Ada Huja pod opsadom splavova: Ekološki rizici i vizuelni haos

Ada Huja pod opsadom splavova: umesto da bude zaštićena kao prirodna oaza u srcu Beograda, ova ugrožena zelena zona postaje sledeća žrtva neplanskog urbanizma i nesuvislih gradskih odluka.

Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, sproveo je prošle godine ambiciozan plan uklanjanja nelegalnih splavova sa Savskog keja na Novom Beogradu. Umesto da uredi obale Save i trajno reši pitanje nelegalnih splavova, gradonačelnik Aleksandar Šapić je problem samo premestio.

Splavovi sada ugrožavaju jedna od poslednjih prirodnih zona u Beogradu, Adu Huju.

Uklanjanje splavova sa Savskog keja

Tokom 2024. godine, Šapić je najavio da će svi splavovi u Beogradu biti premešteni na određene pozicije. Gradske vlasti, predvođene Aleksandrom Šapićem, odlučile su da uklone nelegalne objekte sa Savskog šetališta a mnogi su pronašli novo mesto na Ada Huji, na Dunavu.

Ovo nije uređenje, ovo je gurnut problem pod tepih

Uklanjanje splavova sa Savskog keja je bio dobar korak. Ali njihovo premeštanje, bez plana, dozvola i infrastrukture, loš je izgovor za pravo rešenje. Šapić nije rešio problem, samo ga je prebacio onima koji ga nisu pravili.

Ada Huja nije beton, već priroda koju treba očuvati

Ada Huja godinama pokušava da se transformiše u park prirode i javni prostor. Postavljanjem splavova, ovaj prostor gubi svoj potencijal. Buka, otpad, zagađenje i vizuelni haos dolaze kao neželjeni prtljag danonoćnog provoda. Splavovi na Adi Huji pretvorili su obalu u pravo ruglo, neki su već potonuli, drugi napušteni, a svi zajedno narušavaju prirodni ambijent i bezbednost.

Ko misli da splav može biti turistička atrakcija?

Karaburma ne želi noćni haos iz blokova

Meštani ovog kraja već izražavaju zabrinutost. Napominju da je ovaj kraj gde su stambene zone, porodična naselja a ne mesta za alkohol, muziku do jutra i divlje parkiranje.

Šta se dešava sa planiranjem grada u interesu građana, a ne splavarskog lobija?

Ekološki izazovi: Zagađenje na novoj adresi

Ova situacija izaziva opravdane ekološke sumnje i zabrinutost zbog zagađenja vode. Meštani i aktivisti upozoravaju da se time ugrožava kvalitet vode i života u tom delu grada. Mnogi splavovi su postavljeni bez adekvatne infrastrukture, priključaka i kontrole. Kanalizacija i mulj završavaju direktno u Dunavu.

Potrebna ravnoteža između razvoja i zaštite prirode

Premeštanje splavova na Ada Huju pokazuje da gradsko planiranje mora biti pažljivije i održivo. Bez ozbiljne kontrole i ekoloških studija, ovakve promene mogu imati dugoročne posledice.

Građani traže odgovore: da li je Ada Huja nova zona provoda i nova ekološka bomba?

Foto: Privatna arhiva