Sveti Jovan Krstitelj, veliki svetac i prorok, slavi se 20. januara po gregorijanskom kalendaru, a u Srbiji je jedna od najzastupljenijih slava, prema broju svečara, zauzimajući četvrto mesto. Danas, širom zemlje, vernici okupljaju svoje porodice i prijatelje kako bi obeležili dan ovog velikog svetitelja, čije je ime duboko ukorenjeno u pravoslavnoj tradiciji.

Jovan Krstitelj je figura koja se izdvaja među ostalim jevanđelskim ličnostima, ne samo zbog svoje jedinstvene uloge u spasenju čovečanstva, već i zbog načina na koji je živeo. Rođen pod posebnim okolnostima, Jovan je bio čovek izuzetne moralne čistote. Njegov život je bio posvećen službi Bogu i propovedanju pokajanja, a mnogi veruju da je više podsećao na anđela nego na smrtnog čoveka. Njegova uloga u Novom zavetu je nezamenjiva – bio je onaj koji je u vodi Jordana krstio samog Isusa Hrista, prepoznajući u njemu Božijeg sina. Upravo taj trenutak označava početak Isusove službe na Zemlji, a dan Bogojavljenja, koji je neposredno nakon Božića, posvećen je upravo Jovanovom krštenju.

Sveti Jovan je poznat i po svom tragičnom kraju. Naime, umro je mučeničkom smrću, kada je car Irod naredio njegovu egzekuciju zbog proradičkih reči koje je izgovarao. Legenda kaže da je Jevanđelist Luka pokušao da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok pogubljen, ali je uspelo samo da prenese njegovu desnu ruku u Antiohiju, grad iz kojeg je potekao. Ruka Svetog Jovana bila je čuvana u Antiohiji sve do 10. veka, kada je preneta u Carigrad, a potom je nestala u vreme turske vlasti.

Sveti Jovan je zaštitnik mnogih zanata i zanimanja. Među njegovim zaštitnicima su zatvorenici, muzičari, krojači, ugostitelji, ali i metlari i drvoseče, koji ga posebno poštuju i slave. Ovaj svetac je ne samo religijska figura, već i simbol mnogih ljudi koji kroz svoj rad nastoje da čine dobro i da poštuju tradiciju.

Narodni običaji povezani sa Svetim Jovanom naročito se vezuju za kumstvo i pobratimstvo. Na ovaj dan, mnogi ljudi obeležavajući zajedništvo koje je utemeljeno na duhovnim i ljudskim vrednostima. Kumstvo se u našim krajevima smatra svetim, a običaj da se na ovaj dan čestita i pozdravlja kumove i pobratime, duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji.

Sveti Jovan Krstitelj, sa svim svojim osobinama, odlikama i duhovnim značajem, nastavlja da bude ne samo duhovna, već i kulturna i društvena ikona. Ovaj dan podseća nas na važnost pokajanja, čistote i moralnih vrednosti, ali i na značaj zajedništva i međusobne podrške, što je osnova svih pravih prijateljstava i kumstava.