Da li Srbiji preti nova dužnička kriza?

Najnoviji finansijski pokazatelji pokreću pitanje da li Srbija ulazi u potencijalnu dužničku krizu i koliko je ekonomija izložena riziku.

Međunarodna investiciona pozicija (MIP) Srbije predstavlja razliku između strane finansijske aktive i pasive. Ovaj pokazatelj otkriva nivo spoljnog duga i ukupnu imovinu zemlje u inostranstvu. MIP omogućava bolje razumevanje finansijske stabilnosti i ekonomskog položaja Srbije.

Negativan MIP i promene u strukturi

Analiza za prvi deo 2024. godine pokazuje promene u MIP-u. Duško Bumbić navodi da je MIP postao još negativniji, uz izvesne pomake u strukturi aktive i pasive.

Na kraju trećeg kvartala 2024. godine, neto negativna MIP pozicija iznosila je 51,2 milijarde evra. To je povećanje od 1,1 milijardu evra u poređenju s krajem 2023. godine. Strane obaveze i dalje su značajno veće od finansijske aktive.

Ipak, udeo negativnog MIP-a u BDP-u smanjen je sa 66,6% na 63,6%. Ovo smanjenje ukazuje da je rast BDP-a ublažio porast spoljnog duga, što može da znači stabilizaciju.

Rast strane finansijske aktive

Strana finansijska aktiva Srbije porasla je za 5,5 milijardi evra u odnosu na 2023. godinu. Ukupna aktiva dostigla je nivo od 50,2 milijarde evra.

Najveći doprinos dao je rast deviznih rezervi. Rezerve su povećane za 3,4 milijarde evra i dostigle su nivo od 28,3 milijarde evra. Udeo deviznih rezervi sada iznosi 56,3% ukupne aktive, što pokazuje njihovu ključnu ulogu u finansijskoj stabilnosti zemlje.

Povećanje strane finansijske pasive

Strana finansijska pasiva porasla je za 6,6 milijardi evra i dostigla 101,4 milijarde evra. Najveći deo rasta odnosi se na strane direktne investicije (SDI).

SDI su povećane za 3,7 milijardi evra i sada iznose 58,6 milijardi evra. Ovaj rast pokazuje da investitori i dalje prepoznaju Srbiju kao privlačno tržište. Strane investicije mogu doneti napredak tehnologije i veći broj radnih mesta. Ipak, SDI dugoročno predstavljaju obaveze prema stranim kompanijama.

Rast državnog zaduženja

Država je povećala zaduženje kroz emisiju dugoročnih hartija od vrednosti. Udeo obaveza po ovom osnovu sada iznosi 10,5% ukupne pasive. Ovo je blagi rast u odnosu na prethodnu godinu. Veće oslanjanje na dugoročne obveznice može predstavljati rizik, jer ukazuje na rast zavisnosti od stranih kreditora.

Zaključak analize

Podaci pokazuju da Srbija beleži povećanje spoljnog duga. Ipak, rast deviznih rezervi i smanjenje udela MIP-a u BDP-u mogu ukazivati na početak stabilizacije.

Rast SDI jeste pozitivan znak, dok povećanje državnog zaduženja zahteva oprez. Srbija mora pažljivo balansirati između privlačenja investicija i održavanja stabilnog nivoa duga.

Razumevanje ove dinamike ključno je za donošenje politika koje će podržati ekonomski rast i smanjiti rizik finansijskih poremećaja.

Izvor: biznis.rs, Foto: Freepik