Samo četiri zlatna bora u Srbiji: Započela je važna misija očuvanja

Među brojnim vrstama bora, poput crnog bora (Pinus nigra) i belog bora (Pinus silvestris), izdvaja se i zlatni bor. Ono što ovu vrstu bora čini posebnim i daje joj naziv jeste specifična boja četine. Naime, oko 80% njegovih jednogodišnjih iglica je zelene boje, dok preostalih 20% ima žutu ili žuto-zelenu nijansu. Žute iglice se krajem godine osuše i opadnu, a na njihovom mestu naredne godine izrastaju nove grane, koje imaju manji udeo žutih četina.

U svetu postoji više od stotinu vrsta borova, ali sigurno je da vas najviše zanima kako da prepoznate dve najpoznatije vrste u Srbiji – crni i beli bor. Razlikovati ih nije ni toliko teško. Crni bor, najrasprostranjenija vrsta ovog roda, karakteriše se pravim, uspravnim stablom, sa granama raspoređenim u pravilnim intervalima. S druge strane, beli bor ima stablo koje često ima nepravilnu krivinu, a grane su raspoređene na način koji nije ni približno uredan.

Jedan od najočiglednijih razlika leži u njihovim iglicama – četinama. Kod crnog bora, iglice su duže, tamno zelene, krute i blago savijene, dok su kod belog bora iglice tanje, kraće i svetlije. Još jedna očigledna razlika je u kori: crni bor ima tamnu, sivu koru, dok je kora belog bora svetlija i prema vrhu postaje sve svetlija, sa prelivima od žute, zlatne, braon i crvenkasto-oker boje.

Prvi pomen o zlatnom boru datira iz 1875. godine, kada je slavnom botaničaru Josifu Pančiću ovo drvo privuklo pažnju. On je tada zaključio da je zlatni bor samo zakržljao crni bor, čiji je vrh nakrivljen, a četina postala požutelena usled nekog “kvara”. Ipak, Pančićevi naslednici nisu delili ovo mišljenje, te su zaključili da je u pitanju poseban varijetet crnog bora, koji su nazvali Pinus nigra var. Zlatiborica.

Drugi zlatni bor bio je pronađen 1937. godine, zahvaljujući šumarskom inženjeru iz Sarajeva, Salihu Omanoviću. Ovaj zlatni bor bio je varijetet belog bora i nosio je ime Pinus silvestris var. Zlatiborica Omanović, po svom pronalazaču. Nažalost, 1999. godine, stablo je palo pod težinom snega, a njegovo postojanje je prekinuto.

Treći, noviji zlatni bor, ponovo je bio pronađen u zlatiborskoj regiji, tačnije 1994. godine. Ovaj put je reč o belom boru, a dr. M. Tošić je ovom varijetetu dao ime Pinus silvestris var. aurea Zlatiborensis Tosić. Za razliku od prethodna dva, ovaj bor nije zaštićen zakonom.

Svi ovi borovi, koje su nazivane “zlatnim”, otkriveni su na Zlatiboru, i to strogo na njegovoj južnoj strani. Iako su svi ovi borovi zapravo otpadnici svojih matičnih vrsta, odnosno mutanti, ono što im je zajedničko, a što im je i dalo ime, jesu iglice koje imaju zlatno-žutu nijansu. Zanimljivo je da žutih četina ima znatno manje u odnosu na zelene, što ih čini još specifičnijim.

Otpočeo projekat razmnožavanja

Na Zlatiboru je počela sadnja 800 sadnica belog bora, koje će poslužiti kao podloge za kalemljenje zlatnog bora kojih u Srbiji ima samo četiri primerka. „Do ovog projekta pronađena su samo četiri primerka sa karakteristikama zlatnog bora u Srbiji, a to je obično oko 50 do 60 odsto zlatnih četina. S obzirom na to da se radi o somatskoj promeni, zlatne četine nisu nasledna karakteristika. Ako se proizvode sadnice iz semena potomstvo će dati normalnu boju četina, zbog toga smo se odlučili za vegetativno razmnožavanje, odnosno kalemljenje – sadnice su belog bora, a plemke su grančice zlatnog bora koji smo našli na terenu“, navodi profesor Šumarsko fakulteta u Beogradu Vladan Ivetić.

Zlatni bor je retka promena na belom boru koju je prvi put zabeležio šumarski inženjer Salih Omanović 1927. godine, a prvo kalemljenje otpočeo je dr Mihailo Tošić 1994. godine.

„Veoma je važno sačuvati ove retke pojave kako zbog biodiverziteta tako i zbog činjenice da se kasnije mogu iskoristi na način koji sada nije poznat“, dodaje Ivetić.

„Projekat traje godinu dana. Postavljamo podloge koje ćemo kalemiti s proleća na sadnice koje su se primile. Pošto postoje samo četiri zlatna bora, svaka grančica koju uzmemo za kalem nam je dragocena i zato je važno da stvorimo optimalne uslove da kalemi uspeju“, navodi Vladimir Pavlović iz „Diskover Serbia“. On je dodao da je to udruženje ove godine organizovalo 70 ekoloških akcija, a da im je ova jedna od najdražih, jer se radi o očuvanju retke vrste po kojoj je poznat Zlatibor.

Izvor: NIN/Tanjug/Palilula.info, Foto: Wallhere.com