Prema najnovijim podacima Anketе o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku (RZS), stopa nezaposlenosti u Srbiji u četvrtom kvartalu 2024. godine porasla je na 8,6%.

Ovaj podatak otvara mnoga pitanja o stanju na tržištu rada, ali i o uzrocima i posledicama ove promene.

Koliko je stvarno pogođena nezaposlenost?

Broj zaposlenih lica u Srbiji u poslednjem kvartalu 2024. godine iznosio je 2.894.900, dok je broj nezaposlenih bio 273.100. U poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, broj zaposlenih povećao se za 50.700, dok je broj nezaposlenih smanjen za 11.600. Ove brojke mogu izgledati ohrabrujuće, ali pad broja nezaposlenih u poređenju sa 2023. godinom ne znači nužno da je tržište rada u potpunosti stabilno. S obzirom na to da je stopa nezaposlenosti porasla u poslednjem kvartalu, postavlja se pitanje šta uzrokuje ovu promenu.

Šta nam govori rast nezaposlenosti?

Iako su brojke u odnosu na prethodnu godinu povoljne, u četvrtom kvartalu 2024. godine došlo je do smanjenja broja zaposlenih za 28.600 lica, dok je broj nezaposlenih porastao za 16.000. Dodatno, broj stanovnika van radne snage povećao se za 6.300. Ovi podaci jasno ukazuju da se tržište rada suočava sa izazovima, posebno kada se uporede sa prethodnim kvartalom.

Stopa zaposlenosti i neformalne ekonomije

Stopa zaposlenosti u četvrtom kvartalu iznosila je 51,4%, što je povećanje za 1,1 procentni poen u odnosu na 2023. godinu. Ipak, rast zaposlenosti nije pratio isto takav rast u formalnoj ekonomiji. Stopa neformalne zaposlenosti ostala je visokih 11,9%, sa 48,5% zaposlenih u poljoprivredi i 6,8% u vanpoljoprivrednim sektorima. Ove brojke ukazuju na to da veliki broj ljudi i dalje radi „na crno“, što je ozbiljan problem za našu ekonomiju.

Kako da gledamo na ove brojke?

Iako broj zaposlenih raste, činjenica da je stopa nezaposlenosti porasla u poslednjem kvartalu 2024. godine može biti signal da tržište rada nije dovoljno fleksibilno i da postoje sektori u kojima su potrebne brže promene. Takođe, visoka stopa neformalne ekonomije može biti znak da ljudi nisu u mogućnosti da pronađu stabilna i sigurna zaposlenja u formalnom sektoru.

Koji su mogući uzroci i posledice?

Povećanje nezaposlenosti u četvrtom kvartalu može biti povezano sa sezonskim faktorima, promenama u potražnji za radnom snagom u određenim industrijama ili sa smanjenjem broja radnih mesta u državnim i privatnim preduzećima. Dodatno, smanjenje broja stanovnika van radne snage može značiti da mnogi ljudi jednostavno nisu aktivni na tržištu rada, bilo zbog edukacije, porodice ili ranije povučenih odluka.

Šta očekivati?

Ovi podaci ne ukazuju nužno na drastičan pad ekonomske aktivnosti. Tržište rada u Srbiji daleko je od savršenog.

Za poboljšanje zaposlenosti potrebno je ulagati u obrazovanje, obuke i podršku preduzetnicima, ali i smanjiti sivu ekonomiju.

Izvor: Danas.rs, Foto: Freepik