Sećam se situacija kada se telefon gasio jer se pregrejao, i dok se procenat baterije topio neverovatnom brzinom.

Honor Magic 7 Pro je u Bazelu izdržao bez potrebe za dodatnim napajanjem od 6 ujutro do 2 ujutro sledećeg dana! Voz, intervju, šetnja, šoping, koncert i opet voz… Pročitala sam da evropska verzija ima nešto manju bateriju nego azijska, ali i dalje bez problema gura ceo dan. A brzo punjenje znači da ste za sledeći izlazak spremni za pola sata.

I da, baterija jeste bitna. Posebno kada ste u drugom gradu ili zemlji, na koncertu zbog kog ste došli, i ne želite da razmišljate da li ćete ostati bez telefona baš u pogrešnom trenutku.

I za kraj…

Honor koristim već godinama i to je moj izbor. Vremenom sam postala ona koja drugima kaže: „Uzmi Honor, veruj mi“. I da, popriličan broj ljudi sam tako uvela u mali, neformalni krug Honor fanova.

Osnovni razlog je odnos cene i kvaliteta. Često imam utisak da Honor isporučuje mnogo više nego što se u toj klasi očekuje, kao da stalno želi da dokaže nešto, iako realno više nema kome. Bar u Srbiji.

Iskustvo sa Magic 7 Pro na koncertu u Bazelu ima nekako i emotivnu težinu jer me nije razočarao na koncertu mog omiljenog benda. Naprotiv! Omogućio mi je fotografije koje će me uvek podsećati da sam bila pravi profi fotograf sa telefonom. Concert mode je alat koji će omogućiti da sačuvate emociju trenutka dugo, dugo godina posle.

Dobar telefon nije onaj sa najdužom listom specifikacija, već onaj na koji možeš da se osloniš. Honor Magic 7 Pro je u Bazelu bio upravo to. Moj tihi i pouzdani saputnik koji zna kada treba da se povuče, a kada da zablista.

Fokus kompanije Sapphire je do sada bio na AMD grafičkim karticama, što je i logičn, jer je Sapphire Technology najveći svetski proizvođač AMD grafičkih kartica. (više…)

Logotipi vozila iz Nemačke nisu samo oznake brendova, oni su amblemi dugogodišnje tradicije, inženjerske preciznosti i neumorne težnje ka savršenstvu. (više…)

Šta je pravo značenje fantazija?

Često je sinonim za magiju, vile i zmajeve, priče o junaštvu i drami, ogromnim i razrađenim svetovima koji prkose nemogućem. Metaphor: ReFantazio JRPG igra nam daje sve to, ali Atlus ne bi bio to što jeste da ne ide i korak dalje. Koja je prava svrha fantastične priče? Da li je to metafora za naš svet? A šta ako je fantastična priča usredsređena na, pre svega, magične izbore?

Atlus i japanski RPG

U svojoj 35-godišnjoj istoriji razvoja igara, Atlus je postao poznat po serijalima Persona i Shin Megami Tensei. Sada se udaljio od tinejdžerske drame u modernom Japanu da bi ponudio fantazijsku avanturu koja razvija i unapređuje poznatu formulu, u onome što studio naziva „kulminacijom naših RPG-ova“.

Zaista, Metaphor: ReFantazio je vrhunac Atlusovog rada. Japanski RPG, inspirisan istorijom, ali sa Atlusovim jedinstvenim stilom, koji učvršćuje Atlus kao eminentnog predstavnika žanra uz Square Enix i njegove proslavljene serijale Final Fantasy i Dragon Quest. Rezultat je očaravajuća igra koja podstiče razmišljanje i koja je epska na svaki mogući način: velika po obimu, operska u drami, poetska i junačka pripovetka koja je neverovatno duga.

Politika se često pojavljivala u Atlusovim igrama, ali možda nikada ovoliko otvoreno.

Narativ Metaphor: ReFantazio se usredsređuje na izbore: nakon smrti kralja, održava se turnir koji odlučuje o sledećem vladaru kraljevstva.

