Rodoljubivi pisac koji je stvarao modernu Srbiju
Milan Kujundžić Aberdar, rodoljubivi pisac i vizionar srpske prosvete, ostavio je neizbrisiv trag u razvoju moderne Srbije.
Milan Kujundžić Aberdar, bio je čovek koji je ne samo govorio o ljubavi prema Srbiji, već je nju pretočio u dela koja i danas žive.
Ko je bio Milan Kujundžić Aberdar?
Rođen je 16. februara 1842. u Beogradu, u uglednoj i imućnoj porodici. Pravo ime bilo mu je Janićije, ali ga je zamenio imenom Milan, dok je nadimak „Aberdar“ uzeo po svojoj prvoj zbirci pesama. Ime „aberdar“ nosi simboliku, označava vatreno oružje koje donosi dobru vest, a u srpskoj istoriji poznato je i kao naziv Karađorđevog topa iz Prvog srpskog ustanka.
Osnovno obrazovanje stekao je u Beogradu, nakon čega je kratko pohađao nemačku gimnaziju u Pančevu. Godine 1859. upisuje pravni odsek beogradskog Liceja, ali mu studije prekida tursko bombardovanje Beograda 1862. godine, zbog čega stupa u srpsku vojsku kao konjički desetar.
Poreklo i porodična zaostavština
Njegov otac Jovan Kujundžić ženio se četiri puta i imao više dece. Sestre Milana Kujundžića bile su takođe obrazovane i aktivne u društvenom životu. Njegova sestra Jelena bila je udata za čuvenog političara i književnika Stoјana Novakovića, a druga sestra Nera, poznata kao jedna od najlepših žena tadašnjeg Beograda, ušla je u pesme onog vremena kao “Gospa Nera s dvanaest karnera”.
Najmlađi brat iz četvrtog braka, dr Voja Kujundžić, bio je poznati beogradski lekar i pionir kremacije u Srbiji.
Od pesnika do zakonodavca prosvete
Bio je pesnik, filozof, profesor, ministar prosvete, predsednik Narodne skupštine, diplomata i akademik. Bio je borac, zadužbinar i stub srpske prosvete. Njegovo ime danas retko pominjemo, iako je bio ključna figura razvoja moderne Srbije.
Govorio je više svetskih jezika i bio izuzetno obrazovan za svoje vreme.
Vizionar prosvete i kulture
Zahvaljujući njemu, srpsko školstvo je dobilo jasniju strukturu i veći društveni značaj. Uveo je predškolski rad, osnovao prve ženske škole, produžio gimnaziju na osam godina, a Bogosloviju podigao na rang više škole. Zalagao se za obrazovanje svih slojeva naroda, što je tada bila revolucionarna ideja.
Jedan je od osnivača i prvih članova Srpske kraljevske akademije. Jedan je od ključnih ljudi za Zakon o Srpskoj kraljevskoj akademiji, instituciji koja je kasnije postala temelj SANU. Bio je aktivan i kao sekretar i kao član ove uprave.
Politički angažman
Bio je radikalni liberal u mladosti, član Ujedinjene omladine srpske, učesnik u omladinskom i narodnjačkom pokretu, saradnik sa liberalnim krugovima u Ženevi, da bi kasnije postao član Narodne stranke. Bio je poslanik u Rimu, kao i predsednik Narodne skupštine Srbije u periodu 1882–1885.
Pesnik koji je vatrom reči dizao narod
Pisao je rodoljubivu poeziju koja je pozivala na borbu i slobodu. Njegove zbirke „Aberdar“, „Prvi jek“ i „Drugi jek“, kao i spev „Srpski Patrijar“ i balada „Nevesta hajdukova“, prožete su patriotskom emocijom i pozivima na ujedinjenje. Ime Aberdar, osim što označava top iz Prvog srpskog ustanka, simbol je pobune i nade.
Neki stihovi su pretočeni u melodije koje je komponovao Davorin Jenko, pa su postali simbol omladinskog pokreta.
