Kako prepoznati pokvareno meso?

Kako da prepoznate koje je meso pokvareno? Obratite pažnju na boju, miris, teksturu i još nekoliko važnih znakova.

Prodaja mesa tradicionalno raste tokom slava, praznika i perioda kada domaćinstva pripremaju meso za sušenje. Upravo tada kupci često uzimaju veće količine mesa, pa je važno znati kako prepoznati proizvod koji nije bezbedan za upotrebu. Boja mesa nije jedini pokazatelj svežine. Važni su i miris, tekstura, izgled površine, ambalaža, rok trajanja i način čuvanja. Ako bilo koji od tih znakova izazove sumnju, meso ne treba koristiti.

Kako najlakše prepoznati pokvareno meso?

Postoji nekoliko znakova koji mogu ukazivati na kvarenje mesa. Najpre obratite pažnju na miris. Sveže meso uglavnom nema jak i neprijatan miris. Ako meso ima izražen kiseo, truo ili neuobičajen miris, nemojte pokušavati da ga „spasete“ pranjem ili kuvanjem. Drugi važan znak je površina mesa. Sveže meso može biti vlažno, ali ne bi trebalo da bude sluzavo ili izrazito lepljivo. Promena boje takođe može biti znak problema, ali sama po sebi nije dovoljna za zaključak da je meso pokvareno.

Zanimljivo je da meso može promeniti boju i kada je potpuno ispravno. Razlog je kiseonik koji dolazi u kontakt sa pigmentima u mišićnom tkivu. Zato meso iz vakuumskog pakovanja može izgledati tamnije ili ljubičasto-crvenkasto. Kada se pakovanje otvori i meso dođe u kontakt sa vazduhom, boja može postati svetlija. Drugim rečima, tamnije meso nije automatski pokvareno.

Miris je jedan od najvažnijih znakova

Miris je jedan od prvih znakova koje možemo primetiti kada pregledamo meso. Sveže meso nema intenzivan neprijatan miris. Kod pokvarenog mesa miris može biti kiseo, truo ili na drugi način neuobičajen. Ipak, nemojte približavati meso licu niti ga probati da biste proverili da li je dobro. Ako već na prvi pogled ili pri otvaranju pakovanja postoji jaka sumnja, proizvod nemojte koristiti.

Važno je znati i da vakuumski upakovano meso može imati specifičan miris odmah nakon otvaranja. Taj miris ne mora automatski značiti kvarenje. Ostavite meso kratko da dođe u kontakt sa vazduhom, pa ponovo proverite miris. Ako neprijatan miris ostane ili postane izraženiji, meso nemojte koristiti.

Šta znači kada je meso lepljivo ili sluzavo?

Površina mesa treba da bude prirodno vlažna, ali ne i sluzava. Ako pod prstima osećate izrazitu lepljivost ili klizav sloj, to može ukazivati na kvarenje. Sluzava površina zajedno sa neprijatnim mirisom posebno je razlog da meso bacite. Nemojte računati na to da će pranje ukloniti problem. Pranjem se mogu ukloniti pojedini mikroorganizmi sa površine, ali se ne može garantovati bezbednost mesa.

Boja mesa često vara kupce

Mnogi ljudi smatraju da je jarko crvena boja najbolji dokaz da je meso sveže. To nije uvek tačno. Boja zavisi od vrste mesa, starosti životinje, količine kiseonika i načina pakovanja. Govedina, na primer, može biti tamnocrvena ili ljubičasto-crvenkasta kada nije bila izložena kiseoniku. Nakon otvaranja pakovanja može postati svetlija i crvenija.

Zbog toga se meso ne procenjuje samo prema boji. Ako je boja promenjena, proverite i miris, teksturu i izgled površine. Kombinacija više sumnjivih znakova mnogo je važnija od same nijanse mesa.

Svinjetina

Sveža svinjetina najčešće ima ružičastu do ružičasto-sivkastu boju. Površina treba da bude vlažna, ali ne sme biti sluzava ili lepljiva. Tamnija boja sama po sebi ne znači da je svinjetina pokvarena. Na boju mogu uticati način pakovanja, količina kiseonika i deo mesa koji posmatrate.

Kod svinjetine je posebno važno obratiti pažnju na poreklo i način prodaje. Kupujte meso od registrovanih prodavaca i proverite deklaraciju. Ako kupujete upakovano meso, pogledajte datum pakovanja, rok upotrebe i uslove čuvanja.

Trihinela – zašto je kontrola svinjskog mesa važna?

