Terapeutsko jahanje i hipoterapija

Na beogradskom hipodromu je 03.12.2009. godine izgrađen prvi namenski objekat za terapeutsko jahanje u Srbiji.

Nakon što je ustanovljena izuzetna terapijska vrednost jahanja za osobe sa invaliditetom i osobe sa posebnim potrebama, ovaj vid rekreacije i terapije doživeo je veliki zamah u svetu.

Otvaranjem manježa, Beograd je postao referentno mesto za Srbiju i region. Posebno kada je reč o ovom savremenom i vrednom obliku rada sa osobama sa posebnim potrebama.

I ranije je bilo značajnih napora na ovom polju. Ipak, izgradnja ovog objekta donela je nove mogućnosti. Ministarstvo sporta i omladine Republike Srbije i Javno preduzeće Hipodrom Beograd bili su nosioci radova u početnoj fazi.

Objekat je omogućio da se potencijali terapije i rekreacije za osobe sa invaliditetom razvijaju u punom obimu. Takođe, stvoreni su uslovi za profesionalniji rad.

Izgradnja manježa predstavlja važan doprinos uključivanju osoba sa invaliditetom u društvo. Mnogima može pomoći u rehabilitaciji i socijalizaciji. Istovremeno, predstavlja doprinos Srbije savremenim evropskim tokovima.

UDRUŽENJE „POTKOVICA“

Udruženje „Potkovica“ je neprofitno i nevladino udruženje. Bavi se sprovođenjem terapije pomoću konja (TPK) i aktivnosti pomoću konja (APK). U svom radu sprovodi i habilitaciju i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom.

Udruženje su u Beogradu osnovali 2011. godine voditelji programa za terapiju i aktivnosti pomoću konja. Oni su stručno osposobljeni prema programu akreditovanom u Ministarstvu rada i socijalne politike.

Početnu edukaciju kasnije su nadogradili dvogodišnjom specijalizacijom u Sloveniji. Na osnovu te specijalizacije dobili su evropske licence za rad.

Zbog značaja ove terapije kod različitih bolesti, stanja i poremećaja, veoma je važno prisustvo stručnjaka. Oni u programu učestvuju aktivno ili povremeno, u ulozi konsultanata.

Cilj udruženja je unapređenje kvaliteta života korisnika. Važni su i humanitarni rad, informisanje, savetovanje i druženje.

Sprovode se različiti oblici terapije i aktivnosti pomoću konja. Tu spadaju hipoterapija, defektološki, logopedski, socijalno-pedagoški tretman, psihoterapija i radna terapija.

Udruženje nastoji da kroz različite projekte uključi što veći broj korisnika. Na taj način ovaj oblik terapije postaje dostupniji.

HIPOTERAPIJA

Hipoterapija je fizikalna, okupaciona i logopedska strategija lečenja osoba sa invaliditetom. Koristi konjski pokret za postizanje funkcionalnih ciljeva.

Naziv hipoterapija potiče od grčkih reči hippo, što znači konj, i therapeia, što znači lečenje. Ona koristi trodimenzionalni način kretanja konja kao sredstvo u terapiji.

Primenjuje se kod osoba sa funkcionalnim ograničenjima, neuromotornim i senzornim disfunkcijama.

Hipoterapijski tretman ima neurofiziološku osnovu. Mora ga propisati lekar, a sprovode ga fizioterapeut, radni terapeut i logoped sa posebnom obukom iz hipoterapije.

Svaki stručnjak koristi pokret konja u skladu sa ciljevima svoje struke.

Terapeutsko jahanje i hipoterapija

Hipoterapija se može sprovoditi kao samostalna terapijska metoda. Ima sopstveni terapijski učinak, ali može biti i dopuna standardnim terapijskim postupcima.

Ona pruža priliku za interakciju sa životinjama. Kroz takvu interakciju korisnici stiču nova iskustva. Istovremeno, stimulišu se čula i istražuju nove teksture i mirisi.

Konjski pokret pruža dobro modulisan senzorni podsticaj vestibularnom, proprioceptivnom, taktilnom i vizuelnom sistemu.

Jahač može nakratko zaboraviti na bol i svakodnevne izazove života sa invaliditetom. Kroz druženje sa konjem može se opustiti, nasmejati i osetiti slobodno i ponosno.

