Vanbračna zajednica i nasledstvo: šta pripada partneru posle smrti?

Vanbračni partner može imati pravo na deo zajedničke imovine, ali po važećem Zakonu o nasleđivanju nije zakonski naslednik. Upravo tu nastaje najveći problem.

Dvoje ljudi mogu decenijama živeti zajedno, zajedno raditi i kupiti stan ili kuću. Mogu deliti troškove, ulaganja i svakodnevni život. A onda jedan partner umre. U tom trenutku preživeli partner može da se suoči sa komplikovanim pitanjem: šta mu zaista pripada?

Odgovor nije jednostavan, jer treba razlikovati zajedničku imovinu od nasledstva. To su dva različita pravna pitanja.

Da li vanbračni partner nasleđuje partnera?

Ne po osnovu zakona.

Važeći Zakon o nasleđivanju među zakonskim naslednicima navodi bračnog druga, ali ne navodi vanbračnog partnera. To znači da sama činjenica da ste godinama živeli zajedno ne stvara automatsko pravo na nasledstvo. Vanbračni partner može naslediti preminulog partnera ako je određen kao naslednik testamentom, odnosno zaveštanjem. Međutim, i tada treba voditi računa o pravilima o nužnom delu naslednika. Otvorena vrata pravosuđa posebno naglašavaju razliku između bračne i vanbračne zajednice u naslednom pravu. Vanbračni partner nema pravo zakonskog nasleđivanja samo na osnovu postojanja zajednice.

Ustav izjednačava vanbračnu zajednicu sa brakom – ali postoji važan dodatak

Ustav Republike Srbije u članu 62. predviđa da se vanbračna zajednica izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom.

Upravo taj deo je važan za razumevanje problema. Porodični zakon vanbračnu zajednicu definiše kao trajniju zajednicu života žene i muškarca između kojih nema bračnih smetnji. Vanbračnim partnerima priznaje brojna prava i dužnosti. Među njima su i prava povezana sa zajedničkom imovinom. Nasledno pravo je, međutim, uređeno posebnim zakonom. Zakon o nasleđivanju i dalje ne stavlja vanbračnog partnera u isti položaj sa bračnim drugom.

Najvažnija razlika: zajednička imovina nije isto što i nasledstvo

Ovo je deo koji često stvara najveću zabunu. Ako su vanbračni partneri tokom zajedničkog života radom stekli imovinu, ona može predstavljati njihovu zajedničku imovinu. Porodični zakon u članu 191. izričito propisuje da imovina koju su vanbračni partneri stekli radom tokom trajanja zajednice predstavlja zajedničku imovinu.

Na njihove imovinske odnose primenjuju se odgovarajuća pravila koja važe za supružnike. To znači da preživeli partner može imati svojinu na delu te imovine. Taj deo ne dobija nasleđivanjem. On mu pripada po osnovu zajedničkog sticanja. Tek deo koji je pripadao preminulom partneru može biti predmet nasledstva.

Primer: stan je upisan samo na preminulog partnera

Zamislimo par koji je zajedno živeo 20 godina. Tokom zajednice kupili su stan. Stan je upisan samo na jednog partnera. Posle njegove smrti, drugi partner ne postaje automatski naslednik stana. Ali to ne znači da automatski ostaje bez prava na stan. Ako se utvrdi da je stan stečen radom tokom vanbračne zajednice, može se otvoriti pitanje zajedničke svojine. Najpre se utvrđuje koji deo pripada preživelom partneru. Tek preostali deo može predstavljati zaostavštinu preminulog. Zbog toga je veoma važno razlikovati utvrđivanje svojinskog udela od nasleđivanja.

Koja je razlika između posebne i zajedničke imovine?

Za ostavinski postupak veoma je važno utvrditi šta je preminuli posedovao samostalno. Imovina koju je neko imao pre zajedničkog života može imati drugačiji pravni status.  Drugačije se posmatra i imovina stečena nasleđem ili poklonom. S druge strane, imovina stečena radom tokom vanbračne zajednice može predstavljati zajedničku imovinu. Zato se ne može jednostavno reći da „sve što glasi na preminulog“ pripada njegovim naslednicima. Pravni status konkretne imovine mora se utvrditi prema okolnostima njenog sticanja.

