Odgovori na ne toliko česta, ali zanimljiva pitanja o avionima

Avioni su mnogima prava misterija. Kako funkcionišu, koja su nepisana pravila među posadom, šta sve u njima postoji osim putničke kabine?

U ovom tekstu rešili smo da vam damo odgovore na nekoliko, možda ne toliko često postavljanih, ali nama zabavnih pitanja koja su i nas kopkala.

Da li je moguće prevesti automobil avionom?

Da, moguće je, ali u većini slučajeva nije isplativo. Prenos vozila avionom do Amerike ili, na primer, Australije kompleksan je i skup. Vozila se ne tretiraju kao komad velikog predatog prtljaga, već kao kargo pošiljka, a cena transporta obračunava se na osnovu zapremine vozila.

Potrebno je imati sva originalna dokumenta o vlasništvu nad vozilom, dokumentaciju o samom vozilu, originalni račun sa datumom kupovine, punomoć za izvoz, dokaz o plaćenoj carini i razne druge podatke. Oni variraju u zavisnosti od prekookeanske države u koju planirate da transportujete automobil. Profesionalne usluge špeditera mogu vam značajno olakšati ovu proceduru.

U proseku, ova procedura košta nekoliko hiljada dolara i zato se ne isplati za većinu starijih polovnih automobila.

Kada uporedimo cenu i komplikovanost čitave procedure, sa tim koliko košta usluga parkiranja na aerodromu, dolazimo do zaključka da je lakše i znatno jeftinije ostaviti automobil na parkingu u Beogradu i po dolasku na drugi kontinent iznajmiti vozilo.

Kada se transport isplati?

Ukoliko se zvanično selite i ne planirate da automobil vraćate u Srbiju, kao i u slučajevima kada je vaše vozilo novo i skuplje, te planirate da ga po dolasku prodate ili vozite još mnogo godina.

Zašto piloti uvek jedu različitu hranu?

U mnogim avio-kompanijama na dužim letovima postoji jedno, naizgled čudno, pravilo – piloti ne smeju da jedu istu hranu na letu. Na taj način smanjuje se rizik od trovanja hranom, jer ako se jednom od njih nešto desi, male su šanse da će se i drugi pilot istovremeno otrovati ukoliko je jeo drugačiji obrok.

Da li su crne kutije zaista crne?

Ne, crna kutija je zapravo jarko narandžaste boje, kako bi bila jasno vidljiva u slučaju pada aviona. Ove kutije nastale su sredinom prošlog veka kako bi beležile aktivnosti u avionu i služile za lakše utvrđivanje uzroka nesreće ili kvara. U početku su imale traku, a danas su digitalizovane i u pojedinim slučajevima povezane sa kontrolorima leta na zemlji u realnom vremenu.

Crna boja u nazivu prirodno se nametnula jer se ove kutije povezuju, pre svega, sa nesrećama sa fatalnim ishodima.

Zašto su prozori u avionu zaobljeni?

Zaobljeni prozori bolje podnose pritisak tokom leta nego četvrtasti, te im ovaj oblik pruža duži životni vek.

Čemu služi rupica na prozoru?

Ako ste je nekada primetili, sigurno ste se zapitali čemu služi rupica koja se nalazi u okviru prozora. Ona ima veoma važnu ulogu. Svaki prozor sastoji se od tri sloja, a rupica služi da izjednači pritisak u središnjem delu i time smanji opterećenje spoljašnjeg sloja tokom leta.

Foto: Freepik

Koliko traje trenutno najduži let avionom?

Trenutno se najduži let avionom bez sletanja odvija između Singapura i Njujorka. Traje gotovo 19 sati, a ruta iznosi neverovatnih 15.349 kilometara.

Gde spava posada na dugim letovima?

U manjim avionima i na kraćim letovima članovi posade uglavnom spavaju na svojim sedištima, kao i putnici. Naravno, nije dopušteno da svi spavaju istovremeno, već uvek postoji jasan dogovor.

Pročitajte šta to putnicima nije dozvoljeno u avionu.

Međutim, avion Boeing 787 Dreamliner, koji uglavnom obavlja prekookeanske letove, ima skrivenu prostoriju smeštenu tik iznad putničke kabine, u kojoj se nalaze kreveti na kojima piloti i članovi posade mogu da se odmore tokom leta.

Zašto je hrana u avionu drugačijeg ukusa?

Ukoliko ste se nekada obradovali svom omiljenom jelu u avionu, a zatim shvatili da je bezukusno, ne brinite – problem nije ni u vama ni u kuvarima. Razlog leži u kombinaciji bioloških i situacionih faktora.

Pre svega, vazduh u avionu ima vlažnost od oko 12%, što je suvlje nego u nekim pustinjama, i nije nešto na šta su naša usta i receptori ukusa navikli. Pored toga, naučne studije su pokazale da doživljaj slane i slatke hrane slabi i do 30% na velikim visinama. Takođe, zbog promene pritiska često nam se zapuše nos i uši, a svi znamo koliko je hrana bljutava kada smo prehlađeni.

Nastavite da pratite Palilula.info za još korisnih saveta i zabavnih priča.

Foto: Freepik