HIPOTERAPEUTI

Fizioterapeut koristi različite motorne obrasce koji nastaju tokom pokreta konja. Kombinuje ih u radu sa pacijentima koji imaju motorna oštećenja.

Cilj je postizanje što boljeg funkcionalnog ishoda. Posebno se radi na uvežbavanju najvažnijih motornih sposobnosti, odnosno mogućnosti sedenja, stajanja i hodanja.

Osnova za izvođenje hipoterapije su različiti koncepti u fizioterapiji. Među njima su Bobath, PNF i Vojta koncept.

Radni terapeut kombinuje efekte pokreta konja sa standardnim tehnikama. Na taj način radi na finoj motornoj kontroli i senzornoj integraciji.

Terapija može obuhvatiti i sposobnost hranjenja, poboljšanje pažnje i uvežbavanje aktivnosti svakodnevnog života.

Logopedi mogu da iskoriste pokrete konja za facilitiranje fizioloških sistema koji podstiču govor.

U kombinaciji sa standardnim logopedskim metodama, pokret konja može doprineti tretmanu poremećaja komunikacije. Cilj je razvoj funkcionalne komunikacije.

KONJI I OPREMA U HIPOTERAPIJI

Konji koji se koriste za hipoterapiju su posebno obučeni i tolerantni. Posebna pažnja posvećuje se kvalitetu njihovih pokreta, koji direktno utiču na jahača-pacijenta.

Oprema uključuje kolane, odnosno široke remene oko konja. Koriste se kolani sa jednom ili dve ručke, kao i oni bez ručki.

U terapiji se koriste i podsedlice različitih debljina. Tu su i različita pomagala, poput loptica, obruča i drugih igračaka. Ona su posebno korisna u radu sa decom.

Na kraju treba napomenuti da je hipoterapija jedna od metoda lečenja.

Osoba sa invaliditetom tokom života može proći kroz različite terapijske procedure. Ipak, hipoterapiju čine posebnom prirodno okruženje, druženje sa plemenitom životinjom i terapijski učinci koji se postižu kroz igru i rekreaciju.

VOLONTERIZAM

U svakodnevnom izvođenju tretmana učestvuje veliki broj volontera. To su ljudi dobre volje koji, nakon odgovarajuće edukacije, nesebično doprinose radu udruženja.

Njihov doprinos pomaže da se osmesi pojave na licima korisnika programa. Saradnjom sa fakultetima i kroz praksu na terenu obučavaju se i budući stručnjaci iz ove oblasti.

KAKO POČINJE TERAPIJA?

Indikacije za TPK i APK su brojne. Kako bi se dete uključilo u program, potrebno je da roditelji ili staratelji zakažu prvi pregled.

Tokom pregleda stručnjaci Udruženja uzimaju detaljnu anamnezu i pregledaju medicinsku dokumentaciju. Proveravaju i eventualno postojanje kontraindikacija i sprovode potrebna testiranja.

Nakon toga kreira se individualni plan. Tek tada se može početi sa programom terapije.

Hipoterapiju indikuje lekar. Sprovode je posebno obučeni terapeuti koji procenjuju svakog pacijenta. Na osnovu procene utvrđuju mogućnosti uključivanja hipoterapije u plan tretmana.

Hipoterapeut procenjuje stanje pacijenta i odgovoran je za njegovu sigurnost. Takođe vodi računa o pravilnom vođenju konja i radu asistenta.

Terapeuti blisko sarađuju sa vodičem konja. Zajedno koriste različite aspekte pokreta konja, položaja, opreme i aktivnosti. Na taj način osmišljavaju najbolji plan časa i nastoje da postignu očekivane rezultate.

Indikacije i kontraindikacije hipoterapije

Indikacije za hipoterapiju obuhvataju sledeće dijagnoze:

cerebralna paraliza, multipla skleroza, posledice cerebrovaskularnog insulta, posledice traumatske povrede mozga, paraplegija, reumatoidni artritis, spina bifida, mišićna distrofija, amputacije, intelektualne teškoće, Daunov sindrom i autizam.

Kontraindikacije za hipoterapiju su:

iskrivljenja kičme veća od 30%, nestabilnost kičme, artroze i luksacije kukova, teža osteoporoza i patološki prelomi kostiju, hemofilija, otvorene rane (dekubitusi), nekontrolisani epileptički napadi, cerebrovaskularne smetnje zbog aneurizme ili angioma i terapija lekovima koji utiču na koagulaciju krvi.