Realnost i očekivanja: Generacija Z i izazovi na tržištu rada

Tri četvrtine pripadnika generacije „Z“ smatra da prelazak iz škole na tržište rada veoma stresnim, očekuju da im početna plata na prvom poslu bude bar 90.000 dinara, a ne oklevaju da promene poslodavca ako nisu zadovoljni – pokazalo je istraživanje koje je sproveo Infostudov sajt „Startuj“. Čak 57 odsto ispitanika spremno je da razmotri odlazak iz Srbije. Da li su oni nova snaga koja tera poslodavce da se menjaju i postanu bolji?

Generacija Z obuhvata mlade rođene od sredine devedesetih godina prošlog veka pa do početka druge decenije 21. veka. Upravo oni polako preuzimaju tržište rada i to je je povod da se analizira njihov put od obrazovanja do zaposlenja.

Istraživanje koje je sproveo Infostudov sajt „Startuj“ obuhvatilo je 1.805 mladih u Srbiji i pokazalo da tri četvrtine njih smatra prelazak iz škole na tržište rada veoma stresnim.

Kao glavne razloge navode neodlučnost prilikom izbora zanimanja, nedostatak organizacionih veština i sumnju u ispravnost izbora studija. „To je jednačina sa tri nepoznate“, izjavila je za RTS Tatjana Vidaković iz Infostuda.

Prema ovom istraživanju, mladi očekuju da im početna plata bude oko 90.000 dinara, dok za nekoliko godina rada očekuju zarade od oko 172.000 dinara, što je značajno iznad republičkog proseka.

Realnost drugačija od očekivanja

Međutim, realnost je drugačija, jer prosečna plata diplomaca iznosi oko 72.000 dinara.

„Oni najverovatnije gledaju republički prosek i očekuju da će početno pristati na manje zarade, ali njihova očekivanja su ipak iznad onoga što trenutno ostvaruju u realnosti,“ napominje Tatjana Vidaković iz Infostuda.

Mladi takođe imaju specifične kriterijume pri izboru prvog posla.

Pored adekvatne finansijske kompenzacije, važni su im dobri međuljudski odnosi, balans između privatnog života i posla, kao i benefiti u skladu sa učinkom.

Generacija Z i izazovi

Generacija Z, koja je odrasla u eri interneta, društvenih mreža i stalnih tehnoloških inovacija, suočava se sa brojnim izazovima, ali i kritikama da ne ulažu dovoljno truda u sticanje novih veština i proširivanje svog znanja. Mnogi stariji smatraju da mladi žele brzi napredak, ali da nisu spremni da ulažu u stvaranje temelja za taj napredak kroz obrazovanje i usavršavanje.

Jedan od razloga za ovakav stav može biti ubrzani tempo života i rada u digitalnom okruženju. Tehnologija je omogućila brži pristup informacijama i brz napredak u karijeri, ali istovremeno je dovela do stava da tradicionalno obrazovanje i učenje više nisu od ključne važnosti. Mnogi mladi smatraju da im digitalne platforme i internet mogu pružiti sve što im je potrebno za napredovanje, zbog čega obrazovanje počinje da se doživljava kao nešto “zastarelo” i “nepotrebno”. U vremenu kada su svi na mrežama, kada se informacije brzo menjaju, i kada tehnologija omogućava da dođemo do novih veština bez formalnog obrazovanja, motivacija za upisivanje na fakultet ili dodatne kurseve može biti slabija.

Međutim, ovaj pogled ne uzima u obzir ključne prednosti formalnog obrazovanja, kao što su razvoj kritičkog mišljenja, sposobnost rešavanja kompleksnih problema i sticanje dubljih veština koje nisu uvek dostupne na internetu. Usmeravanje mladih ka sticanju praktičnih veština kroz formalno obrazovanje i stručno usavršavanje i dalje je temelj koji omogućava da se izgrade karijere na dugoročnom nivou.

Izbegavanje izazova: Udobnost ili realnost?

