Motivacija u životu: Kako se suočiti s izazovima i pronaći rešenja

Imaš naslagane liste ciljeva negde duboko u fioci? Ovaj tekst je za tebe. Saznaj šta te demotiviše i kako da ovladaš tehnikom samomotivacije.

Imamo tu neku lošu tendenciju da osobe koje pate od nedostatka motivacije nazivamo neambicioznima, pa čak i lenštinama, ne uzimajući u obzir uzroke koji stoje iza njihove nemogućnosti da ispune određene zadatke. Nažalost, kada u okolini ne postoji razumevanje, manjak motivacije može eskalirati do te mere da učini osobu potpuno inertnom, ostavljajući je bez rezultata, kako u privatnom, tako i u poslovnom životu.

Prebrzo donosimo presude, a svima nam se dogodilo da postavimo ciljeve, ali ne učinimo ništa da ih ostvarimo, ili da napravimo listu obaveza, ali se ne uhvatimo ni prve stavke. I ne, ovde nije reč samo o obavezama koje zahtevaju mesece ili godine truda; ponekad shvatimo da nemamo motivacije ni za “male” stvari, kao što su pranje sudova, čitanje nekoliko stranica knjige, odlazak u teretanu ili šetnja prirodom i slične svakodnevne aktivnosti.

Zašto nam se ovo dešava i možemo li nešto učiniti povodom nedostatka motivacije?

Šta sve može uzrokovati nedostatak motivacije

Promena nije laka, ali nije ni nemoguća. Najopštije govoreći, razlikujemo 5 faza kroz koje prolazi većina ljudi koji su spremni na promenu:

– Faza poricanja, tokom koje još uvek nismo svesni da postoji problem koji je potrebno rešavati,
– Kontemplacija, koja podrazumeva prepoznavanje problema, ali nedovoljnu psihofizičku spremnost da tu promenu i napravimo,
– Priprema, tokom koje testiramo naše sposobnosti i spremnost da načinimo neke od prvih koraka,
– Akcija je faza koja obuhvata konkretne aktivnosti koje sprovodimo da bismo postigli postavljene ciljeve.
– Održavanje je poslednja faza koja se odnosi na očuvanje bihejvioralnih promena koje smo uveli kako bismo ostvarili pozitivne promene.

Prvi korak ka unapređenju sposobnosti samomotivacije je identifikacija problema, a neki od najvećih uzročnika su:

Inercija

Njutnov prvi zakon mehanike, koji kaže da svako telo koje miruje teži da ostane u stanju mirovanja, a svako telo koje se kreće teži da nastavi da se kreće, može se primeniti i ovde.

Naime, primetićete da što manje budete aktivni, to ćete imati manju želju da učestvujete u bilo kakvim aktivnostima. Iako ponekad treba da provedemo dan u pidžami gledajući omiljene serije, važno je da takvi trenuci ne postanu svakodnevica. Što duže ostanemo na kauču ili u krevetu, to će nam biti teže da se pokrenemo.

Želja da ugodite drugima

Često obavljamo određene zadatke samo da bismo zadovoljili želje i zahteve drugih: roditelja, prijatelja ili poslodavca. Kada svu energiju usmerite na druge i ispunjavanje njihovih želja, lako možete zaboraviti na svoje potrebe. Kada se izgubite u tom procesu, gubite i motivaciju da težite ostvarenju svojih ličnih ciljeva.

Rešenje za manjak motivacije uzrokovan prekomernim fokusom na druge može zvučati jednostavno: posvetite više vremena sebi i svom ličnom razvoju. Međutim, često je veoma teško osloboditi se potrebe da ugađamo drugima, pa se preporučuje odlazak kod terapeuta i razgovor o tome kako se usmeriti na sebe i svoje potrebe.

Nedostatak interesovanja

Osim što se može desiti da nas uspeh nakon završetka zadatka ne ispunjava zadovoljstvom jer smo ga obavili samo da bismo zadovoljili tuđe zahteve, manjak motivacije često dolazi iz nejasnoće o svrsi određenog posla. Možda smatramo neku aktivnost dosadnom ili ne vidimo njenu korist, što nam otežava da skupimo dovoljno snage da je započnemo ili završimo sa entuzijazmom.

Zbog toga se poslodavcima često savetuje da zaposlenima pruže detaljna objašnjenja i instrukcije o važnosti posla koji obavljaju, kako bi im ciljevi bili jasniji, a motivacija jača.

Osećaj preplavljenosti

Nedostatak motivacije često se javlja kada imate previše obaveza i ne znate odakle da krenete. Ako već na početku pomislite da nećete uspeti da sve završite na vreme, lako možete izgubiti volju da uopšte započnete rad.

U takvim situacijama, preporučuje se da svaku obavezu podelite na manje delove koje možete lakše obaviti. Svaki put kada završite neki zadatak, osetićete zadovoljstvo, a svaki mali uspeh će vas podstaći da nastavite dalje.

Ne postavljate nove ciljeve
Ako ste ostvarili ciljeve koje ste postavili i prestali da postavljate nove, verovatno nećete imati motivaciju da se pokrenete iz trenutnog stanja. Čak i ako ste zadovoljni onim što imate, to ne znači da ne treba da težite ka novim i drugačijim iskustvima.

Perfekcionizam

Nedostatak motivacije često se javlja kod perfekcionista, koji se brinu da neki zadatak neće biti izvršen savršeno, pa odlučuju da ga uopšte ne preuzmu. Na taj način, oni u korenu sprečavaju mogućnost da postignu rezultate koji bi mogli biti nezadovoljavajući, što dovodi do nezadovoljstva sobom i sopstvenim sposobnostima.

