Prvi beogradski šoping mol: Zanatski dom

Šoping mol u nas nije nikakva novotarija. U Beogradu je prvi otvoren 1. maja 1933. Zanatski dom, danas zgrada Radio Beograda, sagrađen je u modernističkom duhu, sa pročišćenom fasadom, po projektu Borka Nestorovića (1901.-1975.), tada 30 -togodišnjaka. Udruženje zanatlija osnovalo je 1911. Fond Zanatskog doma, a već sledeće godine kupljen je plac za izgradnju zdanja u kojem je trebalo da se smeste sve zanatske ustanove.

Godine 1914. godine, raznorodni zanatski fondovi prikupili su sredstva i započeli zidanje doma prema projektu arhitekte Danila Vladisavljevića iz 1912. godine. Međutim, Veliki rat i nepovoljni finansijski uslovi poremetili su te planove.

Kafana „Kod dva bela goluba“, otvorena 1841. godine. Vlasnika je Jovana Kujundžića. Rodonačelnik ove familije bio je Milan Kujundžić Aberdar, pesnik, državnik i dobrotvor, a jedan od izdanaka dr Vojislav, u istoriji Beograda je upisao kao zagovornik kremiranja i osnivač društva krematista „Oganj“. Kujundžići su u kupoprodajni ugovor metnuli i klauzulu da se figure golubova (kao omaž srušenoj kafani) nađu na fasadi novog zdanja…

Izgradnja šestospratne modernističke zgrade završena je za samo dve godine. Iznad lepog i upadljivog kružnog ulaza u zgradu nalaze se snažne i skladne figure majstora i kalfe ispred kojih stoji nakovanj. Ispred njih su alatke – klešta i makaze, a u pozadini je točak. U pitanju je kompozicija „Kovač“ vajara Nikole Lukačeka. Neki istoričari umetnosti i arhitekture ovu kompoziciju tumače simbolom zanatstva. No, na centralnom delu nakovnja, iznikao je nekako šestar, tipičan masonski simbol.

U ovom zdanju svoje mesto pronašli su hotel Grand, zanatski lokali, restorani, kancelarije i stanovi za iznajmljivanje, kao i bioskop Avala (ulaz iz Hilandarske). Hotel „Grand“ je za ono vreme bio prvoklasan u svakom pogledu. Sobe su bile sa toplom i hladnom vodom, telefonom i kupatilima, a postojalo je i centralno grejanje.

U ovoj zgradi nekada je bio bioskop „Avala“ u koji se ulazilo iz Hilandarske ulice. Neposredno posle II svetskog rata, bioskop se 1947. se seli u novopodignutu zgradu namenjena Beogradskom dramskom pozorištu.

Zanatski dom je projektovan u duhu arhitekture poznog modernizma i art dekoa. Koncipiran je kao ugaona građevina sa centralnim traktom kružne osnove i dva bočna krila duž ulica Hilandarske i Svetogorske. Odnos zalučenog centralnog i ravnih bočnih delova potenciran je središnjom dvostepenom kulom. Masivnost ugaonog dela zgrade olakšana je kolonadom u prizemlju i završnom spratu, kao i prizmatičnim lanternama (lampama), horizontalno povezanim otvorima na spratovima, kao i dekorativnim horizontalnim akcentima na parapetima i stubovima gornjih nivoa kule. Na na prvom spratu je „kamena sala“, veoma lepa i bogato uređena.

Ova zgrada je bila jedan od najmonumentalnijih objekata u arhitekturi Beograda između dva svetska rata. Zanatlije su ga zvale „Glavni dom“, a savremenici su stil zgrade opisivali kao „monumentalan“ i „moderan“. Prema nekim zapisima, i Tito je tu držao ilegalne sastanke.

Od 1947. ovo je zgrada Radio Beograda Beograd i njegova unutrašnjost adaptirana je za potrebe radio-stanice. Hotelske sobe i kancelarije pretvorene su u redakcijski prostor i u njih su se uselili novinari, u restoran u prizemlju smešteni su muzički i dramski studio, a u nekadašnjem bioskopu i danas je veliki muzički studio (šest). Poslednji podstanari koji su ovde stanovali napustili su zgradu 80-tuh XX veka.

Radio Beograd je s radom započeo još oktobra 1924. godine, kao deveta radio-stanica u Evropi. Bio je to Radio Beograd-Rakovica, deo radio-telegrafske stanice, u vlasništvu jedne francuske kompanije. Njoj je dopušteno da postavi radioelektičnu stanicu sa radio-telegrafsko-telefonskim aparatom, te da emituje tri puta nedeljno po jedan sat radio programa. U dogovoru sa ministarstva pošta i telegrafa Kraljevine SHS uvedena je naplata radio pretplateS. ignal za prepoznavanje predstavljalo je nekoliko prvih taktova pesme „Milkina kuća na kraju, oko njene kuće psi laju“, a njenim emitovanjem se i završavao program.

Autor teksta je Nenad M Perić / Belgrade Online, Foto: Narodni muzej