Mladi žele odgovorne pozicije i napredovanje, ali se smatra da nisu spremni da se nose sa stresom, nesigurnostima i zahtevima koje te pozicije sa sobom donose. Često se ističe da mladi radije biraju “udobnost” nižih, manje odgovornih pozicija, gde nisu suočeni sa težim odlukama i menadžerskim izazovima.

Ovakav stav može biti posledica novih radnih normi koje se razvijaju u digitalnoj eri. Mnogi poslovi danas omogućavaju veću fleksibilnost, a rad na daljinu postao je standard. To može dovesti do veće želje za balansiranjem profesionalnog i privatnog života, što ponekad znači izbegavanje izazova koji bi dolazili sa visokim liderstvom ili stresnim radnim okruženjima.

Problemi sa interpersonalnim veštinama

Jedan od izazova sa kojima se mladi suočavaju je i nedostatak razvijenih međuljudskih veština. Generacija Z je odrasla u digitalnom okruženju, gde se komunikacija uglavnom bazira na tekstovima, e-mailovima i društvenim mrežama, a lični susreti i razgovori su postali ređi. Takav način komunikacije može negativno uticati na sposobnost da se uspostave efikasni odnosi sa kolegama i nadređenima u radnoj sredini. Stariji često smatraju da mladi ne umeju da se snađu u radnom okruženju koje zahteva neposrednu komunikaciju i rešavanje konflikata, što se vidi kao nedostatak u njihovoj radnoj etici.

Nesklad između obrazovanja i tržišta rada

Pored toga, mnogi smatraju da mladi nisu dovoljno pripremljeni za izazove tržišta rada, iako imaju visoko obrazovanje i diplome. Kritike se najčešće odnose na nesklad između obrazovnog sistema i realnih potreba tržišta rada. Dok fakulteti i visoke škole nude obrazovanje koje je više teoretskog karaktera, tržište rada zahteva praktične veštine koje nisu uvek deo kurikuluma. Mnogi mladi izlaze iz obrazovnog sistema sa diplomama, ali bez konkretnih veština koje bi ih činile konkurentnim na tržištu.

Izazovi tržišta rada: Veća konkurencija i viši životni troškovi

Pored obrazovnih izazova, mladi se suočavaju i sa realnim životnim problemima, koji mogu otežati njihov napredak. Na tržištu rada danas je mnogo teže pronaći stabilan posao nego što je to bilo prethodnim generacijama. Takođe, visoki životni troškovi, inflacija i nesigurnost u pogledu karijere samo dodatno komplikuju situaciju. Mladi ljudi često imaju veće teškoće u postizanju financijske nezavisnosti, dok im istovremeno ostaje manje prostora za lični razvoj i obrazovanje, jer moraju da se nose sa osnovnim životnim pitanjima.

Zaključak: Razumevanje izazova mladih i podrška u njihovom razvoju

Važno je da se razume da se izazovi sa kojima se danas suočavaju mladi, naročito pripadnici Generacije Z, značajno razlikuju od onih sa kojima su se suočavale prethodne generacije. Usmeravanje na brzi napredak kroz tehnologiju i želja za fleksibilnim radnim uslovima ne znači nužno da mladi nisu ambiciozni ili motivisani. S obzirom na sve izazove s kojima se suočavaju, od digitalne pismenosti do tržišta rada koje se stalno menja, važno je da se ne posmatraju samo kroz negativne stereotipe.

Svi ovi izazovi pokazuju koliko je važno pružiti mladima podršku u sticanju potrebnih veština i prilagođavanju na tržište rada. Umesto da se kritikuju, trebamo stvoriti okruženje koje omogućava mladima da se razvijaju, usmeravajući ih ka učenju, sticanju novih iskustava i profesionalnom usavršavanju. Generacija Z, poput prethodnih generacija, treba priliku da se suoči sa izazovima i da uči iz svojih grešaka, kako bi postala spremna da preuzme odgovornost za svoju budućnost.

Izvor: rts.rs/Palilula.info, Foto: Freepik