Kod svinjskog mesa postoji još jedan važan razlog za oprez. Trihineloza je parazitska bolest koja se može preneti konzumiranjem mesa zaraženih životinja. Problem je što se prisustvo parazita ne može pouzdano utvrditi običnim gledanjem mesa. Zbog toga pregled mesa mora biti urađen u okviru propisanih veterinarskih kontrola.

Poseban oprez potreban je kada se meso priprema za sušenje, kobasice ili druge proizvode koji se ne kuvaju pre konzumiranja. Neprovereno meso iz domaćinstva ili nepoznatog izvora ne treba koristiti za takve proizvode. Izgled mesa nije dokaz da je ono bezbedno od parazita.

Piletina

Kod piletine treba obratiti pažnju na miris, površinu i ambalažu. Sveža piletina može biti svetloružičasta, beličasta ili blago žućkasta. Boja zavisi od dela mesa i načina proizvodnje. Mnogo važniji znak je promena teksture. Ako je piletina sluzava, izrazito lepljiva ili ima neprijatan miris, nemojte je koristiti.

Posebno proverite ambalažu. Ako je pakovanje naduveno, oštećeno ili curi, izaberite drugi proizvod. Sokovi sirove piletine ne smeju doći u kontakt sa drugom hranom. Zato je najbolje da piletinu u kolicima držite odvojeno od proizvoda koji se jedu bez kuvanja.

Junetina i govedina

Junetina je prirodno crvenkasta, dok nijansa može varirati u zavisnosti od dela mesa i načina čuvanja. Govedina iz vakuumskog pakovanja može izgledati tamnije nego meso koje je bilo izloženo vazduhu. Nakon otvaranja pakovanja boja se često menja.

Ako su na mesu prisutni sivkasti ili izrazito tamni delovi, nemojte odmah zaključiti da je meso pokvareno. Proverite i miris i teksturu. Ako promena boje prati neprijatan miris ili sluzava površina, meso nemojte koristiti.

Mleveno meso zahteva dodatnu pažnju

Kod mlevenog mesa treba biti posebno oprezan. Mlevenjem se povećava površina mesa koja dolazi u kontakt sa spoljašnjom sredinom. Zbog toga se mikroorganizmi mogu lakše rasporediti kroz ceo proizvod. Ako imate mogućnost, tražite da mesar samelje komad mesa koji ste prethodno izabrali.

Boja mlevenog mesa takođe može da zavara. Spoljašnji deo može biti crveniji zbog kontakta sa vazduhom, dok unutrašnjost može biti tamnija. Zato ni kod mlevenog mesa boja nije dovoljan pokazatelj svežine.

Jagnjetina

Jagnjetina je najčešće svetloružičaste do crvenkaste boje. Meso treba da bude čvrsto i bez sluzave površine. Miris može biti karakterističniji nego kod nekih drugih vrsta mesa, ali ne bi trebalo da bude izrazito neprijatan ili kiseo.

Ako je jagnjetina bila zamrznuta, miris može biti slabiji. Zato je kod takvog mesa posebno važno obratiti pažnju na izgled i teksturu nakon odmrzavanja.

Ne verujte samo roku trajanja

Rok trajanja je veoma važan podatak, ali nije jedina stvar koju treba proveriti. Hrana može biti nepravilno čuvana i pre isteka roka. Ako je hladni lanac prekinut, meso može postati nebezbedno pre datuma navedenog na pakovanju.

Sa druge strane, meso koje je pravilno čuvano može promeniti boju bez toga da je pokvareno. Zato datum, boju, miris i teksturu treba posmatrati zajedno.

Šta treba pogledati na deklaraciji?

Kada kupujete upakovano meso, prvo pogledajte deklaraciju. Proverite naziv proizvoda, poreklo, datum pakovanja, rok upotrebe i uslove čuvanja. Obratite pažnju i na sastav ako kupujete prerađene proizvode od mesa.

Kod proizvoda sa dodatom vodom ili drugim sastojcima te informacije moraju biti navedene na deklaraciji u skladu sa propisima. Deklaracija može pomoći kupcu da sazna šta zapravo kupuje.

Kako pravilno čuvati meso kod kuće?

Meso treba što pre odneti kući i staviti u frižider. Frižider bi trebalo da bude na temperaturi od 4 stepena Celzijusa ili nižoj. Ako meso nećete koristiti u predviđenom roku, zamrznite ga prema uputstvima za bezbedno čuvanje hrane.

Sirovo meso držite odvojeno od gotove hrane. Najbolje je da bude u zatvorenoj posudi ili dobro zatvorenoj ambalaži. Tako se smanjuje mogućnost da sokovi sirovog mesa dospeju na druge namirnice.