Ko nasleđuje ako vanbračni partner umre bez testamenta?

Ako nema testamenta, primenjuju se pravila zakonskog nasleđivanja. Zakon u krug zakonskih naslednika ubraja potomke, usvojenike i njihove potomke, bračnog druga, roditelje, usvojioce, braću i sestre i njihove potomke, kao i druge zakonom određene srodnike.

Vanbračni partner nije naveden u tom krugu.

To je ključna razlika između braka i vanbračne zajednice u naslednom pravu.

Šta ako partneri nemaju dece?

Odsustvo dece ne znači da vanbračni partner automatski dobija imovinu preminulog. Kod bračnog druga situacija je drugačija. Ako ostavilac nema potomstva, bračni drug može naslediti u drugom naslednom redu zajedno sa roditeljima ostavioca, pod uslovima koje propisuje zakon. Vanbračni partner nema isti zakonski položaj. Zato parovi bez dece posebno treba da razmisle o tome kako će urediti imovinu i nasledne odnose.

Šta ako postoje roditelji ili druga rodbina preminulog?

Ako nema potomaka, u nasledstvo mogu doći roditelji preminulog i drugi naslednici predviđeni zakonom. To može biti posebno teško za partnera koji je sa preminulim proveo veliki deo života. Međutim, emotivna povezanost i dužina zajedničkog života sami po sebi ne menjaju zakonski krug naslednika. Zato je pitanje zajedničke imovine često od presudne praktične važnosti.

Može li vanbračni partner naslediti putem testamenta?

Može.

Vanbračni partner može biti određen kao naslednik testamentom. Testament omogućava da osoba raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti u granicama koje dopušta zakon. Vanbračni partner tada može imati položaj testamentarnog naslednika. Međutim, postoje pravila o nužnom delu. Određeni naslednici imaju pravo na deo zaostavštine čak i kada postoji testament kojim je ostavilac drugačije raspodelio imovinu. Zato testament jeste važan instrument, ali njegov sadržaj treba pažljivo sastaviti.

Zašto je testament posebno važan za parove bez dece?

Par bez dece često pretpostavlja da će posle smrti jednog partnera drugi automatski dobiti njegovu imovinu. To nije slučaj kod vanbračne zajednice. Ako nema testamenta, preživeli partner nema status zakonskog naslednika samo zato što je sa ostaviocem živeo.  Testament može promeniti takvu situaciju, uz ograničenja koja proizlaze iz prava nužnih naslednika. O ovoj temi korisno je razmišljati dok su oba partnera živa i sposobna da slobodno urede svoje odnose.

Ugovor o doživotnom izdržavanju nije isto što i testament

U praksi se često pominje i ugovor o doživotnom izdržavanju. To je poseban pravni posao i ne treba ga poistovećivati sa testamentom. Kod ugovora o doživotnom izdržavanju prenos imovine nastupa pod uslovima predviđenim ugovorom. Imovina obuhvaćena takvim ugovorom po pravilu ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja. Zakon predviđa posebnu formu ugovora i zaštitna pravila. Zbog toga takav ugovor ne treba sastavljati bez prethodne provere konkretne imovinske situacije.

Šta se dešava na ostavinskom postupku?

Posle smrti osobe pokreće se postupak za raspravljanje zaostavštine. Postupak vodi sud, a određene poslove može poveriti javnom beležniku. Utvrđuju se naslednici, imovina i druga prava koja ulaze u zaostavštinu. Vanbračni partner može učestvovati u postupku kada za to postoji odgovarajući pravni osnov. Međutim, javni beležnik ne može jednostavno stvoriti zakonsko nasledno pravo koje zakon ne predviđa. Ako postoji spor o činjenicama važnim za pravo na nasleđe ili o tome šta ulazi u zaostavštinu, može biti potrebno rešavanje spora u parnici.

Šta ako se spore partner i naslednici?

Najčešći problem može nastati oko pitanja da li određena imovina predstavlja zajedničku imovinu partnera ili posebnu imovinu preminulog. Na primer, porodica preminulog može tvrditi da je stan bio isključivo njegov. Preživeli partner može tvrditi da je stan kupljen tokom zajedničkog života i zajedničkim radom. Tada pitanje nije samo „ko nasleđuje stan“.

