Međunarodni dan pismenosti, 8. septembar
Pismenost je ljudsko pravo koje pokreće društvo. Svake godine, 8. septembra, obeležava se Međunarodni dan pismenosti, podsećanje na osnovno ljudsko pravo koje je ključ razvoja svakog društva.
Ove godine tema je posebno aktuelna jer Srbija nastavlja pozitivan trend smanjenja nepismenosti, sa manje od 2% nepismenih stanovnika.
Srbija danas: Dva pisma i više od 6,5 miliona pismenih
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prikupljenim na popisu stanovništva iz 2011. godine, Srbija ima oko 127.463 nepismenih osoba starijih od 10 godina, što čini manje od 2% ukupnog stanovništva.
Zemlja je jedinstvena po tome što zvanično koristi dva pisma, ćirilicu i latinicu, oba jednaka pred zakonom. Ukupno više od 6,5 miliona stanovnika smatra se pismenim.
Kako se definiše pismenost?
Pismenost podrazumeva sposobnost da osoba može da pročita i napiše tekst iz svakodnevnog života. Prema međunarodnim standardima, pismeni su oni koji su završili barem četiri razreda osnovne škole ili trenutno nisu u školskom sistemu, ali imaju odgovarajuće obrazovanje.
Regionalne razlike i društveno-ekonomski faktori
Nepismenost u Srbiji nije ravnomerno raspoređena. Najmanje nepismenih je u Vojvodini (oko 28.000), dok su Šumadija i Zapadna Srbija najizazovniji regioni sa oko 43.700 nepismenih. Slično je i u Južnoj i Istočnoj Srbiji.
Beograd beleži ukupno 12.429 nepismenih, pri čemu opštine Zemun i Palilula imaju najviše nepismenih, dok su Stari grad, Vračar i Savski venac među opštinama sa najmanje nepismenih.
Pol i starosna struktura nepismenih
Nepismenost je dominantno prisutna kod ženskog stanovništva, čak 82% nepismenih su žene, dok muškarci čine oko 18%. To je povezano sa tradicionalnim društvenim ulogama i različitim nivoima obrazovanja.
Starosna struktura nepismenih pokazuje da su većina stariji od 65 godina, a najmanje nepismenih ima u grupi dece od 10 do 14 godina, što govori o uspehu obrazovnih sistema u poslednjim decenijama.
Regionalni kontekst i međunarodne činjenice
U poređenju sa susednim zemljama, Srbija je u solidnoj poziciji, Hrvatska, Bugarska, Rumunija i Slovenija imaju manje od 1% nepismenih.
Međunarodni dan pismenosti ustanovljen je nakon Svetske konferencije ministara obrazovanja u Teheranu 1965. godine, a od 1966. godine UNESCO ga svake godine promoviše.
Pismenost kroz istoriju: Od vinčanske kulture do Vukove reforme
Pismenost na ovim prostorima ima duboke korene, koji sežu do neolita, kroz vinčansku kulturu. Međutim, pravi civilizacijski proboj pismenosti desio se ulaskom hrišćanstva, sa pojavom prvih pravih pisama, glagoljice i ćirilice.
Ćirilica, nastala u Ohridskoj književnoj školi krajem 9. veka, predstavlja prilagođavanje grčkog pisma slovenskom jeziku i nosi ideju kulturne samostalnosti Slovena.
Ćirilica kao deo kulturnog identiteta i istorije
Turska vlast nije ukinula ćirilicu tokom viševekovne vladavine, već je ona ostala zvanično pismo, što je doprinelo njenom ukorenjivanju.
U 19. veku, Vuk Stefanović Karadžić je reformisao ćirilicu po principu „piši kao što govoriš“, prilagođavajući pismo narodnom jeziku, čime je dodatno osnažen identitet i pismenost naroda.
Pismenost je temelj ljudskih prava i razvoja
Međunarodni dan pismenosti ne služi samo kao proslava čitanja i pisanja, već i kao podsetnik na važnost ravnopravnog pristupa obrazovanju i ljudskim pravima. Srbija, sa manje od 2% nepismenih, pokazuje značajan napredak, ali regionalne i rodne razlike još uvek zahtevaju pažnju.
Podrška obrazovnim programima i dalje zalaganje za smanjenje nepismenosti ključevi su za budućnost u kojoj će pismenost zaista biti dostupna svima.
