Pravljenje kućnih zaliha: Šta zaista treba imati u kući?

Pravljenje kućnih zaliha je apsolutni temelj lične i porodične slobode jer onog trenutka kada shvatite da vas nestanak struje, vode ili nekoliko dana zatvorenih prodavnica ne mogu izbaciti iz koloseka, prestajete da zavisite od okolnosti i dobijate onaj najvažniji luksuz: potpuno miran san i sigurnost da je vaš dom uvek vaša sigurna luka.

Najvažnije je početi na vreme, kupovati postepeno i čuvati ono što domaćinstvo zaista koristi.

Ne morate napraviti zalihu za mesec dana odmah

Jedna od najčešćih grešaka jeste ideja da priprema mora da počne velikom kupovinom.

Ne mora.

Mnogo je praktičnije da se zalihe formiraju tokom redovne kupovine. Jednom se kupi nekoliko kilograma pirinča, drugi put testenina, zatim konzervirana hrana, ulje, brašno, sredstva za higijenu ili flaširana voda.

Tako se trošak raspoređuje, a domaćinstvo vremenom dobija rezervu bez velikog udara na kućni budžet.

Važno je i da se ne kupuje ono što inače niko u kući ne jede. Ako se određena namirnica ne koristi u normalnim okolnostima, velika je mogućnost da će ostati zaboravljena na polici i na kraju završiti u otpadu.

Dobre zalihe nisu one koje izgledaju impresivno, već one koje su korisne.

Voda je važnija od hrane

Kada se govori o pripremi za krizu, ljudi najčešće prvo pomisle na brašno, pirinač, konzerve i testeninu. Međutim, voda bi trebalo da bude jedan od prvih prioriteta.

Bez vode nema ni pripreme većine hrane, održavanja osnovne higijene i normalnog funkcionisanja domaćinstva.

Za orijentaciju se često računa najmanje oko dva litra vode za piće po osobi dnevno, dok stvarna potreba zavisi od temperature, fizičke aktivnosti, zdravstvenog stanja i drugih okolnosti.

Za četvoročlanu porodicu to znači da samo za piće i osnovnu pripremu hrane za sedam dana treba računati na približno 56 litara vode.

To je već ozbiljna količina, pa je važno unapred razmisliti gde će se voda čuvati.

Pored vode za piće, određena količina može biti potrebna za pranje ruku, osnovnu higijenu, pripremu hrane i čišćenje.

Takođe, u kućnoj rezervi može imati smisla imati i odgovarajući filter za vodu ili sredstva namenjena njenom tretiranju.

Šta staviti u kućnu ostavu?

Najbolje su namirnice koje imaju dug rok trajanja, ne zahtevaju frižider i mogu se relativno jednostavno pripremiti.

Osnovu zalihe mogu činiti:

• pirinač
• testenina
• brašno
• ovsene pahuljice
• palenta i druge žitarice
• kus-kus i slične namirnice
• pasulj, sočivo, leblebije i druge mahunarke
• krompir i proizvodi od krompira sa dužim rokom trajanja
• konzervirano povrće
• konzervirano voće
• paradajz u konzervi ili tegli
• riblje konzerve
• mesne konzerve
• gotova konzervirana jela
• supe i čorbe koje se jednostavno pripremaju
• orašasti plodovi
• suvo voće
• dvopek i krekeri
• med
• šećer
• so
• ulje
• sirće
• kafa i čaj
• dugotrajno mleko ili odgovarajuće zamene.

Prednost treba dati namirnicama koje se mogu pojesti i bez komplikovane pripreme, posebno ako postoji mogućnost nestanka električne energije ili gasa.

To znači da nije dovoljno imati deset kilograma testenine ako u kući nema vode ili načina da se ona skuva.

Ne zaboravite proteine

Velika količina pirinča, testenine i brašna može obezbediti energiju, ali takva zaliha nije naročito raznovrsna.

Zbog toga treba razmišljati i o izvorima proteina.

Pasulj, sočivo, leblebije, riba u konzervi, mesne konzerve, orašasti plodovi i drugi proizvodi koji mogu dugo da stoje mogu biti praktičan deo zalihe.

Cilj nije da kućna ostava bude napunjena isključivo kalorijama. Potrebno je obezbediti što raznovrsniju ishranu, prilagođenu članovima domaćinstva.

Deca, starije osobe i ljudi sa posebnim režimom ishrane imaju drugačije potrebe.

Alergije, intolerancije, dijabetes, ishrana beba i druge specifične potrebe ne treba rešavati tek kada nastane problem.