Prvo se mora utvrditi da li i u kom delu stan pripada preživelom partneru.

Tek nakon toga može se utvrđivati šta ostaje u zaostavštini.

Kako se dokazuje vanbračna zajednica?

Vanbračna zajednica se ne dokazuje samo jednom ispravom. U zavisnosti od postupka mogu biti značajne različite okolnosti i vrste dokaza. To mogu biti dokazi o zajedničkom stanovanju, zajedničkim troškovima i finansijama. Važni mogu biti i dokumenti koji pokazuju zajedničko domaćinstvo i dugotrajnost zajednice. U određenim postupcima značaj mogu imati i svedoci. Sud procenjuje dokaze u celini. Zato je korisno sačuvati dokumentaciju koja pokazuje kako je zajednica stvarno funkcionisala.

Koji dokazi mogu biti važni za zajedničku imovinu?

• ugovor o kupovini stana ili kuće;
• dokazi o uplati kupoprodajne cene;
• bankarski izvodi;
• dokazi o zajedničkim ulaganjima;
• računi za renoviranje;
• ugovori i računi povezani sa imovinom;
• dokazi o zajedničkom domaćinstvu;
• dokumentacija o prihodima i troškovima;
• drugi dokazi koji mogu pokazati način sticanja imovine.

Koji dokazi će biti relevantni zavisi od konkretnog slučaja.

Upis vlasništva u katastru nije jedino pitanje

Poseban problem nastaje kada je nekretnina upisana samo na jednog partnera. Podaci u katastru jesu veoma važni, ali mogu postojati i druga pitanja koja se odnose na sticanje prava. Palilula.info je ranije pisao o promenama u elektronskom upisu prava na nepokretnostima i ulozi advokata i geodetskih organizacija u tom postupku.

Pročitajte više o upisu u katastar elektronskim putem.

Korisne informacije o istoriji podataka u katastru i pristupu dokumentaciji možete pronaći i u tekstu „Nema više odlazaka u katastar?“.

Šta ako je nekretnina neupisana ili ima nerešen status?

Nerešen status nekretnine može dodatno zakomplikovati ostavinski ili imovinski spor. Zato je važno proveriti dokumentaciju o nepokretnosti još za života partnera. Posebnu pažnju treba obratiti na upis prava, dokumentaciju o sticanju i eventualne zabeležbe. Palilula.info je objavio i detaljan vodič kroz postupak ozakonjenja objekata.

Pročitajte: Legalizacija objekata – sve što treba da znate o ovom postupku.

Šta ako je novac bio na bankovnom računu?

Novac na računu preminulog takođe može postati predmet ostavinskog postupka. Naslednici često žele da dođu do podataka o računima i stanju novca. Međutim, bankarska tajna i pravila postupka određuju kada i kome banka može dati informacije.

Više o toj temi pročitajte u tekstu „Naslednici nemaju uvek pravo na pristup bankovnom računu“.

Vanbračna zajednica i porodična penzija nisu isto što i nasledstvo

Važno je razlikovati i prava iz drugih oblasti. Činjenica da vanbračni partner nema zakonsko nasledno pravo ne znači da nema nikakva druga prava. Za pojedina prava mogu važiti posebni uslovi i procedure. Na primer, za ostvarivanje porodične penzije vanbračna zajednica može imati pravni značaj pod uslovima koje propisuje odgovarajući zakon. To je još jedan razlog da se nasledstvo ne meša sa drugim pravima koja proizlaze iz zajedničkog života.

Najčešće zablude o nasledstvu vanbračnih partnera

„Živeli smo zajedno 30 godina, zato automatski nasleđujem.“

Ne. Trajanje zajednice samo po sebi ne daje status zakonskog naslednika.

„Stan je upisan na partnera, zato meni ništa ne pripada.“

Ne mora biti tako. Ako je stan stečen radom tokom vanbračne zajednice, može postojati pravo na zajednički deo.

„Ako nema dece, partner sve dobija.“

To nije pravilo za vanbračnu zajednicu.

