Najveću bitku za Beograd u istoriji odlučilo je – loše vreme

Bitka za Beograd 1717. godine, vođena između snaga Habsburške monarhije i Osmanskog carstva, jedna je od najdramatičnijih epizoda u istoriji grada.

U trenutku kada su Austrijanci bili opkoljeni i na ivici poraza, ishod je neočekivano preokrenula gusta magla koja se spustila na bojište. Pod vođstvom Eugena Savojskog, austrijska vojska izvojevala je odlučujuću pobedu. Ova bitka označila je kraj osmanske vlasti u Beogradu i početak kratkotrajne Kraljevine Srbije pod austrijskom upravom. Ipak, niz misterioznih smrti najvažnijih ličnosti tog perioda pokrenuo je pitanje, da li je ova pobeda bila samo rezultat vojne strategije, ili i nečeg mnogo mračnijeg?

U noći između 15. i 16. avgusta 1717. godine

Vođena je jedna od najkrvavijih i najneobičnijih bitaka u istoriji Beograda. Ishod sukoba između dve vekovne sile, sa više od 300.000 vojnika, odlučila je magla. Tog 15.avgusta, sa zalaskom sunca, gasile su se i poslednje nade vojnika Svetog rimskog carstva, da će dočekati jutro.

Propali planovi austrijske vojske

Iskrcavanje austrijskih trupa, koje su dva meseca ranije kod Višnjice prešle Dunav i preko Mirijeva i Vračara započele sa opsadom beogradske tvrđave, zašavši neprijatelju iza leđa, nisu donele očekivane rezultate.

Austrijski vojni stratezi su predviđali da će osvajanje tvrđave, čija posada nije brojala više od 30.000 ljudi, biti rutinski posao. Razlog njihovog optimizma bila je vojna sila sačinjena od blizu 80 bataljona sa oko 80.000 pešadinaca i preko 30.000 konjanika, u čijem sastavu je delovalo i 6.000 srpskih ratnika iz tzv. pomoćnog odreda kojim su, između ostalih, komandovali Vuk Isaković, Staniša Marković Mlatišuma i Teodor Prodanović Čupić, koga je narodna pesma zapamtila kao Kapetana Čupu.

Mapa iz XVIII veka koja detaljno prikazuje položaje zaraćenih imperija u Beogradu

Eugen Savojski – adut Habzburške monarhije

Ipak, najveći adut carske vojske bio je Eugen Savojski, najuspešniji evropski vojskovođa u tom trenutku, pa se predviđalo da će tvrđava biti osvojena već nakon nekoliko nedelja.

Međutim, beskrajni dani ispunjeni nesnosnim vrućinama, koje su smenjivali kišni periodi, otežavali su opsadu koja je između ostalog podrazumevala i naporne radove na kopanju rovova, izgradnju grudobrana i reduta, kao i učestvovanje u neprestanim čarkama sa turskim odredima, koji su munjevitim izletanjima iz tvrđave zadavali velike gubitke najisturenijim redovima Austrijanaca.

Neizdrživi uslovi i tursko pojačanje

Sve ovo potrajalo je do prvih dana avgusta kada su se iz pravca carigradskog druma zaviorile turske zastave i kada je pred Beograd došao veliki vezir Halil-paša sa 200.000 vojnika, nakon čega su Austrijanci izgubili svaku nadu.

Opsedajući zidine beogradske tvrđave, oni su se odjednom i sami našli u obruču, stešnjeni između snaga u tvrđavi i Halil-pašinih trupa koje su ih opkolile sa leđa.

U tim trenucima gotovo niko u redovima Eugena Savojskog nije verovao u pozitivan ishod bitke. Niko, osim samog vojskovođe.

Sudar austrijske i turske konjice: sudeći po geografiji i perspektivi grada u pozadini, ovaj deo bitke se odvijao negde na današnjem Topčiderskom brdu

Verom protiv beznađa

Dok su ostali predlagali predaju, Savojski je tvrdio da će Beograd uskoro biti u hrišćanskim rukama. Oslanjao se na saveznika koji mu je pomogao i kod Petrovaradina, prirodu.

Pomoć s neba: Bitka kod Petrovaradina

Godinu dana ranije Car Karlo VI pokrenuo je veliku vojnu kampanju da isteruje Turke iz južnih krajeva. U avgustu 1716. kod Petrovaradina, austrijska vojska je pobedila znatno brojniju vojsku Damata Ali-paše. Presudni trenutak bila je iznenadna oluja. Zbunila je Turke, a Austrijanci su iskoristili priliku i izvršili snažan kontranapad. Bitka je dobijena. Pre početka borbe, Savojski je naredio da se pred vojskom nosi ikona Bogorodice.

Napad pod okriljem magle

Veče pred odlučujuću bitku za Beograd, Savojski je okupio generale. Naredio je da se vojska brzo postavi u formaciju za napad. Oficiri su bili zatečeni, ali u zoru 16. avgusta, Austrijanci su zauzeli položaje. Tada se spustila gusta magla koja je potpuno zbunila turske trupe. Bitka je trajala oko pet sati. Poginulo je oko 13.000 Turaka i 2.000 Austrijanaca. Zarobljeno je više od 5.000 turskih vojnika.

Požarevački mir i Kraljevina Srbija

Jula 1718. potpisan je Požarevački mir. Time je osnovana Kraljevina Srbija pod austrijskim protektoratom, koja je trajala 22 godine. Mnogi ne znaju da je, pored srednjovekovne i Srbije Obrenovića i Karađorđevića, postojala i ova kraljevina početkom 18. veka.

Zastava Kraljevine Srbije nastale pod austrijskim protektoratom, koja je trajala 22 godine

Mistična strana Savojskog

Eugen Savojski, prema nekim biografima, imao je sklonosti ka mističnom i onostranom. Zbog toga su okolnosti njegovih pobeda delovale neobično.

Kapija na Kalemegdanu ostala iz vremena austrijske vladavine gradom nakon pobede nad Turcima na razglednici iz 1930. godine. Osim ove kapije u Beogradu danas postoji samo još jedan graditeljski trag ovog doba: omanja zgrada u Dušanovoj ulici na Dorćolu koja se smatra najstarijim poznatim zdanjem u gradu

Misteriozne smrti velikodostojnika

Zanimljivo je da su skoro svi velikaši Kraljevine Srbije umrli u kratkom roku. Prvo Karlo Ruzini (1735), zatim Savojski (1736), pa Karl Aleksandar od Virtemberga (1737). Svi su umrli od gušenja.

Kasnije je pogubljen i Nikola Doksat de Moret, obnovitelj beogradske tvrđave, a zatim i sam Car Karlo VI, takođe od gušenja.

Njegove poslednje reči bile su: „Umirem. Davi me Beograd koji mi sedi na grudima.“

Zagonetka nesvetog pakta

Da li su ove smrti slučajnost, ili su bili deo nekakvog nesvetog pakta, pitanje je koje postavlja autor romana Kal juga.

Izvor: kaldrma.rs, Autor: Mladen Milosavljević, istoričar