Ambrozija duž Ovčanskog puta ugrožava zdravlje građana

Duž Ovčanskog puta ambrozija buja u zapuštenim kanalima, pretvarajući komunalni nemar u ozbiljan zdravstveni problem za građane.

U zapuštenim kanalima duž Ovčanskog puta pronađena je ambrozija, najopasnija alergen biljka u Srbiji. Građani su zabrinuti. U otvorenim kanalskim mrežama, koje bi trebalo da služe za odvodnjavanje, danas se širi najopasnija alergen biljka u Srbiji, ambrozija. Građani su zabrinuti, a gradske službe, kao i mnogo puta do sada, ostaju bez odgovora i akcije.

Zapušteni kanali, rizik po zdravlje i imovinu

Dok Beograd ulaže u luksuzne projekte, najosnovniji problemi komunalne infrastrukture ostaju zaboravljeni. Otvoreni kišni kanali duž Ovčanskog puta zarasli su u rastinje, zapušeni otpadom i praktično nefunkcionalni. Njihova uloga je da odvode oborinske vode i spreče poplave. Trenutno su izvor opasnosti za ljude i saobraćaj.

Još veći problem postaje činjenica da se u tim kanalima nekontrolisano širi ambrozija, biljka čiji polen izaziva ozbiljne alergijske reakcije. Tokom letnjih meseci, koncentracija alergena u vazduhu rapidno raste, što naročito pogađa decu, astmatičare i hronične bolesnike.

Ambrozija nije samo korov, ona je simbol institucionalne pasivnosti. Njeno prisustvo u urbanom prostoru jasno govori da se površinama koje bi morale biti pod komunalnim nadzorom niko ne bavi mesecima. Ko je odgovoran što ambrozija buja tik uz prometnu saobraćajnicu?

Ambrozija, opasnost koju niko ne kontroliše

Pored kanalizacije i otpada, uočena je i ambrozija, korov koji izaziva jake alergije kod hiljada ljudi svake godine. Ova biljka, koja se nekontrolisano širi na zapuštenim površinama, direktno ugrožava zdravlje građana i dece.

Polenski prah ambrozije posebno je opasan tokom avgusta i septembra, kada dostiže visoku koncentraciju u vazduhu i može izazvati napade astme, zapaljenje disajnih puteva, crvenilo očiju i hronične tegobe.

Širenje ambrozije u neposrednoj blizini kuća, škola i frekventnih saobraćajnica, kao što je Ovčanski put, dodatno pogoršava problem jer su mu građani izloženi svakodnevno, na putu do posla, škole ili prodavnice.

Zabrinjava to što nema sistemske kontrole i suzbijanja ambrozije, iako su lokalne samouprave i gradske službe dužne da reaguju u skladu sa zakonskim obavezama. Građani s pravom postavljaju pitanje: ako se ne kontroliše ni ovako opasna i rasprostranjena biljka, šta se onda uopšte kontroliše?

Ambrozija nije više sezonski problem, ona je pokazatelj koliko duboko zanemarivanje komunalnih obaveza može narušiti svakodnevni život i zdravlje stanovnika Beograda.

Šta građani mogu da učine?

Građani mogu i treba da budu deo rešenja, kroz prijavljivanje rizičnih lokacija zaraženih ambrozijom. Svako ko uoči ambroziju na javnoj površini može to da prijavi komunalnim službama iliopštini. Takođe, podizanje svesti u zajednici je ključ. Deljenjem informacija, snimaka i fotografija ambrozije na društvenim mrežama, građani mogu izvršiti pritisak na institucije da reaguju. Udruženi, stanari jedne ulice ili naselja mogu zatražiti zajedničku akciju košenja i uklanjanja korova, a posebno ambrozije, čije širenje ne poznaje granice između parcela.

U borbi protiv ambrozije i komunalnog nemara potrebna je aktivna, informisana i povezana zajednica koja ne čeka na državne institucije, već sama preuzima inicijativu.

Grašani podsećaju nadležne na hitnu inspekciju kanala duž Ovčanskog puta, uklanjanje ambrozije, rastinja i otpada, kao i uvođenje redovnog održavanja tokom cele godine.

Zapuštenost nije nevidljiva, samo je predugo ignorisana

Snimci sa terena jasno pokazuju stanje, kanali su zarasli u korov i ambroziju. Vreme je za konkretnu akciju. Zdravlje, imovina i bezbednost građana ne mogu više čekati.