U doslovnom prevodu sa francuskog jezika, bonton bi značilo „dobar ton“. Dakle, bonton označava niz pravila lepog ponašanja u svakodnevnom životu.

Stav da se lepo ponašanje očekuje samo u visokom društvu je potpuno pogrešan, jer bonton daje smernice pristojnog ponašanja za sve ljude i prilike, bilo da smo u društvu ili sami. Jasno, moderna vremena donose i neke izmene i novine u ovaj „pravilnik“, ali neke tradicionalne vrednosti ipak ostaju primenljive za sva vremena. Svrha bontona nije da sputava, već naprotiv da učini atmosferu prijatnijom kako bismo se svi bolje osećali i više cenili kako sebe tako i ljude u okruženju. Vremenom, neka od pravila su s razlogom izbačena iz upotrebe (poput onog da žena muškarcu uvek hoda s leve strane, kako bi u slučaju opasnosti, on levom rukom pomerio nju iza sebe dok desnom izvlači sablju), ali neka i dalje važe (poput onog da muškarac uvek hoda s spoljne strane ulice, kako bi damu zaštitio od eventualnih neprijatnosti poput prskanja automobila i sl.). Mišljenje da je bonton namenjen snobovima, apsolutno nije tačno. Dokaz za to je činjenica da svi poštujemo neka od pravila lepog ponašanja, dok neka kršimo najčešće iz neznanja.  Zbog toga, ovaj tekst ima nameru da uputi i podseti, jer poznavanje pravila lepog ponašanja dovodi do harmoničnijih odnosa među ljudima i podiže svest na jedan viši nivo.

Apsolutno i svuda na svetu primenljiv bonton ne postoji. Zato se u ovom tekstu nećemo baviti kulturološkim različitostima, nego ćemo temu suziti na ponašanje u restoranu, po principima opšte prihvaćenih evropskih vrednosti.

