Bobičasto voće i pozitivni učinci na zdravlje

Bliži se lepo vreme, a s njim i veći izbor voća na pijacama. Bobičasto voće je ono koje većina nas s nestrpljenjem očekuje i verojatno ne postoji niko ko ne obožava barem jednu vrstu ovog zdravog voća.

U bobičasto voće ubrajamo: maline, kupine, borovnice, ribizle, brusnice, jagode, aroniju i drugo.

Ono što je zajedničko svim vrstama bobičastog voća je bogatstvo flavonoidima, antioksidativnim spojevima koji deluju protiv staničnih oštećenja. U nastavku članka pronađite zanimljive informacije o raznim vrstama bobičastog voća.

Što su flavonoidi?

Flavonoidi su spojevi koji imaju funkciju antioksidansa. Štite voće od delovanja slobodnih radikala, kao što to u našem organizmu čine npr. vitamin C i E. Smatra se da tim antioksidativnim mehanizmom flavonoidi pomažu i u očuvanju našeg zdravlja.

Poslednjih godina se provode brojna istraživanja vezana za povoljan učinak flavonoida. Ono u čemu su privukli najviše pažnje je prevencija kardiovaskularnih i zloćudnih oboljenja.

Pokazali su se povoljnima u prevenciji kroničnih bolesti poput bolesti srca. Osim toga, djeluju povoljno i na zdravlje živčanog sustava, posebno mozga.

“Kliničke studije sprovedene na zdravim ispitanicima i na dijabetičarima, pušačima, ljudima s visokim krvnim pritiskomi holesterolom, pokazuju da konzumacija bobičastog voća dovodi do smanjenja rizičnih faktora za razvoj bolesti srca i vaskularnog sistema“, ističu američki naučnici u Oklahomi.

Bobičasto voće

Postoji mnogo vrsta bobičastog voća, a u nastavku pročitajte nešto o:

• malinama,
• kupinama,
• borovnicama,
• ribizlama,
• brusnicama,
• jagodama.

Maline (lat. Rubus idaeus)

Ono što je manje poznato je da se u lekovite svrhe koriste i plod i list maline koji su bogati vitaminima A i C. Osim vitaminom C kao moćnim antioksidansom, maline su bogate i vitaminima B, vitaminom E i brojnim mineralima.

Foto: Photospin

Maline blagotvorno deluju na sluznicu želuca i creva jer su izvor dijetalnih vlakana.

Preporučuju se kod lečenja proliva, pogotovo kod male dece u obliku sirupa. Pokazale su se kao odličan izbor, kao voće, kod dijabetičara.

Neka istraživanja su potvrdila lekovita svojstva malina u prevenciji, ali i lečenju zloćudnih bolesti. Sadrže elaginsku kiselinu za koju se smatra da deluje preventivno na stanična oštećenja.

Kupine (lat. Rubus fruticosus)

Od delova kupine, u prehrani se koriste list, koren i plod. Kupina, kao i svo ostalo bobičasto voće, sadrži elaginsku kiselinu, ali u manjoj količini nego malina.

Deluje blagotvorno na probavne organe za šta se koristi u obliku čaja od njenog lišća.

Bogata je:

• gvožđem,
• kalcijumom,
• magnezijumom,
• vitaminima C i A.

Od davnina je poznato da se kupinov sok i vino koristi za lečenje anemije i poboljšanje imuniteta. Preporučuje se i za regulaciju krvnog pritiska i poboljšanje cirkulacije.

Borovnice (lat. Vaccinium myrtillus)

Borovnice su bogate pigmentima antocijaninima od kojih i potječe njihova boja. Isto tako, sadrže i pektin koji prirodno smanjuje holesterol u krvi.

Zajedničko delovanje flavonoida, antocijanina i vitamina C kao antioksidanasa ukazuje na povoljno delovanje borovnica u borbi protiv malignih bolesti.

Manje je poznato da i listovi borovnica imaju lekovita svojstva i imaju blagotvorno delovanje kod probavnih smetnji, šećerne bolesti i infekcija mokraćnih kanala.

Ribizla (lat. Ribes)

Razlikujemo crnu i crvenu ribizlu. Crnu ribizlu uz flavonoide, sadrži i terpene, tanine i vitamin C.

Uz lekovita svojstva ploda, koriste se i lekovita svojstva listova (čaj). Koristi se kod probavnih tegoba (proliv, opstipacije) i Chronove bolesti.

Foto: Photospin

Semenke unutar plodova crne ribizle sadrže gama – linolensku kiselinu koja povoljno deluje na psorijazu i predmenstrualni sindrom. Imaju dobro delovanje u obliku gela kod tegoba reumatoidnog artritisa i osteoartritisa.

Crvena boja crvene ribizle potiče od karotenoida koji služe organizmu za stvaranje vitamina A. Crvena ribizla bogat je:

• vitaminom C,
• vitaminom K,
• mineralima: kalijumom, natrijumom, fosforom, magnezijumom, gvožđem.

Lišće crvene ribizle koristi se u obliku čaja za lečenje tegoba jetre, a koren kod lečenja smetnji mokraćnih puteva.

Brusnice (lat. Vaccinium vitis-idaea)

Sok i čaj brusnice se od davnina koriste za ublažavanje tegoba mokraćnih puteva. Otkriveno je da se u brusnici nalazi hemijski spoj koji utiče na vezanje bakterije Escherichia coli, najčešćeg uzročnika mokraćnih infekcija i tako onemogućuje njeno prianjanje za sluznicu mokraćnih kanala.

Neka istraživanja pokazuju i da ekstrakti brusnice mogu delovati protiv infekcija bakterijom Helicobacter pylori, ističu stručnjaci sa naučnog portala Healthline.

Danas je moguće kupiti tablete ili kapsule koje sadrže ekstrakt brusnice, a njihovom redovnom upotrebom se može značajno smanjiti broj bakterija i kod već postojećih infekcija.

Sok od brusnica se pokazao delotvoran kod prirodnog regulisanja nivoa holesterola i šećera u krvi.

Jagode (lat. Fragaria vesca)

Šumske jagode sadrže:

• vitamin C, B1 i B2,
• gvožđe,
• bakar,
• kalijum.

Foto: Photospin

Jagoda jača vezivno tkivo, štiti zglobove, čini kožu mlađom i održava elastičnost krvnih sudova. Plod šumske jagode je dobar u sprečavanju ateroskleroze i prevencije visokog krvnog pritiska.

Obične jagode u plodu sadržavaju oko 90 posto vode, ali i brojne vitamine, minerale i antioksidanse.

Osim toga, sadrže:

• antocijanine – koji ih štite tokom sazrevanja,
• katehine – koji deluju antibakterijski,
• folnu kiselinu – važna za stvaranje krvnih stanica,
• kalijum – koji potiče diuretičko delovanje,
• mangan – nedostatak izaziva umor, razdražljivost i bolove u zglobovima i mišićima.

Svakodnevna ili barem učestala konzumacija jagoda pomaže u uništavanju slobodnih radikala, štetnih produkata našeg organizma.

Deluju antibakterijski zbog delovanja katehina. Prirodni su diuretik jer sadrže kalijum, a time su i blagi antihipertenziv.

Izvor: krenizdravo.hr