„Testament rešava sve.“

Testament može zaštititi vanbračnog partnera, ali postoje zakonska ograničenja povezana sa nužnim delom.

„Notar može da me proglasi naslednikom.“

Javni beležnik ne može proširiti zakonski krug naslednika mimo zakona.

Šta partneri mogu da urade za života?

Najbolje vreme za uređivanje imovinskih odnosa jeste pre nego što nastane problem. Partneri mogu proveriti kako je upisana njihova nepokretna imovina. Mogu sačuvati ugovore i dokaze o ulaganjima. Mogu urediti međusobne imovinske odnose odgovarajućim pravnim poslovima. Osoba koja želi da ostavi imovinu partneru može razmotriti testament. U zavisnosti od situacije, mogu se razmotriti i drugi pravni instrumenti. Za vrednu imovinu i složenije porodične odnose preporučljivo je konsultovati advokata ili javnog beležnika.

Dokumenta koja je pametno čuvati

• ugovore o kupovini nepokretnosti;
• dokaze o uplatama;
• bankarske izvode;
• račune za veća ulaganja;
• ugovore o kreditu;
• dokumentaciju o vlasništvu;
• podatke o zajedničkom sticanju;
• testament i druga zaveštanja;
• ugovore koji uređuju imovinske odnose.

Dokumentacija ne rešava svaki spor, ali može biti veoma važna za dokazivanje činjenica.

Gde potražiti pravnu pomoć?

Nasledni i imovinski sporovi mogu biti složeni. Posebno kada postoji nekretnina, više naslednika ili neslaganje oko zajedničke imovine. Građani koji ispunjavaju zakonske uslove mogu proveriti mogućnost korišćenja sistema besplatne pravne pomoći.

Palilula.info je objavio vodič „Besplatna pravna pomoć za građane: Ko ima pravo i kako do nje“, sa informacijama o tome ko može da ostvari ovu vrstu pomoći i gde se zahtev podnosi.

Vanbračna zajednica i nasledstvo u Srbiji: šta kaže zakon?

Zašto postoji razlika između Ustava i Zakona o nasleđivanju?

Pravna analiza Poverenice za zaštitu ravnopravnosti iz 2024. godine posebno se bavila pitanjem naslednog položaja vanbračnih partnera. U analizi se navodi da Zakon o nasleđivanju ne prepoznaje vanbračnog partnera kao zakonskog naslednika. Istovremeno se ukazuje na širi problem usklađenosti naslednopravnih pravila sa ustavnom zaštitom vanbračne zajednice. U novijem tekstu Otvorenih vrata pravosuđa iz 2025. godine sudija Darko Rašković takođe navodi da vanbračna zajednica nema isti naslednopravni značaj kao brak. Prema dostupnim propisima i relevantnim izvorima proverеним do avgusta 2026. godine, ova razlika i dalje postoji.

Šta je najvažnije zapamtiti?

Vanbračni partner u Srbiji nije zakonski naslednik samo zato što je živeo sa preminulim partnerom.

Ali to ne znači da ostaje bez svih prava. Ako su partneri tokom zajednice radom stekli imovinu, preživeli partner može imati pravo na svoj deo zajedničke imovine. To pravo nije nasledstvo. Posebna imovina preminulog partnera može biti predmet nasleđivanja prema Zakonu o nasleđivanju.

Vanbračni partner može biti određen kao naslednik testamentom. Postoje i drugi pravni instrumenti, ali svaki ima posebne uslove i posledice.

Zato je važno urediti imovinske odnose dok su oba partnera živa. Posebno je važno proveriti vlasništvo nad nekretninama, sačuvati dokaze o zajedničkom sticanju i razmotriti sastavljanje testamenta. Jer kada dođe do ostavinske rasprave, pitanje više nije samo koliko ste dugo živeli zajedno. Tada postaju važni zakon, dokumentacija, dokazi i način na koji su imovinski odnosi bili uređeni.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja individualni pravni savet. Kod konkretnog ostavinskog ili imovinskog spora potrebno je obratiti se advokatu, javnom beležniku ili drugom kvalifikovanom pravnom stručnjaku.

Foto: Freepik