Jedan od najčešćih problema u domaćinstvu nije samo pokvareno meso, već unakrsna kontaminacija. Ako istim nožem sečete sirovo meso, a zatim salatu bez pranja pribora, bakterije mogu preći na hranu koja se više neće termički obrađivati.

Koliko dugo meso sme da stoji van frižidera?

Sirovo meso ne treba ostavljati na sobnoj temperaturi duže nego što je neophodno. Lako kvarljivu hranu treba vratiti u frižider što pre. Tokom veoma toplih dana vreme van frižidera treba dodatno skratiti.

Zato nije dobra ideja ostaviti meso satima u automobilu nakon kupovine. Ako obavljate više kupovina, meso bi trebalo da bude među poslednjim namirnicama koje stavljate u korpu.

Da li pranje mesa može da ukloni bakterije?

Mnogi ljudi peru sirovo meso pre kuvanja, ali to nije neophodno i može napraviti dodatni problem. Prskanje vode može preneti mikroorganizme na sudoperu, radnu površinu, posuđe ili drugu hranu.

Umesto pranja mesa, pažnju treba posvetiti pravilnom rukovanju i dovoljnoj termičkoj obradi. Posle kontakta sa sirovim mesom operite ruke, nož, dasku i radnu površinu.

Može li se pokvareno meso spasiti kuvanjem?

Ako meso ima jasne znakove kvarenja, nemojte pokušavati da ga spasete kuvanjem, pečenjem ili prženjem. Termička obrada uništava mnoge mikroorganizme, ali nije rešenje za proizvod koji je već pokvaren.

Ne pokušavajte ni da probate mali komad mesa kako biste proverili ukus. Hrana koja izgleda ili miriše sumnjivo ne treba da bude predmet takvog testa.

Zanimljivost: meso je čovek čuvao hiljadama godina

Čuvanje mesa nije savremena potreba. Ljudi su još u davnoj prošlosti tražili načine da produže njegovu trajnost. Sušenje, soljenje, dimljenje i fermentacija razvijali su se mnogo pre pojave frižidera.

So je vekovima bila jedan od najvažnijih načina konzervisanja mesa. Dimljenje je takođe imalo važnu ulogu. Pored konzervisanja, dim je mesu davao karakterističan ukus i miris.

Kasnije su razvoj hlađenja i pojava modernih sistema za čuvanje hrane potpuno promenili način na koji ljudi kupuju i skladište meso. Danas možemo imati sveže meso tokom cele godine, ali pravilno čuvanje i dalje ostaje ključno.

Zašto su ljudi nekada jeli mnogo manje svežeg mesa?

Pre razvoja železnice, hladnjača i modernog transporta, sveže meso nije bilo dostupno na način na koji ga danas poznajemo. U mnogim krajevima ljudi su se oslanjali na lokalnu proizvodnju i sezonsko klanje životinja.

Zbog toga su razvijene brojne tradicionalne metode čuvanja mesa. Sušeno meso, pršuta, slanina, kobasice i drugi proizvodi nastali su i kao odgovor na potrebu da se meso sačuva za kasnije.

Danas je situacija drugačija. Meso se proizvodi, hladi i transportuje na velike udaljenosti. Zato je hladni lanac od proizvođača do kupca jedan od najvažnijih elemenata bezbednosti hrane.

Poseban oprez tokom slava i praznika

Tokom slava, praznika i većih porodičnih okupljanja kupuje se mnogo više mesa. Tada se često kupuju veliki komadi, mleveno meso, piletina, svinjetina i meso namenjeno pečenju.

Nemojte kupovati više nego što možete pravilno da čuvate. Ako kupujete veću količinu, unapred isplanirajte šta ćete pripremiti, šta ćete zamrznuti i kada ćete meso koristiti.

Kod pripreme većih količina hrane važno je sprečiti da sirovo meso dođe u kontakt sa gotovim jelima. Isto pravilo važi za daske, noževe, tanjire i druge kuhinjske površine.

Najvažniji savet: kada sumnjate, ne rizikujte

Ne postoji jedan jedini znak koji može uvek pokazati da li je meso bezbedno. Boja može da zavara. Miris može biti koristan znak, ali ni on nije savršen pokazatelj bezbednosti. Rok trajanja je važan, ali nepravilno čuvanje može promeniti situaciju.

Zato pre kupovine proverite deklaraciju i ambalažu. Kod kuće meso pravilno rashladite ili zamrznite. Sirovo meso držite odvojeno od gotove hrane. Ako primetite neprijatan miris, sluzavu površinu ili druge jasne znakove kvarenja, nemojte ga koristiti.

Kada postoji ozbiljna sumnja da je meso pokvareno, sigurniji izbor je baciti ga nego rizikovati trovanje hranom.

Foto: Pixabay