Glavni grad se guši u betonu: Pošumljavanje u Beogradu opada

Pošumljavanje u Beogradu beleži zabrinjavajući pad, prema podacima iz 2024. godine, zabeležen je pad od čak 8,3 odsto.

Čime se ambiciozni cilj da 20 odsto grada bude pod šumama do 2030. sve više udaljava.

Beton raste, drveće nestaje

Širenje grada, nova naselja i sve više automobila stvaraju pritisak na prirodne površine. Zelene zone sve češće gube bitku protiv građevinske mehanizacije.

Trenutni nivo zelenih površina u Beogradu

Ukupan udeo zelenih površina iznosi oko 12 % teritorije grada. Od tog iznosa, samo 2,8 % otpada na javne zelene površine poput parkova, dok ostatak čine šume i druge površine.

Beograd zauzima 28. mesto od 37 evropskih prestonica po udelu zelenih površina, gradovi kao što su Varšava, Prag ili Stokholm su znatno ispred.

Prema nekim izvorima, samo 10 % teritorije je pod šumom, dok je ostatak zelenila nedefinisan. Za poređenje, Ljubljana ima čak 70 %.

Trend smanjenja zelenila i uzroci

U periodu od 2003. do 2022., udeo zelenih površina je opao sa oko 20 % na samo 9 %, što pokazuje negiranje ambicioznih planova.

U poslednje dve godine, zeleni prostori su se smanjili za dodatnih 3 % zbog izgradnje i propisa koji nisu obavezujući za investitore.

Uticaji na klimu i zdravlje

Nedostatak zelenila u centralnim delovima grada pojačava efekat urbanih toplotnih ostrva, beton povećava temperaturu, dok drveće reguliše mikroklimu. U užim gradskim zonama, temperatura može biti i do 5 °C viša nego u zelenim delovima.

To ima ozbiljne posledice po zdravlje građana, naročito noću, kada visoke temperature ometaju odmor, a poplave i vlaga utiču na respiratorne probleme.

Zvezdarska šuma, često nazvana „levo plućno krilo grada“, najveća je u gradskom pojasu pored Košutnjaka, i spada u ključne zelene oaze.

Struktura i institucije za upravljanje zelenilom

Ukupno, grad i država zajedno upravljaju oko 35. 980 ha šuma, od toga država preko 32. 322 ha, a javne službe (npr. „Zelenilo Beograd“) sa oko 611 ha, uz dodatnih 2 .900 ha drugih zelenih površina.

Upravljanje urbanim šumama je fragmentirano između različitih institucija, što otežava koordinirano delovanje

Gde je plan pošumljavanja?

Pošumljavanje se sprovodi u opštinama Palilula, Zvezdara i Zemun. To su gradske površine koje su još uvek dostupne za sadnju. Međutim, sprovođenje planova je često opciono i zavisi od volje investitora.

Struka upozorava: Zeleni krovovi mogu da spasu Beograd

Klimatolog Aleksandar Valjarević ističe važnost ozelenjavanja krovova u centru grada. Otvoreni zeleni krovovi mogu povećati procenat zelenila za čak 70 odsto. On tvrdi da bi vegetacija na krovovima amortizovala padavine tokom oluja. Tako bi se smanjile poplave i dobile nove zelene oaze u betonskom Beogradu.

Sadnja drveća donosi višestruku korist

Zelenilo ne donosi samo estetiku, već i funkcionalna rešenja:

• Snižava temperaturu u gradu
• Povećava proizvodnju kiseonika
• Amortizuje vetrove
• Obezbeđuje drenažu pri jakim kišama

Ima li nade za 30% šuma u Beogradu?

Valjarević veruje da Beograd može imati 30 odsto teritorije pod šumom. Ali samo ako svi, politika, struka i građani, deluju zajedno i odlučno.

Da li biramo beton ili budućnost?

Pitanje je jednostavno: Hoćemo li grad u kojem se može disati ili još jednu betonsku džunglu?

Podeli tekst i prati nas za više vesti o životnoj sredini.

Izvor: Glas javnosti, Foto: Freepik