Ponašanje u restoranu

• Ovo je jedna od retkih situacija u kojima muškarac ulazi prvi, prdržavajući ženi vrata. Na ovaj način, on štiti ženu od potencijalno neprijatnog ambijenta, ali i tuđih pogleda.
• U restoran se ulazi i iz njega izlazi bez pozdravljanja, izuzev u situaciji kada vas na ulazi pozdravi neko od osoblja.
• Na garderobi, ženin kaput prilikom skidanja ili oblačenja, pridržava isključivo muškarac sa kojim je došla. Ovo nikako ne treba očekivati od osoblja, iako moderno vreme toleriše i ovakvo ponašanje.
• U restoranu, žena ne mora da skida kapu ili šešir dok je za muškarca ovakvo ponašanje neprihvatljivo.
• Ukoliko imate rezervaciju, pretpostavka je da će vas konobar ili hostesa odvesti do vašeg stola. Ako birate sami, sto bira muškarac ali u dogovoru sa ženom i do njega ide prvi.
• Pravi džentlmen nikada neće sesti za sto, dok se žena udobno ne smesti. Tom prilikom, on će joj prepustiti izbor stolice ili čak insistirati na mestu sa lepšim pogledom ili bar onom koje nije do prolaza. Nakon što joj je pridržao stolicu i pomogao da se udobno smesti, on će odabrati mesto preko puta ili sa njene leve strane.
• Konobara poziva isključivo muškarac, laganim podizanjem ruke. Nakon konsultacije sa prisutnom damom, muškarac naručuje hranu i piće. Ukoliko to konobar nije uradio, muškarac ženi sipa piće. Tokom jela, on brine o tome da su čaše uvek pune i to tako što prvo dosipa njoj, a tek onda sebi. Prema osoblju se uvek ponaša fino i smireno bez obzira na eventualne greške.
• Ukoliko se neko naknadno priključuje stolu, muškarac treba da ustane i pozdravi tu osobu i, ukoliko je u pitanju dama, pomogne joj da sedne. Žena ustaje samo ukoliko je mlada, a stolu prilazi žena starija po godinama ili položaju.
• Dama za stolom nikada neće popravljati šminku ili frizuru, nego će u slučaju potrebe prošetati do toaleta. Ona do toaleta odlazi u pratnji muškarca koji je tu i čeka. Ipak, ovo se često smatra preterano formalnim, pa je sasvim prihvatljivo da on ustale kada i ona, pridrži joj stolicu, te postupak ponavlja kada se ona vraća za sto.
• Ukoliko stolu priđe prodavac cveća, žena bi trebalo da kaže „hvala“, u suprotnom, daje znak da želi da joj muškarac kupi cveće.
• Ako vam konobar donese pogrešno jelo, odbijete odlučno ali ljubazno, bez povisivanja tona i pravljenja scena. Sve eventualne probleme trebalo bi da rešavate sa menadžerom restorana, a ne sa konobarom.
• Ako u restoran idete sa poslovnim partnerima, rodbinom ili prijateljima, a vi ste ih tom prilikom pozvali, prema svima se ophodite na isti način.
• Ako vam se desi neke nezgoda: padne pribor na pod ili prolijete piće, konobar je dužan da pribor zameni ili donese novi stoljnjak. Nema potrebe izvinjavati se niti lično intervenisati. Ljubaznost konobara možete kasnije nagraditi bakšišom.
• Kada su muškarac i žena u restoranu, muškarac bi trebao da plati, a ako žena želi da učestvuje u plaćanju računa može mu kasnije ponuditi novac za svoj deo, mada nije nepristojno ni da žena plati.
• Prilikom napuštanja lokala redosled izlaženja je obrnut od redosleda ulaženja.  Žena izlazi prva, a muškarac ide iza nje.
• I za kraj, da, teško je odreći se modernih tehnologija u današnje vreme. Ipak, mobilnim telefonima, tabletima, ključevima i sličnom nije mesto na stolu.
• Mobilni telefon bi trebao da bude utišan, a ako već morate da se javite ili da pozovete nekoga, trebalo bi odete do prostora ispred toaleta ili restorana i to uradite ne ometajući druge. Jasno nam je, ovo će biti najteži deo… 

Ponašanje za stolom

Na prvi pogled, pravila lepog ponašanja za stolom mogu delovati veoma komplikovana. Međutim, ukoliko ne držite laktove na stolu tokom obroka, ne pričate punim ustima i ne otimate se za hranu, velika je verovatnoća da ćete i sve ostalo savladati veoma lako:

• Žena ima prednost pri izboru jela. Ako na stolu stoji samo jedan jelovnik, prepustite ga dami. Ona saopštava svom pratiocu za šta se odlučila, a on je taj koji poručuje od konobara.
• Na početku obroka, salvetu treba polako i elegantno raširiti i staviti na krilo. Velike salvete otvaraju se na pola, dok one manje treba otvoriti cele kako bi pokrile celo krilo.
• Salveta sa se gotovo nikada ne gura u okovratnik. Ukoliko se služi hrana koja zahteva takav oblik zaštite garderobe od eventualnog prljanja hranom, onda je veoma verovatno da restoran već ima posebno dizajniranu salvetu za tu namenu.
• Tokom obroka salvetu često kristite da laganim tapkanjem ili upijanjem, obrišete usta. To nikada nemojte raditi prostim brisanjem.
• Ukoliko morate ustati od stola, salvetu presavijte tako da zaprljani deo bude kao unutra i spustite je na stolicu.
• Prilikom dodavanja hrane, običaj je da se to radi na desnu stranu izuzev ako domaćin nije postupio obrnuto. U tom slučaju se iz poštovanja prema njemu to pravilo nastavlja.
• Prilikom dodavanja posude sa jelom, istu možete pridržati kako bi se osoba do vas poslužila ili je samo dodati kako bi to uradila sama.
• Ukoliko volite slaniju ili začinjeniju hranu, nikada začine nemojte dodavati pre nego istu probate.
• Ako nekome na zahtev dodajete so ili biber, uvek to uradite zajedno, čak i oako je osoba tražila samo jedno od ta dva.
• Ukoliko je korpica sa hlebom ispred vas, poslužite se prvi a onda istu ponudite osobi sa vaše desne strane.
• Ako želite da namažete nešto na hleb, nipošto to nemojte raditi preko čitavog komada nego otkinite parče veličine jednog zalogaja.
• Nije pristojno uzeti poslednje parče hleba, a da prethodno niste ponudili ostale.
• Nož i kašika postavljaju se sa desne strane tanjira, a viljuška sa leve. Drške pribora treba da budu  okrenute prema ivici stola, a oštrice prema tanjiru. Male kašike i viljuške za dezert nalaze se iznad tanjira, i to tako da njihova drška bude okrenuta ka desnoj ruci.
• Ukoliko imate više pribora pored tanjira, uvek najpre koristite one najudaljenije. Prvi par je za predjelo ili salatu, drugi za glavno jelo, a treći za dezert.
• Čaše se postavljaju desno od tanjira, po redosledu konzumiranja pića, s desna na levo.
• Viljuška se uvek koristi levom, a nož i kašika desnom rukom.
• Supa se ne srče, niti se cela kašika stavlja u usta. Supu treba „piti“ iz kašike.
• Tanjir sa supom se ne naginjite prema sebi, nego suprotno od sebe.
• Prstima se jedu: hleb, piletina, sendviči, voće i suvi kolači.
• Kosti se stavljaju na ivicu tanjira.
• Voće jedemo rukom. Trešnje i višnje se jedu kašičicom, a koštica se diskretno vraća u kašičicu i spušta u tanjir. Slično je i sa npr. maslinama.
• Ukoliko se pravi pauza u jelu, viljuška i nož se postave u obliku slova A, pri čemu treba voditi računa da oštrica noža bude okenuta ka tanjiru, kao i vrh viljuške.
• Ukoliko se koristi čačkalica, treba zakloniti usta rukom.
• Čaša za vino drži se desnom rukom za dršku. Vino nikada nemojte sipati više od polovine čaše.
• Ako vas neko nešto upita u trenutku kada ste hteli da uzmete gutljaj, vratite čašu na sto dok mu ne odgovorite.
• Ako pijete vino za vreme jela, obrišite usne salvetom i odložite viljušku i nož na tanjir.
• Ako ne želite da pijete vino, ponudu odbijte lakim pokretom ruke ili povucite čašu ka sebi.
• Kada završite sa jelom, viljuška i nož se postave jedno uz drugo i postave tako da vrhovi budu „na jedanaest sati“, a krajevi „na pet sati“.
• Nakon završenog obroka, salvet presavijte tako da zaprljani deo bude s unutrašnje strane i odložite s leve strane tanjira ili, ukoliko je tanjir već odnet, ispred sebe.

Ukoliko vam bonton nije blizak i sada se prvi put srećete sa nekim „pravilima“, sve ovo vam može delovati pomalo strogo, uštogljeno i odbojno. Ipak, dajte sebi šansu. Nakon što vam pravila lepog ponašanja pređu u naviku, otkrićete da su zapravo veoma smislena i privlačna. Jer kada poštujete druge, oni vam uzvraćaju na isti način. Na kraju, ako ne verujete nama, verujte Džeku Nikolsonu, dokazanom šarmeru i zavodniku, a on kaže: „Pustite damu da prođe. Ne otvarajte vrata bez kucanja. Ne dovikujte se i budite decentni. To su jednostavna pravila koja čine život ljepšim i boljim. Maniri znače i govore umesto vas. Pokazuju međusobno uvažavanje i poštovanje. Ono što očekujete od drugih, dajte im.“

Izvor: womenandwineserbia.com