Depresija i anksioznost

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 264 miliona ljudi širom sveta pati od depresije. Ona je jedan od najčešćih uzroka nedostatka motivacije i može rezultirati lošim performansama u školi, na poslu i u privatnom životu.

Ako sumnjate da depresija može biti uzrok vašeg lošeg raspoloženja i neaktivnosti, preporučuje se da se obratite psihoterapeutu koji će vam pomoći da otkrijete uzroke i razvijete plan za prevazilaženje tih problema.

7 tehnika za uspešnu (samo)motivaciju

Kao što ste mogli primetiti u prethodnom delu, svaki uzrok nedostatka motivacije ima svoj savet za prevazilaženje, pa nije iznenađujuće što je identifikacija uzroka prvi korak u radu na sebi. Ako ne znate koji je glavni razlog vaše nedostatne motivacije, nećete moći da odredite efikasne korake za pokretanje.

Na primer, osobama koje su preopterećene poslom i obavezama savetuje se da reorganizuju svoje vreme i postave prioritete. S druge strane, ako osećate da ne radite dovoljno, postavite sebi nekoliko manjih zadataka i radite na njihovom izvršenju korak po korak.

A šta vam je činiti nakon toga? Možete pokušati da:

Odredite nagradu

Različite ljude motivišu različiti ciljevi: nekima obavljen zadatak donosi ponos, dok druge pokreće priznanje koje će dobiti, novčana nagrada, ili osećaj olakšanja kada završe posao. Zato je važno da na početku definišete cilj i nagradu koju ćete dobiti kada ga postignete, ali ne zaboravite da nagrade ne moraju biti rezervisane samo za kraj. Svaki manji uspeh na putu do konačnog cilja možete nagraditi kratkom pauzom, šetnjom, poslasticom ili nekoliko minuta na društvenim mrežama – sve je dozvoljeno, sve dok je nagrada nešto što vas ispunjava i ne oduzima previše vremena.

Izlistajte korake do cilja

Ako se osećate preplavljeni obavezama ili težinom zadatka koji vas čeka, pokušajte da ga podelite na manje delove i postavite nekoliko jednostavnijih aktivnosti koje treba da obavite na putu do konačnog cilja. Vizualizacija puta koji treba da pređete može vam pomoći da shvatite da ste zapravo sposobni da lako savladate svaku od etapa, a osećaj motivacije možete pojačati tako što ćete ovaj sistem kombinovati sa prvim savetom: nagradite se na kraju svake obavljene aktivnosti.

Prioritetizujte obaveze

Da li se na vašoj listi nalazi toliko obaveza da već sada znate da je nemoguće obaviti ih sve u očekivanom vremenskom roku? U tom slučaju, pažljivo analizirajte svaku stavku i reorganizujte svoje vreme. Sigurno postoje određene obaveze koje ne zahtevaju hitnu pažnju i koje možete ostaviti za kasnije ili delegirati. Fokusirajte se na urgentne zadatke i započnite sa onim najvažnijim.

Izdvojte 10 minuta za svaki zadatak

Dokažite sebi da zadatak koji vas čeka nije toliko zastrašujući koliko se čini tako što ćete sebi dati dozvolu da odustanete posle 10 minuta. To znači da nakon 10 minuta rada na nekoj aktivnosti možete stati i razmisliti da li želite da nastavite ili da odustanete. Kako je često najteže započeti, ovo pravilo pomaže da se motivišete da krenete sa zadatkom i nakon nekoliko minuta shvatite da možete ne samo da nastavite, već i da postignete svoj cilj.

Uparite obaveze sa nečim što volite

Emocije imaju značajnu ulogu u oblikovanju naše motivacije. Kada se osećamo tužno, umorno, usamljeno ili anksiozno, verovatno nećemo imati volje da se suočimo sa izazovima koji su pred nama, bez obzira na to koliko su mali ili veliki.

Da biste poboljšali raspoloženje, pokušajte da povežete obavljanje zadatka sa nečim što vas ispunjava. Na primer, možete slušati muziku dok radite, zapaliti mirisnu sveću u prostoriji, pozvati prijatelja na razgovor ili pustiti seriju u pozadini dok obavljate kućne poslove. Samo pazite da vam sporedna aktivnost ne skrene pažnju sa glavnog zadatka.

Vodite računa o svom psihofizičkom stanju

Nedostatak sna, loša ishrana i manjak slobodnog vremena mogu značajno uticati na nivo motivacije. Lični uspeh počinje od nas samih, pa ako se ne osećamo kao najbolja verzija sebe, teško ćemo biti motivisani i uspešni u onome što radimo.

Naspavajte se, obratite pažnju na ishranu, pijte dovoljno tečnosti i odvojite vreme za fizičke aktivnosti. Takođe, s vremena na vreme promenite okruženje jer svež vazduh i fizička aktivnost mogu značajno poboljšati vašu motivaciju. Ako imate priliku, pobegnite od gradske buke i prošetajte prirodom koja vam može pružiti mentalni odmor od obaveza.

Obratite se stručnjaku

Ako primetite da nijedna od tehnika samomotivacije ne donosi rezultate i da to ometa vaše svakodnevno funkcionisanje, najbolje je da potražite stručnu pomoć. Prvo se obratite svom izabranom lekaru kako biste isključili moguće zdravstvene probleme i utvrdili da li vam je potrebna pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje.

Naime, nedostatak motivacije može biti problem sam po sebi, ali u nekim slučajevima može ukazivati na veći problem. U zavisnosti od uzroka, psihoterapeut može preporučiti terapiju razgovorom i primenu odgovarajućih tehnika ili vas uputiti psihijatru koji može prepisati potrebne lekove.

Foto: Freepik