Državni čelnici često ističu ekonomske uspehe naše zemlje. Bruto domaći proizvod (BDP), plate i penzije stalno rastu.

Devizne rezerve i broj zaposlenih su na visokom nivou. Istovremeno, udeo javnog duga u BDP-u zvanično opada.

Na kraju marta ove godine dug je iznosio 51 odsto BDP-a. Vlast ovo ističe kao dokaz domaćinskog poslovanja. Ipak, inflacija je porasla znatno više nego u Evropi. NBS tvrdi da su uzrok svetske cene hrane i energenata.

Vrtoglavi rast javnog duga u evrima

Zvanični podaci pokazuju i drugu stranu medalje. Javni dug je u poslednjoj deceniji zabeležio najviši rast. Od kraja 2012. godine do marta 2023. dug je skoro dupliran. Porastao je sa 17,7 na preko 35 milijardi evra.

Zabrinjava ubrzanje ovog rasta u poslednjim godinama. Od 2013. do 2020. dug je rastao milijardu evra godišnje. U naredne dve godine taj prosek je skočio na tri milijarde. Samo u prva tri meseca ove godine dug je veći za 1,9 milijardi.

Kvaka u obračunu BDP-a

Kako dug raste, a njegovo učešće u BDP-u pada? Tajna je u veštački visokom iznosu BDP-a u evrima. Realni rast BDP-a ove godine biće tek oko 2,5 odsto. Međutim, država računa na inflacioni efekat.

Kurs dinara prema evru miruje već punu deceniju. Zbog inflacije i fiksnog kursa, BDP raste i u dinarima i u evrima. Tako dobijamo privid rasta koji je veći od stvarnog učinka privrede.

Penzije i kupovna moć: Privid vs Stvarnost

Penzije su u evrima porasle za preko 22 odsto. To na papiru zvuči veoma dobro. Ipak, cene osnovnih dobara i usluga rasle su brže. Kupovna moć penzionera je zapravo u padu.

Pravi uspeh je realni rast BDP-a, a ne rast u evrima. Plate vrede onoliko koliko robe za njih možete kupiti. Rast deviznih rezervi je dobar samo ako dolazi iz izvoza.

Šta bi još trebalo da znamo?

Važno je razumeti razliku između nominalnog i realnog rasta. Nominalni rast uključuje inflaciju, dok je realni rast prava slika ekonomije. Takođe, visoke kamate na nove kredite povećavaju cenu duga.

Srbija trenutno vraća stare dugove uzimanjem novih pozajmica. Ovaj ciklus može postati opasan ako kamate na svetskom tržištu nastave da rastu. Održiv kurs dinara zavisi od snage izvoza, a ne od zaduživanja države.

Edukativni kutak: Osnovni ekonomski pojmovi

• BDP (Bruto domaći proizvod): Ukupna vrednost svih proizvedenih dobara i usluga.
• Javni dug: Ukupan iznos koji država duguje poveriocima.
• Inflacija: Opšti porast cena i pad kupovne moći novca.
• Fiksni kurs: Politika održavanja iste vrednosti domaće valute prema stranoj.

Autor je ekonomista iz Beograda, Vojislav Guzina / danas.rs, Foto: Gemini