Ipak, Eukronija je svet različitih naroda – ljudi mačaka, rogatih, vilenjaka i drugih – sa mešavinom suprotstavljenih ideologija.

Može li ovo kraljevstvo zaista biti ujedinjeno? Kakvu odgovornost donosi kraljeva moć? I dok svako može da se takmiči na turniru, od skromnog običnog čoveka do strašnog generala, da li su im šanse za pobedu zaista jednake?

Protagonisti

Tu na scenu stupate Vi, odnosno protagonista! Dečak sjajnih očiju, plave kose, mladić koji teži jednakosti… On je Elda, rasa na dnu lestvice, stalno omražena i otvoreno diskriminisana od ostatka društva. Njegova misija, nakon što postane kralj je da okonča predrasude. Možda je težak zadatak, ali u ovoj igri tolerancija je, bukvalno, jedna od pet kraljevskih vrlina koje se razvijaju zajedno sa mudrošću, hrabrošću i drugima. Između glavnog junaka i njegovih pratilaca, različitost se slavi uprkos postojanju zajedničke okrutnosti, što rezultira nekim pronicljivim zapažanjima relevantnim za naš svet: „Plemenska perspektiva nas uvek deli“, i „Ne možete se pretvarati da ste različiti bez priznavanja individualnih razlika“.

Važno je da je inspiracija glavnom junaku fantastični roman koji nosi sa sobom da čita između ključnih tačaka zapleta. Priča o savremenom svetu bez magije i diskriminacije, gde svi ljudi žive podjednako je utopija u direktnoj suprotnosti i sa Euhronijom i sa našim svetom. Da li je to svet igre, ili knjiga u igri? Da li je svet mašte samo ideal kome treba težiti ili je zaista dostižan?

Stereotip, stručnost i unapređenja

Prelazak na fantastičnu postavku znači da se Atlus oslanja na stereotipe i konvencije uspostavljene još 90-ih godina prošlog veka, bilo da su to likovi, okruženje ili sistemi. Naravno, uključuje magične potezne borbe, kuvanje i pecanje uz koloseum za borbu čudovišta, lov, ponosne vitezove, plemiće i negativce u stilu Sephirot-a. Srećom, veliki deo ovoga je predstavljen sa zdravom dozom čudnog i ekscentričnog.

Ono što podiže Metaphor: ReFantazio izvan ovih stereotipa je stručnost Atlusa, kako mehanički tako i kreativno. Igra je serija isprepletenih sistema, sa društvenim elementima i bitkama. Produbljivanje odnosa sa određenim likovima dovodi do novih arhetipova koje ćeš koristiti u borbi, što dovodi do novih magija i sinhronizovanih napada na slabe tačke protivnika. Igrači zarađuju exp od bitaka, koja se koristi za poboljšanje opreme ili otključavanje više arhetipova, a kako se igra otvara, postoji više metoda da poboljšate svoje kraljevske atribute i pomognete svojim saputnicima da prodube odnose – i tako se ciklus nastavlja. Svaki element igre ima svoju svrhu, koja se deli polako. Uvek napredujete, uvek nešto postižete, uvek vas nešto vuče napred.

Borbe

Same bitke su sjajni primer potezne borbe!

Kao i kod Atlusovih igara Persona i Shin Megami Tensei, likovi mogu da iskoriste elementne slabosti neprijatelja kako bi stekli prednost u brzom i ekstravagantnom prikazu, ali ovde su podstaknuti Arhetipovima – personifikacijom njihovog unutrašnjeg heroja.

U praksi, Arhetipovi su sistem klasa ili poslova, koji dozvoljavaju likovima da se prebacuju između čarobnjaka, iscelitelja, ratnika i slično, kao i više jedinstvenih klasa.

Svaki lik može uzeti bilo koji arhetip (iako su neki prikladniji od drugih) i kroz produbljivanje odnosa arhetipovi mogu evoluirati u nove oblike. Vremenom, likovi se mogu dalje prilagođavati nasleđivanjem veština jednog arhetipa u drugi, što dovodi do ogromne količine kastomizacije – možda čarobnjak dobije moć isceljenja, ili ratnik može da baca čini. Sve je stručno osmišljeno i detaljno.

