Kako pobediti karijes: Vodič za sve uzraste
Jedna od najrasprostranjenijih bolesti na svetu ne počinje bolom. Počinje navikom.
Karijes je toliko čest da ga mnogi više ne doživljavaju kao bolest nego kao neminovnost. Nešto što se desi, što se popuni kod zubara i što se zaboravi do sledeće posete. No stomatolozi godinama upozoravaju da je upravo taj odnos prema karijesu jedan od glavnih razloga zašto karijes kod dece i odraslih i dalje ostaje vodeći javnozdravstveni problem u Srbiji i regionu.
Kako karijes nastaje i zašto je podmukao
Karijes nastaje kada bakterije u ustima razgrađuju šećere iz hrane i pritom proizvode kiseline koje napadaju zubnu gleđ. Proces je spor, gotovo nečujani upravo zato opasan. U ranim fazama karijes nema simptoma. Nema bola, nema vidljivih promena koje bi nas alarmirale. Do trenutka kada osetimo nelagodu ili osetljivost na slatko i hladno, oštećenje je već odmaklo više nego što bismo želeli.
Gleđ je najtvrđa supstanca u ljudskom telu ali jednom oštećena, ne može se obnoviti sama od sebe. Zato je prevencija jedini pravi odgovor.
Deca i karijes: problem koji počinje ranije nego mislimo
Jedan od najrasprostranjenijih mitova je da mlečni zubi ne zahtevaju ozbiljnu zaštitu jer ionako ispadaju. Ova greška skupo košta doslovno i zdravstveno. Karijes na mlečnom zubu može se proširiti na susedne zube, uzrokovati infekciju i bol koji utiče na ishranu, govor i razvoj deteta, a u nekim slučajevima komplikovati i razvoj stalnih zuba ispod njega.
Karijes kod dece najčešće nastaje kombinacijom slatkiša, nedovoljnog pranja zuba i retkih poseta stomatologu. Roditelji imaju ključnu ulogu: zubna higijena počinje čišćenjem desni i prvog zuba, dakle, mnogo pre nego što dete može samo da drži četkicu. Pedijatri i stomatolozi preporučuju prvu stomatološku posetu do prvog rođendana.
Odrasli nisu imuni, naprotiv
Česta zabluda je da su karijes i loši zubi problem detinjstva koji se rešava s godinama. No karijes kod odraslih ima svoje specifičnosti koje ga čine jednako, a ponekad i više, problematičnim. Suva usta kao nuspojava lekova, recesija desni koja otkriva korene zuba, povećan unos kisele hrane i kafe, stres koji povećava šećer u krvi i slabi imunitet, sve su to faktori koji odraslim osobama povećavaju rizik od karijesa.
Dodajmo tome da odrasli ređe idu kod stomatologa nego deca, jer ne postoji sistem redovnih sistematskih pregleda koji bi ih automatski usmeravao na kontrole. Mnogi čekaju bol, a bol znači da je proces već uznapredovao.
Prevencija je jeftinija od lečenja u svakom smislu
Redovno pranje zuba, dva puta dnevno, dve minute, sa pastom s fluorom, ostaje temelj zaštite. Uz to, korišćenje konca ili interdentalnih četkica uklanja naslage iz mesta gde četkica ne dopire. Ograničavanje šećera, posebno između obroka, smanjuje učestalost kiselih napada na gleđ. I naravno: redovne kontrole kod stomatologa, minimum dva puta godišnje, omogućavaju da se karijes uhvati u ranoj fazi, kad je lečenje jednostavno, brzo i cenovano pristupačno.
Lokalni timovi stomatologa na Paliluli i širom Beograda sve češće nude i preventivne programe, pečatiranja, lakiranje fluorom i edukativne posete koje zubarsku stolicu pretvaraju iz mesta straha u rutinu.
Karijes nije sudbina. On je rezultat navika, i može se promeniti navikama. Bilo da se radi o detetu koje upravo dobija prve zube ili o odrasloj osobi koja godinama odlaže odlazak stomatologu, poruka je ista: počnite danas, jer svaki dan čekanja znači još malo više posla za zubarsku bušilicu i još malo manje zdrave gleđi.
Autor: Velibor Živkov, Foto: Gemini