Foto: Wikipedia
Školovao se širom Evrope, ali se vratio Srbiji
Nakon što je zbog Čukur-česme postao konjički desetar, dobijao je stipendije da studira u inostranstvu. Studirao je u Beču, Minhenu, Parizu i na Oksfordu. Iako su mu se otvarala vrata sveta, vratio se u domovinu da predaje filozofiju. Bio je profesor filozofije dvaput i ministar prosvete od 1885. do 1887. godine.
Učesnik ratova, bez ordena na grudima, ali s idejama u rukama
Borac u srpsko-turskim ratovima (1876–1878), unapređen je u čin majora, a zatim potpukovnika. Nije bio samo čovek reči, već i dela. Slobodu nije posmatrao s prozora biblioteke, već iz rovova.
Zaveštao je Srbiji sve što je imao
Godine 1891, narušenog zdravlja, napisao je testament kojim je zaveštao letnjikovac “Zvezda” na Topčideru i 1.500 dukata Srpskoj kraljevskoj akademiji. Zatražio je da se formira Zadužbina Milana Kujundžića Aberdara, koja će podržavati naučna dela.
Ja imam samo jedan pravi amanet, jednu malu želju, a to je: da u čovečanstvu napreduje moj srpski narod koga sam jako voleo.
Nažalost, zaveštanje je decenijama bilo osporavano na sudu, a letnjikovac uništen. Akademija je uspela da okonča taj spor tek 1907, u svoju korist, ali je nažalost zaveštani letnjikovac u međuvremenu usled nebrige i elementarnih nepogoda bio sasvim ruiniran. Molbu za prodaju letnjikovca upućenu Ministarstvu prosvete 1910. odobrio je Državni savet Kraljevine Srbije tek 3. maja 1913. godine.
Fond oživeo 1931. godine, iz kojeg su štampane 117 knjiga naučnih izdanja i dodeljivane nagrade. Posle Drugog svetskog rata, delovanje Zadužbine prestaje, a vrednost fonda se gubi u konverzijama i reformama posleratne države.
Skroman kraj velikog čoveka
Milan Kujundžić Aberdar nikada se nije ženio, niti je imao potomstvo. Umro je 14. novembra 1893. godine. Iza sebe je ostavio ideje.
Foto: Aberdarova grobnica na Novom groblju, Wikipedia
Zašto ga danas ne pamtimo?
Danas samo jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime, Aberdareva. U toj ulici se nalazi deo zgrade RTS-a, srušene u NATO bombardovanju 1999. Danas, osim ove male, gotovo zaboravljene ulice u Beogradu, malo toga u javnom prostoru podseća na njegov ogromni doprinos.
Zanimljivosti koje niste znali
- Nije imao potomke, niti se ikada ženio, svoj život posvetio je nauci i otadžbini.
- Jedan je od prvih 16 akademika koje je imenovao kralj Milan Obrenović.
- Njegovo ime danas nosi samo jedna ulica u Beogradu, Aberdareva, poznata po delu zgrade RTS-a srušenom u NATO bombardovanju.
- Bio je i predsednik Narodne skupštine Srbije, što se retko pominje u biografijama.
- Prvi je uveo filozofiju kao ozbiljnu akademsku disciplinu u tadašnjoj Srbiji.
Da li Srbija zaboravlja svoje velikane?
Milan Kujundžić Aberdar bio je pisac, profesor, mislilac, borac za obrazovanje i slobodu, ministar, akademik i rodoljub. Uprkos značaju koji je imao, ime Milana Kujundžića Aberdara danas je gotovo izbrisano iz kolektivnog pamćenja. Za jednog od najuticajnijih ljudi svog vremena, trag u javnom prostoru gotovo da ne postoji.
Podelite ovu priču ako mislite da ovakvi ljudi ne smeju biti zaboravljeni. Šta vi mislite, da li Srbija poštuje svoje rodoljube?
Foto: GPT