Najbolja zaliha je ona koju svakodnevno koristite

Jedan od najpraktičnijih principa jeste da se zalihe ne odvajaju potpuno od svakodnevne potrošnje.

Ako kupujete pirinač, testeninu, ulje ili konzerve, koristite ih normalno, ali novu kupovinu stavljajte iza starijih proizvoda.

Na taj način prvo trošite ono što je ranije kupljeno, dok novije namirnice ostaju kao rezerva.

Ovaj princip sprečava jednu od najvećih grešaka kod kućnih zaliha, zaboravljanje proizvoda na dnu ormara.

Dovoljno je jednom mesečno pregledati ostavu.

Proverite rokove, stanje ambalaže i količine. Ono što će uskoro isteći stavite napred i planirajte njegovu potrošnju.

Kada ga potrošite, kupite novu količinu.

Tako se zaliha stalno obnavlja, bez nepotrebnog bacanja hrane.

Ne skladištite hranu bilo gde

Podrum, garaža, tavan ili ostava mogu izgledati kao logična mesta za velike količine hrane, ali nisu automatski dobra.

Visoka temperatura, vlaga, smrzavanje, poplave, insekti i glodari mogu uništiti namirnice.

Najbolje je izabrati suvo, relativno hladno i tamno mesto, zaštićeno od velikih temperaturnih promena.

Police treba održavati čistim, a hranu čuvati u ambalaži koja je namenjena za kontakt sa hranom.

Suve namirnice mogu se dodatno zaštititi odgovarajućim zatvorenim posudama, naročito ako postoji problem sa vlagom ili štetočinama.

Važno je i da se hrana ne čuva zajedno sa hemikalijama za čišćenje. Curenje sredstva za čišćenje može kontaminirati čitavu zalihu.

Šta ako nestane struje?

Nestanak električne energije može biti mnogo veći problem nego što izgleda.

Frižider i zamrzivač prestaju da rade, ne postoji mogućnost kuvanja na električnom šporetu, telefon mora da se puni, a uveče nastaje problem sa osvetljenjem.

Zato bi osnovna kućna rezerva trebalo da sadrži:

• baterijsku lampu
• rezervne baterije
• punjač za telefon
• power bank
• sveće ili drugo bezbedno pomoćno osvetljenje
• šibice ili upaljač koji se čuva na sigurnom mestu
• ručni otvarač za konzerve
• osnovni alat
• produžni kabl
• radio na baterije ili drugi nezavisni izvor informacija.

Za domaćinstva koja zavise od električne energije za rad ili svakodnevne obaveze korisno je da takve informacije provere unapred. Ako domaćinstvo zavisi od nekog medicinskog uređaja koji koristi električnu energiju, potrebno je unapred razmisliti o rezervnom napajanju. Tokom vanredne situacije informacije su podjednako važne kao i hrana. Zato nije loše imati način da pratite zvanična obaveštenja i kada internet ili mobilna mreža ne funkcionišu normalno.

Prva pomoć i lekovi često se zaboravljaju

Hrana i voda su samo jedan deo pripreme. U kući bi trebalo imati osnovni komplet prve pomoći i redovno proveravati rokove.

Tu spadaju sredstva za dezinfekciju, zavoji, flasteri, gaze, rukavice i drugi osnovni materijal koji odgovara potrebama domaćinstva.

Posebno je važno da osobe koje redovno koriste terapiju ne ostanu bez svojih lekova.

Ne treba samostalno praviti velike zalihe lekova niti menjati terapiju zbog vanredne situacije. Potrebno je unapred znati šta je potrebno i kako do terapije doći ako apoteke privremeno ne rade.

Higijena može postati problem pre nego što očekujete

Toalet papir, sapun, deterdžent, sredstva za pranje sudova, pasta i četkice za zube, vlažne maramice, kese za otpatke i osnovna sredstva za čišćenje ne zauzimaju mnogo prostora, a mogu biti veoma korisni.

U slučaju prekida vodosnabdevanja ili problema sa kanalizacijom, higijena postaje još važnija.

Zbog toga kućna rezerva ne bi trebalo da bude samo „ostava hrane“.

Treba misliti o svemu što domaćinstvo svakodnevno koristi.

Hrana za bebe, decu i kućne ljubimce

Porodice sa malom decom imaju dodatne potrebe. Formula, kašice, pelene, vlažne maramice i druga oprema ne mogu se jednostavno zameniti namirnicama koje koriste odrasli.

Slično važi i za kućne ljubimce. Pas ili mačka ne mogu sami da pronađu alternativu ako prodavnica ne radi nekoliko dana.