Još jedna zanimljivost su zajednički napadi kada likovi kombinuju svoje moći arhetipa u žestoke nove sposobnosti – pomislite na kombinovane tehnike Chrono Trigger-a. Tipično suprotstavljeni tipovi mogu da se kombinuju za magični udar, na primer, ili više vrsta magova može povećati snagu čini. Isplati se eksperimentisati i diverzifikovati zabavu, dok Boss-ovi i specijalni protivnici pružaju dovoljno izazova da testirate svoje znanje borbe. Pored toga, postoji akciona borba, gde se slabiji neprijatelji mogu pobediti u realnom vremenu bez potrebe za dužim poteznim bitkama. Arhetip glavnog junaka određuje njegov jedinstveni napad, a tu je I izbegavanje – nije baš Devil May Cry, ali održava konstantno visok tempo i osigurava da je dobijanje exp-a lako bez prekida istraživanja.

Eukronija je svet kojeg proždire anksioznošću i politički nemiri, ali uvek ima mesta za mir i humor. Njegov živahan anime stil sa raznolikim dizajnom likova, duge kose, jarkih boja i psihodeličnim šarama koji formiraju atmosferu 70-ih i samo doprinose nostalgiji. Napet ton igre, često razbijahumor koji doživljavamo kroz ekscentrične likove, britanske regionalne akcente i stalnom željom istrojnog viteza Hulkenberga za hranom koja potkopava dramu.

Kao i Persona, igra koristi strukturu kalendara u kojoj je za svaki zadatak potreban određeni broj dana, tako da ćete morati da upravljate vremenom između misija i društvenih aktivnosti u skladu sa tim.

To znači da priči može nedostajati potreba da se sve brzo završi i privede kraju dok prolazite dane čekajući sledeće parčence priče. Isto se može reći i za sporedne zadatke, koji ponekad mogu izgledati neozbiljno. Ipak, uvek postoji mnogo posla da se potroši vreme vreme.

Ta struktura takođe produžuje igru, mada će to teško biti iznenađenje za fanove Persone. Tamnice mogu trajati satima i sve su ručno rađene, a ne proceduralno generisane i uglavnom imaju jedinstvena okruženja i zamke, njihov dizajn lavirinta može da se ponavlja jer Atlus voli da previše objašnjava.

Jedan trenutak je, na primer, uključivao sistem brzog putovanja u igrici. Iako mi je bilo očigledno šta se dešava, likovima u igri je trebalo previše vremena da shvate ovu novu sposobnost.

Izbori

Ovo su manji problemi koji i dalje postoje u Atlusovim igrama. Možda se Metaphor: ReFantazio može zameriti nedostatak tj. nedovoljno uticaja izbora igrača na dešavanja u igri. Sama radnja je na kraju linearna, tako da sam, dok sam provodio vreme sa saputnicima, retko bio primoran da donesem veliku odluku. Uprkos raznovrsnim rasama i zaraćenim idealima igre, nikada mi nije dat izbor saputnika ili frakcije da se stavim na stranu kao deo razgranate naracije. Umesto toga, politika protagonista je unapred određena, sve je u službi jedinstvene priče bez potrebe da igrači sami učestvuju u igri na političkom nivou.

Zaključak

Metaphor: ReFantazio JRPG igra nudi vešto spojenu nostalgiju i modernizam. Ako su njegovi uzvišeni tematski ciljevi okončanja predrasuda i prevazilaženja društvene melanholije previše idealistički, čini se da je to zapravo vrsta pozitivnosti i nade koja nam je trenutno potrebna. Možda je, pre svega, prava svrha fantazije da pruži mir dok razmišljamo o sopstvenom svetu. Ako je to slučaj, Atlusova igra je od suštinskog značaja.

Sve u svemu, prelazak na fantastični svet mi je prijao iako sam imao neke sumnje da to Atlus neće izvesti na pravi način. Sve nas je razuverio i stvarno napravio odličnu igru u kojoj ima za svakoga po nešto, a za ljubitelje JRPG žanra ima sve.

Preneto sa BUFFGaming

Napisao Nikola Otašević