Zabrana prilaska ne garantuje dovoljnu zaštitu ženama

Pravnica Kosana Beker upozorava da zabrana prilaska ne pruža dovoljnu zaštitu ženama koje trpe nasilje i ističe nedostatke sistema u prevenciji femicida.

„Meru zabrane prilaska ne kontroliše niko. Ona je nedovoljno uređena i ne garantuje dovoljnu sigurnost ženi”, kaže Kosana Beker. Pravnica i programska direktorka organizacije FemPlatz komentarisala je slučaj žene iz Kraljeva. Ona je javno zatražila pomoć zbog nasilja bivšeg supruga.

Pretnje uprkos zabrani prilaska

Prema objavljenim informacijama, bivšem suprugu Dušice iz Kraljeva izrečena je zabrana prilaska. Ona je svoju potresnu ispovest o nasilju podelila na društvenoj mreži Tviter. Međutim, pretnje su se nastavile i nakon izricanja mere. Bivši suprug joj je, prema dostupnim navodima, pretio ubistvom. Pretnje je prenosio čak i preko njihovog mlađeg sina. Preko deteta joj je poručio da će je izbosti nožem. Dodao je da ovog puta neće biti kao prethodnog.

Kosana Beker upozorava da ovakvi slučajevi ukazuju na ozbiljne nedostatke sistema zaštite.

Ko kontroliše zabranu prilaska?

Beker objašnjava da se od žene često očekuje da sama reaguje kada primeti nasilnika. To znači da mora da pozove policiju kada proceni da je ugrožena.

„Da bi mera zabrane prilaska funkcionisala, u MUP-u bi trebalo da postoji sistem za monitoring. Njime bi se pratili svi kojima je mera propisana”, navodi Beker.

Takav sistem omogućio bi da se približavanje nasilnika registruje na vreme. Žena bi mogla da dobije upozorenje pre neposrednog susreta i moguće opasnosti.

Prema rečima Beker, slični mehanizmi već postoje u drugim zemljama. Njihova primena zavisi od načina na koji institucije organizuju zaštitu žrtava.

„Ima nasilja svuda, ali sistemi državne zaštite različito reaguju na tu pojavu. Tamo gde je država rešena da zaštiti žene, uspostavljeni su mehanizmi koji to prate”, ističe ona.

Zašto žene pomoć traže preko medija?

Slučaj Dušice iz Kraljeva otvorio je i pitanje poverenja u institucije. Žena se za pomoć obratila javnosti putem društvenih mreža. Beker smatra da takvi potezi često postaju način da žrtve pokušaju da pokrenu reakciju sistema.

„To vam je trenutno jedan od načina za borbu sa nasiljem. Alarmirate javnost, pa neko pod pritiskom medija reaguje na vaš slučaj”, objašnjava Beker.

Ona upozorava na raskorak između poziva institucija da se nasilje prijavljuje i postupanja nakon prijave.

„Znači, generalno sistem ne radi. Mislim da je jako dobro to što je žena iz Kraljeva uradila, što je alarmirala javnost”, kaže Beker.

Istovremeno, dodaje da javno istupanje žrtvi može doneti dodatni strah i stres. Zato odgovornost za zaštitu ne sme da bude prepuštena samim ženama.

Blage kazne šalju pogrešnu poruku

Prema ranije objavljenim informacijama, bivši suprug Dušice pretukao ju je do ivice smrti. Nakon napada pokušao je da pobegne iz zemlje, jer je mislio da ju je ubio. Uhapšen je na granici sa Crnom Gorom. Za nasilje je, prema navodima iz izveštaja, dobio tri meseca zatvora. Kosana Beker ocenjuje da je takva kazna sramotno blaga. Posebno kritikuje praksu u kojoj se porodični status nasilnika koristi kao olakšavajuća okolnost.

„Nasilniku se često gleda kroz prste. Kao olakšavajuća okolnost uzima se to što ima decu i što je porodičan čovek”, upozorava Beker.

Prema njenim rečima, takve okolnosti ne bi smele da umanjuju odgovornost za nasilje. Kaznena politika mora da uzme u obzir težinu dela i opasnost koju nasilnik predstavlja za žrtvu.

Femicid i samoubistvo počinioca

Beker je ukazala i na povezanost femicida i samoubistva počinioca. Prema njenoj proceni, gotovo svaki treći slučaj femicida u svetu praćen je samoubistvom učinioca.

„Kod nas u Srbiji nema velikih odstupanja. Otprilike trećina, pa i više slučajeva femicida, završava se samoubistvom učinioca”, navodi Beker.

Ona smatra da na ovaj obrazac utiče i kultura romantizacije nasilja. U takvom okruženju ljubomora i kontrolisanje partnerke ponekad se predstavljaju kao dokaz ljubavi.

Posebnu odgovornost pripisuje i medijima. Način izveštavanja može da doprinese opravdavanju nasilnih obrazaca u partnerskim odnosima.

„To su one patrijarhalne ideje: ‘Moja si ili si ničija’”, zaključuje Beker.

Slučaj iz Kraljeva ponovo je otvorio pitanje efikasnosti mera zaštite. Pravovremena reakcija institucija, kontrola zabrane prilaska i odgovarajuće sankcije ključni su za bezbednost žena koje trpe nasilje.

Izvor: Danas. Foto: Envato Elements