Vir smrti – opasno mesto na Dunavu koje je gutalo Beograđane
“Vir smrti” je opasan rukavac Dunava koji je gutao najsiromašnije kupače. Za deceniju i po, više od 100 porodica izgubilo je svoje najmilije.
Riza Hasan je čuvao obalu da spreči nesreću, dok danas mesto prekrivaju mulj i beton, ostavljajući samo eho strašne istorije.
Rukavac Dunava, Foto: Kaldrma
Idiličan, ali smrtonosan rukavac
Tamo gde se završavala gradska vreva, iza beogradske Klanice i strugare Prometne banke, Dunav je skrivao svoje najmračnije lice. Na prvi pogled, rukavac deluje mirno, kao gorsko jezero, ušuškan visokim obalama i gustim vrbacima. Ali mirnoća je varka. Narod ga je prozvao “Vir smrti”. Rukavac je postao najfatalnija tačka Beograđana posle Velikog rata.
Opasne dubine
Nekada je tu bio kanal, a bageri su vadili pesak, ostavljajući rupe dublje od četiri metra. Voda do obale deluje plitko i privlači kupače. Samo nekoliko koraka dalje tlo nestaje. Voda prosto proguta čoveka i drži ga na dnu dok ga mrtvog ne izbaci na površinu.
Rukavac Dunava, Foto: Kaldrma
Stravična statistika
Za 15 godina posle rata, od 1918. do 1933., vir je u crno zavio više od 100 porodica. Žrtve su najčešće bili siromašni radnici i nevoljnici bez novca za sigurne plaže. Vir je gutao starce, mladiće, pa čak i decu. Upamćena je i šesnaestogodišnja devojka sa Karaburme, koja je nestala svega tri metra od obale.
Riza Hasan – straža nad rukavcem
Tih letnjih dana 1937. čuvar je bio Riza Hasan, rodom iz Paštrike kod Prizrena. Prihvatio je dužnost za dvadeset dinara dnevno, sa puškom dvocevkom i belim kečetom na glavi. Čuvao je obalu i sprečavao ljude da se približe opasnom mestu. Njegov povik “Ik!” upozoravao je kupače, a po potrebi je i pucao da spreči nesreću.
Beleg opasnosti
Hasan je najčešće motrio na jednu veliku ciglu pored vode. Ispod nje bila je smrtonosna rupa. Čuvao je rukavac i od greške niko nije bio pošteđen. Njegov poznanik, šesnaestogodišnji Aslan Zenan, takođe je stradao u Viru smrti.
Foto: Kaldrma
Lokacija danas
Danas bi lokacija bila u Vilinim vodama, između Pančevačkog mosta i Luke Beograd. “Vir smrti” više niko ne spominje. Pod slojevima mulja i betona ostao je samo eho Hasanovog povika. Ovo mesto podseća na cenu ljudske nepromišljenosti i trenutak besplatnog osveženja plaćen životom.
Izvor: Kaldrma.rs