Zato u proračun treba uključiti njihovu hranu, a po potrebi i dodatnu vodu, posip, lekove, povodac, transporter i druge osnovne stvari.

Napravite dve zalihe, a ne jednu

Za ozbiljniju pripremu korisno je razdvojiti kućnu zalihu na dva dela.

Prvi je mali komplet koji može brzo da se ponese ako morate napustiti stan ili kuću.

U njemu treba da budu voda, osnovna hrana, lekovi, prva pomoć, baterijska lampa, punjač, dokumenta i druge najvažnije stvari.

Drugi deo ostaje kod kuće i namenjen je situaciji u kojoj je bezbednije ostati unutra.

Koliko hrane je dovoljno?

Ne postoji jedna količina koja odgovara svima. Za orijentaciju se često koristi oko 2.000 kalorija dnevno po osobi, ali stvarne potrebe zavise od uzrasta, pola, telesne aktivnosti i zdravstvenog stanja.

Zato nije dovoljno izračunati broj kilograma pirinča i proglasiti pripremu završenom.

Bolje je napraviti jednostavan sedmodnevni jelovnik i proveriti da li ono što se nalazi u ostavi zaista može da obezbedi doručak, ručak i večeru.

Ako se planira zaliha za mesec dana, isti princip se samo proširuje.

Za četvoročlanu porodicu mesečna zaliha nije mala količina. Zbog toga je mnogo realnije početi sa sedam dana, zatim povećati rezervu na dve nedelje i tek onda razmišljati o dužem periodu.

Ne pravite zalihe na kredit

Nema mnogo smisla potrošiti veliki deo kućnog budžeta na gomilu hrane koja će stajati mesecima.

Pametniji pristup je postepena kupovina, korišćenje akcija i izbor proizvoda koje svakako trošite.

Ako imate ograničen prostor ili budžet, prioritet treba da budu voda, osnovna hrana, lekovi, higijena, osvetljenje i način komunikacije.

Tek nakon toga dolaze stvari koje su korisne, ali nisu presudne.

Napravite svoj spisak

Najjednostavniji način da ne kupujete nasumično jeste da napravite tabelu.

Na primer:

Hrana: pirinač, testenina, brašno, mahunarke, konzerve, ulje, so, šećer, ovsene pahuljice, suvo voće i orašasti plodovi.

Voda: voda za piće i dodatna količina za osnovne potrebe.

Higijena: toalet papir, sapun, pasta za zube, deterdžent, kese za otpatke i sredstva za čišćenje.

Zdravlje: prva pomoć, redovna terapija i osnovni medicinski materijal.

Energija: baterijske lampe, baterije, power bank i sredstva za pripremu hrane koja odgovaraju uslovima u domaćinstvu.

Komunikacija: telefon, rezervno napajanje, radio i zapisani važni brojevi.

Posebne potrebe: bebe, stariji članovi porodice, kućni ljubimci i osobe sa posebnim režimom ishrane ili terapijom.

Jednom mesečno pregledajte spisak.

Ono što je potrošeno dopunite. Ono što ističe stavite u redovnu upotrebu.

Najveća greška nije premala zaliha

Paradoksalno, najveća greška nije uvek to što neko nema dovoljno hrane. Problem može nastati i kada neko napravi veliku zalihu, ali ne zna šta se u njoj nalazi. Hrana kojoj je istekao rok, voda koja je loše skladištena, baterije koje su prazne, lekovi kojima je istekao rok i uređaji koje niko ne zna da koristi ne predstavljaju pravu pripremu. Priprema podrazumeva i organizaciju. Zalihe treba povremeno proveravati, menjati i dopunjavati.

Priprema nije razlog za paniku

Dobra kućna zaliha ne znači da očekujete katastrofu. Njena svrha je upravo suprotna, da ne morate da paničite kada se dogodi nešto nepredviđeno. Nekoliko dana bez prodavnice, struje ili vode može biti neprijatno. Međutim, domaćinstvo koje unapred ima osnovne potrepštine ima više prostora da reaguje mirno i racionalno. Zato je možda najbolji savet jednostavan: ne čekajte da se problem pojavi. Proverite danas šta imate u kući. Prebrojte vodu, pogledajte rokove, proverite baterijske lampe, pronađite otvarač za konzerve i napravite spisak osnovnih namirnica. Sledeći put kada odete u prodavnicu, kupite nekoliko stvari sa tog spiska. Tako se zaliha pravi bez panike, bez nepotrebnog trošenja novca i bez gomilanja stvari koje vam nikada neće biti potrebne.

Foto: Magnific