Zašto hrana poskupljuje dok su osnovni proizvodi jeftiniji?

Poljoprivreda i izazovi koje nosi 2025. godina: Budžet, protesti i rast cena hrane.

Zakonom o budžetu za 2025. godinu, poljoprivreda je dobila rekordnih 149,5 milijardi dinara, što čini 7,5 odsto ukupnih državnih prihoda. Iako se iznos sredstava namenjenih za subvencije čini impresivnim, jer gotovo 111,4 milijarde dinara ide za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, godina koja je za nama donosi brojne izazove. Nažalost, uprkos ovom budžetskom uvećanju, poljoprivrednici su nezadovoljni i godinu završavaju protestima, dok su cene hrane dostigle istorijske visine.

Pad proizvodnje i loši agrometeorološki uslovi

Poljoprivredni analitičari, Žarko Galetin, smatraju da je 2024. godina bila katastrofalna za srpsku poljoprivredu. Loši agrometeorološki uslovi, najtoplije leto zabeleženo do sada i minimalne padavine, dodatno su otežali situaciju. Rezultati popisa poljoprivrede pokazali su smanjenje korišćenog poljoprivrednog zemljišta za 6,5 odsto, dok je stočarstvo zabeležilo pad od 20 odsto po uslovnom grlu. Svinjarstvo je, pak, pretrpelo čak 32 procenta smanjenja. Ratarske kulture, osim pšenice, zabeležile su značajan podbačaj, sa padom od skoro 30 odsto kod kukuruza i čak 35 odsto kod soje. Slična situacija je bila i sa suncokretom i šećernom repom.

Zahvaljujući nepovoljnim vremenskim prilikama, stočarstvo se našlo u izuzetno lošoj poziciji, što je dodatno pogoršalo ekonomsku situaciju poljoprivrednika. Uprkos tome, cene primarnih poljoprivrednih proizvoda bile su relativno stabilne, dok su cene hrane u maloprodaji nastavile da rastu.

Subvencije i protesti poljoprivrednika

Iako je budžet za 2025. godinu najveći do sada, problem s našom poljoprivrednom politikom leži u tome što podsticaji nisu isplaćeni na vreme. Obećanja Vlade Srbije, koja su usledila nakon protesta poljoprivrednika u prošloj godini, realizuju se samo delimično i usporeno. Poljoprivrednici tvrde da je do decembra isplaćeno samo oko 50 odsto podsticaja za seme, iako je prethodno bilo obećano da će iznos subvencija biti smanjen sa 17.000 dinara po hektaru na 10.000 dinara, kako bi se novac isplatio što pre i pomogao proizvođačima da se izvuku iz dugova.

Globalna tržišta i rast cena hrane

Što se tiče cena hrane, situacija na globalnom tržištu takođe nije povoljna. FAO indeks hrane iz novembra 2024. godine dostigao je najviši nivo u poslednje dve godine. Iako su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, poput žitarica i uljarica, bile niže, prerađivači su koristili relativno jeftine inpute da bi povećali cene svojih proizvoda, dok su trgovci dodavali svoje marže. Sve to dovodi do toga da hrana postaje sve skuplja, dok su primarni poljoprivredni proizvodi uglavnom ostali na niskim cenama.

S obzirom na složene geopolitičke okolnosti, analitičari predviđaju da će 2025. godina doneti rast cena poljoprivrednih proizvoda. Žarko Galetin smatra da će geopolitičke tenzije i ekonomski sukobi među velikim svetskim silama poput SAD, Kine i Rusije stvoriti nestabilnosti na tržištu, što će uticati na rast cena.

Kontrola poljoprivrednih proizvoda i povratak s granice

Još jedan problem sa kojim se suočavaju srpski poljoprivrednici je nedostatak kontrole nad proizvodima na pijacama. Prema rečima Vesne Perinčić iz Republičke unije potrošača, kontrola kvaliteta poljoprivrednih proizvoda je minimalna, a nekontrolisano korišćenje pesticida i drugih tretmana dovodi do situacije da se proizvodi često vraćaju sa granica. To direktno utiče na sigurnost hrane i zdravlje potrošača.

Osim toga, u Srbiji nedostaje efikasna kontrola prodaje poljoprivrednih proizvoda, dok se tržište preplavljuje proizvodima sa sumnjivim tretmanima. Na primer, cena mleka na rafovima prodavnica uveliko premašuje otkupnu cenu, što izaziva nelogičnosti u ekonomiji poljoprivrede.

Globalni trendovi: Kakao poskupljuje, čokolada postaje luksuz

U 2024. godini, globalno tržište kakaoa suočava se s velikim problemima. Zbog slabog roda kakaoa i virusa koji je pogodio plantaže u najvećim proizvođačima, cene kakaoa na svetskim berzama dostigle su rekordne visine, što se odrazilo i na cenu čokolade u Srbiji. Cena čokolade porasla je za 32,8 odsto, dok su proizvodi u kategoriji “kakao i čokolada u prahu” poskupeli za 20 procenata. Ovaj trend, uz sve veće oscilacije na globalnom tržištu, stavlja konditore u nezavidan položaj, jer oni ne mogu izbeći poskupljenje svojih proizvoda.

Profesor Ekonomskog fakulteta, Slobodan Aćimović, ukazuje da berzanska priroda tržišta kakaoa izaziva velike oscilacije cena, što ima direktan uticaj na proizvođače čokolade. Konditori u Srbiji pokušavaju da ublaže uticaj ovih povećanja, ali s obzirom na globalne okolnosti, čini se da je ovo povećanje cena neizbežno.

Poljoprivreda pred velikim izazovima

Iako je 2025. godina donela najveći agrarni budžet u istoriji Srbije, poljoprivrednici i dalje suočavaju s nizom problema – od loših vremenskih uslova, smanjenog zemljišta, do neuplaćenih subvencija i visokih cena hrane. Potrebna su brza rešenja koja će omogućiti održivost srpske poljoprivrede i smanjiti socijalne i ekonomske napetosti koje poljoprivrednici osećaju. U isto vreme, izazovi na globalnom tržištu hrane, kao i povećanje cena sirovina poput kakaoa, dodatno pogoršavaju situaciju na domaćem tržištu.

Foto: Freepik