Jova Ilić – pesnik, političar i domaćin sa Palilule
Jova Ilić bio je obrazovan čovek, liberal i nacionalni pesnik koji je sa Palilule branio srpske ideale i stvarao snažnu liriku 19. veka.
U sebi je objedinio političku hrabrost i poetsku osećajnost. Njegov rad obeležio je kulturni i javni život Beograda. Iznad svega, ostao je upamćen kao pesnik naroda.
Dobro obrazovanje i formiranje ideja
Jova Ilić rođen je kao Jovan Nikolić 1824. godine u Resniku kod Beograda. Rano je ostao bez oca, poreklom iz Niša. Majka se preudala za Iliju Ilića, koji mu je omogućio školovanje. U znak zahvalnosti, Jovan uzima prezime Ilić. Time započinje porodicu koja će ostaviti dubok trag u kulturi Srbije.
Gimnaziju je završio u Kragujevcu. Školovanje nastavlja na Liceju u Beogradu. Studirao je filozofiju u Eperješu i Beču. Već tada pokazuje snažne slovenofilske ideje. Isticao se slobodarskim stavovima u omladinskim krugovima.
U Beču dolazi pod uticaj Vuka Stefanovića Karadžića. Razvija veze sa slovenskim omladinskim pokretima u Evropi.
Povratak u Srbiju i politički angažman
Po povratku u Srbiju uključuje se u politički život. Učestvuje kao dobrovoljac u sukobima u Vojvodini 1848. godine. Bio je uz vojvodu Stevana Knićanina. Radio je kao profesor u Negotinu i Šapcu. Kasnije se vraća u Beograd i uključuje u rad državnih institucija. Na Svetoandrejskoj skupštini 1858. godine bio je sekretar. Taj događaj doveo je do promene dinastije u Srbiji.
Kasnije postaje ministar pravde tokom Namesništva. Bio je i član Državnog saveta do penzionisanja 1882. godine. Politiku je napustio bez kompromisa sa sopstvenim uverenjima. Ostao je dosledan liberalnim i nacionalnim idejama.
Kuća na Paliluli i Društvo za umetnost
Iako je imao visoku platu, živeo je skromno. Kupio je kuću na Paliluli, tadašnjem beogradskom predgrađu. U svom domu osniva „Društvo za umetnost“. Tu okuplja najumnije ljude svog vremena. U radu su mu pomagali sinovi Milutin, Dragutin, Vojislav i Žarko Ilić. Svi su kasnije postali značajna imena srpske kulture. Vrata njegove kuće bila su stalno otvorena. Novac je trošio na prijatelje i umetnike, ne na lični komfor.
Jova Ilić kao pesnik
Jova Ilić ostavio je brojne pesme snažnog nacionalnog naboja. Pisao je i satirične tekstove pod nazivom „Beogradsko ogledalo“. Kao profesor objavio je „Kratku istoriju Grka i Turaka“. Napisao je i „Pismenicu“, gramatički priručnik za učenike.
Njegova najpoznatija pesma je „Pastiri“. Pesma govori o tragičnoj ljubavi i nadmetanju na Kosmaju. Ilićeve pesme često su ličile na narodne. Inspiraciju je pronalazio u tradiciji i običajima. Pisao je i ljubavnu liriku blisku sevdalinkama. Njegovi stihovi bili su puni emocija i zanosa.
Na njegove pesme komponovali su Mokranjac, Binički i Jenko. Time je njegova poezija dobila i muzički život.
Porodica i poslednje godine
Jova Ilić bio je posvećen otac i učitelj svojoj deci. Njegov sin Dragutin isticao je očev presudan uticaj. Ipak, sudbina mu nije bila naklonjena. Nadživeo je gotovo svu svoju decu.
Pred kraj života radost mu je bila vožnja tramvajem kroz Beograd. Posmatrao je grad koji je voleo i kome je posvetio život.
Preminuo je 12. marta 1901. godine u 78. godini. Zahtevao je skromnu sahranu bez državne pomoći.
Na večni počinak ispratili su ga najugledniji ljudi Beograda. Jova Ilić ostao je simbol pesnika koji je živeo za narod.
Izvor: 011info
