Dragan Maksimović Maksa bio je legendarni srpski glumac sa više od 60 ostvarenih uloga na filmu i u pozorištu.Njegovu bogatu karijeru i život tragično je prekinuo brutalan napad neonacista na Zelenom vencu.

Biografija i rani počeci velikog glumca

Dragan Maksimović je rođen 7. februara 1953. godine u Podujevu. Tokom života ostavio je neizbrisiv trag u kulturnom životu Beograda i cele bivše Jugoslavije.

Tragičan napad na Zelenom vencu

Grupa neonacističkih huligana pretukla je Maksimovića u novembru 2000. godine. Napad se dogodio na beogradskom Zelenom vencu dok je glumac mirno čekao svoj autobus. Huligani su divljački nasrnuli na njega jer su pogrešno verovali da je Rom. Maksimović je pretrpeo teške povrede od kojih se nažalost nikada nije oporavio. Poznati glumac preminuo je dva meseca kasnije od posledica ovog svirepog čina. Za smrt Dragana Maksimovića Makse do danas niko pravno nije odgovarao. Tokom boravka u bolnici, Maksimović je plemenito odbio da identifikuje napadače. Svojim kolegama je tada poručio da ne želi da se tim mladim ljudima sudi.

Sećanje na Maksu i spomen obeležja

Na inicijativu reditelja Gorana Markovića postavljena je spomen-ploča 2006. godine. Ovo obeležje se nalazi na mestu gde je glumac brutalno pretučen. Takođe, jedna ulica u beogradskom naselju Višnjička Banja danas ponosno nosi njegovo ime. Na taj način čuva se trajno sećanje na ovog velikog umetnika.

Najpoznatije filmske uloge

Dragan Maksimović je ostvario neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji kroz kultne uloge. Publiku je osvojio likom Miše u dirljivom filmu „Petrijin venac“. U kultnom ostvarenju „Crni bombarder“ pamtimo ga po maestralnoj ulozi Psiha. Njegov lik je u zatvorskoj ćeliji delio duboke i mudre savete. Duh slobode hipi generacije sjajno je prikazao u filmu „Mi nismo anđeli“. Nezaboravnu ulogu profesora Petra ostvario je u ratnoj drami „Lepa sela lepo gore“.

Kolege o Draganu Maksimoviću

Ljudi koji su blisko sarađivali sa Maksimovićem opisuju ga kao veoma povučenog. Reditelj Srđan Dragojević istakao je da je Maksa bio prirodno introvertan čovek. Uprkos povučenosti, Maksimović je uvek zračio posebnom energijom na sceni i van nje. Ljudi su iskreno voleli da razgovaraju sa njim i pažljivo ga slušaju.

Bogata karijera u pozorištu

Tokom tri decenije rada glumac je ostvario preko 60 uloga. Svoju bogatu karijeru započeo je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1971. godine. Debitovao je ulogom Vojnika u predstavi „Majka Hrabrost i njena deca“.

Na sceni ovog prestižnog teatra ostvario je brojne veoma zapažene uloge:

• „Sarajevski atentat“ gde je tumačio Nedeljka Čabrinovića.
• „Mandragola“ u kojoj je igrao lik Fra Bepa.
• „Britanik“ gde je oživeo lik rimskog cara Nerona.
• „Lenjin, Staljin, Trocki“ u ulozi Genriha Grigorijeviča Jagode.
• „Kosovska hronika“ u kojoj je glumio lik Avdule.
• „Ribarske svađe“ gde je publici predstavio lik Bepa.
• „Kraj partije“ u kojoj je igrao upečatljivog Hama.

Takođe je igrao u komadima „Poslednja potera za zlatom“ i „Suđenje gospođi Bovari“. Publika ga pamti i po predstavama „Mesec dana na selu“ i „Dugo putovanje u noć“.

Večna opomena za domaće društvo

Tragična smrt poznatog glumca postala je večni simbol borbe protiv rasizma i neonacizma. Svake godine javnost se iznova seća ovog strašnog i besmislenog zločina. Iza Dragana Maksimovića ostala su njegova besmrtna umetnička dela. Publika će ga zauvek pamtiti kroz uloge, dok njegova sudbina ostaje velika opomena.